Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kolaps kineskih berzi, ostatak sveta u minusu

Posustala privreda i devalvirani juan iznudili kratkotrajno zatvaranje berzi u Šangaju i Šendženu
Уснули брокер на берзи у Пекингу (Фото Ројтерс)

Šest minuta jučerašnje trgovine na berzama u Šangaju i Šendženu pokrenuli su prvu ovogodišnju finansijsku paniku globalnih razmera.

Zvanično kinesko saopštenje da je tamošnja privreda nastavila da posustaje sa razvojem deseti mesec z redom, uz najnoviju devalvaciju juana (na najnižem kursu prema američkom dolaru od maja 2011), podstakli su juče dramatično obaranje vrednosti tamošnjih firmi, banaka, osiguravajućih društava. Koliko u 13 časova i 12 minuta po lokalnom vremenu, akcije u Šangaju i Šendženu izgubile su pet odsto vrednosti. Zvanični Peking je – anticipirajući takvu mogućnost ćudljivih obrta na berzama – prošlog novembra spremio dvofazni berzanski „automatski prekidač”. Ako akcije padnu ili porastu za pet odsto, berzansko trgovanje se obustavlja na 15 minuta. Ukoliko se posle toga strmoglav ili rast nastave i dostignu sedam odsto, svira se prekid berzanskog meča. Upravo to se dogodilo juče, prvog dana zvaničnog korišćenja „automatskog berzanskog prekidača” u Kini.

Naime, kineski investitori kad su čuli vesti o prerađivačkoj industriji krenuli su u rasprodaju, iza koje je berzansko poslovanje „odozgo” prekinuto na četvrt sata. Nakon tog „brejka” vodeće berze druge najjače ekonomije sveta nastavile su poslovanje u stilu „stampeda”, tako da su akcije vodećih kineskih kompanija izgubile čak sedam i više odsto vrednosti.

U 13 časova i 33 minuta na obe berze: u Šangaju i Šendženu trgovina akcijama obustavljena je gotovo dva sata pre kraja radnog vremena.

 „Pad vrednosti akcija predstavlja običnu, zdravu i racionalnu korekciju”, prenela je ocenu tamoših berzanskih eksperata kineska zvanična agencija Sinhua.

Izostali kineski industrijski oporavak i neizvesni dalji kurs juana (sada u korpi zvaničnih valuta MMF-a) ostatak globalnog finansijskog tržišta protumačio je drugačije. Naime, nakon najnovijeg „crnog ponedeljka” kineskih berzi, finansijska tržišta: od Novog Zelanda do Pariza, Londona, Frankfurta i Volstrita ušli su juče u novu poslovnu 2016. godinu sa momentalnim gubicima.

Ipak, potvrđeno privredno usporavanje azijskog zmaja ipak nije jedini okidač jučerašnjeg globalnog berzanskog tremora. Eskalacija napetosti između Saudijske Arabije i Irana (gde Kina ima značajne petroinvesticije) i najava daljeg neizvesnog rasta kamatnih stopa u SAD doprineli su ocenama da je pred berzama i svetskim biznisom još jedna ćudljiva godina, ocenjuje „Volstrit džornal”.

Evropski izvoznici (sa razgranatim poslovima u Kini) suočili su se tako juče sa osetnim padom vrednosti njihovih akcija, posebno rudarske kompanije, automobilska i mašinska industrija. Akcije „Dajmlera”, BMV-a i „Simensa” pale su juče za preko četiri odsto. „Fijat Krajsler NV” upisao je pad vrednosti akcija od 36 odsto. Očekivani pad kineske tražnje oborio je vrednost akcija vodećih rudarskih kompanija „Angloameriken” i „Glenkor” za preko šest odsto. Berza u Frankfurtu zabeležila je zbirni pad vrednosti akcija od 3,4 odsto, ona u Londonu 1,5 odsto, dok je pariski KAK (indeks vrednosti) oslabio 1,2 odsto – delom zbog kineskog faktora, delom zbog novoojačalog evra (1,0917 za dolar).

U Aziji – sve čvršće povezanoj sa kineskim biznisom – gotovo sve valute, osim japanskog jena, juče su rekordno izgubile na vrednosti.

U međuvremenu, berzanski analitičari upinjali su se juče da procene kakav bi tok mogla imati trgovina na kineskim berzama danas, do kraja nedelje i tokom 2016. Neizvesnosti doprinosi činjenica da krajem ove sedmice ističe šestomesečna državna zabrana velikim kineskim akcionarima (sa više od pet odsto deonica u biznisu) da trguju svojim hartijama od vrednosti. Da bi sprečio maliciozne spekulacije Peking je dotičnu zabranu uveo prošlog leta nakon serije dramatičnih berzanskih potresa i prve devalvacije juana od 1999. godine.

Američka investiciona banka Goldman Saks procenjuje da je tom zabranom veštački zaustavljena trgovina akcijama u vrednosti od 185 milijardi dolara. Kad početkom iduće sedmice počne trgovina tim akcijama, na šta će se kladiti lokalni i svetski investitori – za sada je neizvesno.

Bežeći sa kapitalom od kinesko-zalivskih faktora neizvesnosti na berzama, investitori su se juče (ponovo) priklonili zlatu i američkim i nemačkih državnim obveznicama.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.