Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Dekonstrukcija

Postoji čitava jedna igra moći koja upravlja našim životima, a koja je zasnovana na maglovitim, ponekad lažnim predstavama

Ispričati filmsku priču znači poštovati dijalektičku trijadu teza – antiteza – sinteza. Najpre se postavi teza, opšta zamisao, scenario. To je teoretska, pismena forma budućeg dela i još uvek predstavlja samo mrtvo slovo na papiru. Zatim dolazi antiteza, pristupa se realizaciji filma. Ali to se ostvaruje deo po deo, po pravilu nikada redosledom, i često, zbog komplikovanosti samog snimanja, u veoma dugačkom vremenskom rasponu. Na kraju na red dolazi sinteza, montaža i postprodukcija, konačno uobličavanje. Na ovaj način svaki film prolazi kroz faze u kojima stalno menja svoj oblik. To je neminovno: metamorfoza je nastala kao rezultat sukoba ideje sa materijom.

Međutim, na kraju našeg milenijuma u oblasti filozofije i umetnosti pojavilo se nešto što je sve ovo okrenulo naglavačke. Francuski filozof Žak Derida pokrenuo je lavinu preispitivanja postojećeg postupka u književnosti i ostalim umetnostima tvrdnjom da jedno umetničko delo ne podrazumeva samo ono što je autor hteo da kaže ili prikaže već i niz okolnosti u kojima je ono nastalo i ono što se u međuvremenu dogodilo. Tako je značenje jednog dela dopunjeno raznim drugim značenjima, često sasvim kontradiktornim. Nazvao je to – dekonstrukcija.

Ono što je usledilo bilo je na tom tragu. Pada mi na pamet Kišov prevod Molijerovog „Don Žuana”, u kome Don Žuan i Zganarel govore Sterijinim, a Dona Elvira Držićevim jezikom. Ovakva dekonstrukcija jednog klasičnog dela toliko je genijalna da se u književnom izrazu približava samom originalu. U teatru je počeo takozvani postdramski period u kome dolazi do dekonstrukcije samog pozorišnog teksta, nečeg što je doskora predstavljalo suštinu drame. Sa „Petparačkim pričama” Tarantina najzad je konkretno ostvarena Godarova preporuka da „priča treba da ima početak, sredinu i kraj, ali ne obavezno tim redom”…

Pominjem ove stručne, komplikovane procedure u umetnosti kako bih započeo nešto jako škakljivo, nešto za šta ni sam nisam uveren da je najbolji način razmišljanja. Ali, mogu bar da postavim pitanje koje ni na šta ne obavezuje, zar ne? Pitanje, dakle, glasi: dekonstrukcija – nije li to ono što nam je u ovim našim teškim, čemernim životima, u jednom od najtužnijih perioda naše istorije neophodno?

Šta bi se moglo dekonstruisati? Pre svega, naša lična uverenja. Pri tom ne mislim da bi ona morala biti nužno odbačena. Ali mogli bismo ih pošteno analizirati, sagledati sa raznih strana, dodati nove momente koje nismo do sada uzimali u obzir, ukratko – dekonstruisati ih. Mislim da bi se posle toga većina naših ubeđenja ukazala u sasvim drugom svetlu, naročito ona za koje će se ispostaviti da su najobičnije zablude, predrasude koje u nama čame ko zna od kada. Zahvaljujući nedostatku hrabrosti, lenjosti ili gluposti, sprečeni smo da ih preispitamo. Koliko puta smo imali prilike za to? I koliko puta smo odgovore na zdravorazumska pitanja jednostavno izbegli?

Zatim opšte priznate vrednosti i nedodirljivi društveni fetiši. Ono što se nikada ne dovodi u pitanje. Ustaljena podela na dobro i loše, na primer. Možemo li ponovo razmišljati o onome što se odvajkada smatra dobrim? Termin „odvajkada” ne uzima u obzir kritičko mišljenje, protok vremena i promenu okolnosti koje ono nosi. Isto je i sa minusom – zlom. Bojati se nečega ili mrzeti nešto apriori podrazumeva isključivanje razuma. Ne kažem da bi sve trebalo okrenuti naglavce, sve što je do sada smatrano dobrim proglasiti zlim i obratno. Ali, razmišljati, razmišljati… Od toga neće biti velike štete.

Uzmimo za primer mitove. Recimo, onaj vezan za Kraljevića Marka. Na stranu to što ga svojim junakom smatraju razni drugi narodi kao, na primer, Bugari. Posmatrajmo tu mitsku ličnost u kontekstu naših junačkih pesama. Kraljević Marko je čovek nadljudskih sposobnosti, sličan grčkom Heraklu. Njegovo omiljeno oružje je topuz od 66 oka (85 kg) i ima krilatog konja Šarca, sa kojim pije rujno vino. Kao i njegov uzor Herakle, sklon je naglim izlivima besa, ali u isto vreme je zaštitnik siromašnih i nemoćnih, čuvar zakona i reda, čak i onda kad to ide na njegovu štetu.

Ali ko je u stvari bio Marko Mrnjavčević (oko 1335–1395), alijas Kraljević Marko? Prema istorijskim izvorima, Marko je rano prihvatio tursko v­az­al­st­vo i pomagao je u osmanskom osvajanju Balkana. Njegova teritorija je, izgleda, poslužila kao baza za napad na Srbiju tokom boja ­na­ Kosovu 1389. godine, u kome je možda i sam učestvovao sa turske strane. Poginuo je u bici na Rovinama 1395. godine, boreći se kao turski vazal.

Kada razne pikantne priče o Markovom odnosu prema ženama suprotstavimo činjenici da je bio prinuđen da se bori na strani neprijatelja svoga naroda, onda nismo načisto da li bi on danas bio zvezda na stranicama žute štampe ili tragički junak dostojan antičke tragedije. Iako nedovoljno stručan da se bavim ovim pitanjem, uzeo sam slobodu da pomenem ovu istorijsku ličnost, koja je prerasla u mitsku, kako bih pokazao šta se sve moguće krije iza nečeg što smatramo nespornim.

Iluzije su u stvari glavne poluge totalitarne vlasti. One su paravan za dominaciju, diskriminaciju, podjarmljivanje. Ukratko, postoji čitava jedna igra moći koja upravlja našim životima, a koja je zasnovana na maglovitim, ponekad lažnim predstavama. Mislim da se tome možemo suprotstaviti jedino ako razmišljamo. O svemu.

Reditelj

Komentari22
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.