Utorak, 06.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Plagijat između rupe u zakonu i glave u pesku

Nije samo Univerzitet nezainteresovan da reši sporne slučajeve plagijata, već zabrinjava i nezainteresovanost javnosti kada mediji otkriju takav slučaj. Ta ista javnost naglo se budi onog momenta kada se za plagijat optužni neko od političara
(Фото Д. Јевремовић)

Senat Univerziteta u Beogradu imao je šansu da pred kraj prošle godine konačno reguliše problem plagijata, barem na najstarijem i najvećem državnom univerzitetu u Srbiji, ali su profesori odlučili da „vruć krompir” po ko zna koji put odlože za neki drugi put.

Na poslednjoj sednici Senata na dnevnom redu se našla tri dokumenta kojim bi se konačno premostio ovaj „pravni vakuum”– Pravilnik o postupku utvrđivanja plagiranja, autoplagiranja, izmišljanja rezultata i krivotvorenja, Kodeks profesionalne etike i Pravilnik o postupku pripreme i uslovima za odbranu doktorske disertacije. Rasprava o njima odložena je za sednicu u februaru. Doduše, usvojen je Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti studenata, kojim se po prvi put i plagijat navodi kao prekršaj. Profesori su očigledno procenili da je lakše krenuti od studenata, nego da se obračunaju sa „mangupima u sopstvenim redovima”.

Nije samo Univerzitet nezainteresovan da reši sporne slučajeve po fakultetima, o kojima saznajemo pre svega od studenata, već zabrinjava i nezainteresovanost javnosti kada mediji otkriju takav slučaj. Ta ista javnost, naglo se budi i postaje vrlo zainteresovana onog momenta kada se na „optuženičkoj klupi” nađe neko poznato ime, pre svega iz skupštinskih klupa ili vladinih kabineta.

Utisak da je javnost zainteresovana da se problem plagijata uredi i reši samo kada su u pitanju političari, deli i ministar prosvete prof. dr Srđan Verbić.

– Mislim da je to logično, da je javnost više zainteresovana za plagijate ministara ili ljudi čije ime zna. Javnost pre svega interesuju skandali – kaže ministar Verbić.

U Srbiji ne postoji zakon u kojem se izričito navodi šta se smatra plagijatom i ko je zadužen da se bavi ovim problemom.

U pravnom vakuumu, fakulteti se snalaze na različite načine, gledajući pre svega iskustva stranih univerziteta: neki koriste softvere za otkrivanje plagijata, drugi se oslanjaju na poštenje budućih akademskih građana. Na nekim fakultetima studenti potpisuju izjavu o akademskoj čestitosti, u kojoj se navodi da „predaju pisani rad koji je rezultat isključivo njegovog ličnog rada, da se temelji na njegovim istraživanjima i da se oslanja na navedenu literaturu”.

– Ovaj posao bi morao da radi Univerzitet, onako kako je to i u drugim zemljama. Sada je sve potpuno van kontrole, naročito na privatnim fakultetima. Danas se može doktorirati na bilo čemu, čak i na programu koji nije akreditovan. Niko ne utvrđuje proceduru, ne postoji sistem, sem ako niste inadžija, pa krenete sami da čačkate – kaže za „Politiku” dr Kosta Andrejević, osnivač Zadužbine Andrejević, profesor koji sam, već punih 20 godina obavlja posao države. On je na jednom mestu prikupljao podatke o svim magistarskim i doktorskim disertacijama u Srbiji, a najbolje Zadužbina i objavljuje, kao vid podrške mladim naučnicima.

– U bivšoj Jugoslaviji nije bilo mnogo slučajeva osporavanja doktorskih teza, a u Srbiji se ne sećam da je nečiji rad javno poništen. Danas imamo inflaciju doktorskih radova koji su naučno sve „tanji” – nema metodologije, nema istraživanja, ali zato ima mnogo prepisivanja. Neki od njih čak nisu ni mnogo pismeni pa da prerade i prepričaju svojim rečima, već prepisuju čitave stranice – kaže profesor Andrejević, koji je kada se navršilo 100 godina Univerziteta prestao da prikuplja podatke zbog nedostatka pomoći države.

Na univerzitetima u svetu već odavno se plagijat smatra jednim od najtežih akademskih prekršaja koji znači gubitak indeksa, diplome, posla i ugleda. Znaju to i profesori i političari i ponašaju se onako kako im nalaže kodeks časti i zakon. Anet Šavan, bivša nemačka ministarka obrazovanja je znala šta joj valja činiti kada je Univerzitet u Diseldorfu njenu tezu oglasio nevažećom. Naši profesori i doktori nauka umesto hrabrog ličnog čina, radije biraju taktiku „zarivanja glave u pesak”. A što i ne bi, kada takva taktika, bez zakonski regulisanih odredbi, već godinama daje najbolje rezultate.

Slučaj profesorke Lidije Radenović

Koliki otpor postoji na Univerzitetu da se sumnje u vezi sa plagijatima brzo reše, ulustruje slučaj sa Biološkog fakulteta, o kome je „Politika” prva pisala pre godinu dana, a čiji se rasplet ne nazire. Pokušali smo u nekoliko navrata da saznamo dokle se stiglo sa ovim slučajem koji je po prijavi rukovodstva fakulteta stigao do Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta, međutim, nismo mogli da dobijemo ni osnovnu informaciju.

Naime, dekanski kolegijum Biološkog fakulteta, dok je na njegovom čelu bila prof. dr Jelena Knežević-Vukčević, pred Univerzitetom u Beogradu pokrenuo je proceduru zbog sumnje da postoji „etički problem u nastavničkom radu dr Lidije Radenović”.

Reč je o profesorki koja predaje Fiziologiju životinja i čoveka, naučniku i istraživaču A1 kategorije kakvih ima samo nekoliko procenata u Srbiji, visokog indeksa citiranosti u međunarodnim časopisima i članici brojnih evropskih društava i odbora.

Prema dokumentu do kojeg je „Politika” došla, uglednoj profesorki se na teret stavlja to što su kolege, koje su analizirale njen rad, u 48 radova objavljenih do izbora u redovnog profesora uočili brojne nepravilnosti (kongresna saopštenja prikazana kao radovi, menjani naslovi i rezultati istraživanja…), da njen naučni opus sadrži plagirane radove i veliki broj autoplagijata…

O ovom slučaju, niko nije bio raspoložen da govori imenom i prezimenom. Profesor koji je insistirao na anonimnosti nam je rekao da čitava priča ima i drugu stranu i da, naime, zavidne kolege profesorki podmeću već dosta dugo na srpskoj naučnoj sceni, a sada se to proširilo i u međunarodnim institucijama, jer je profesorka neko ko će odlučivati o dobitnicima sredstava u okviru EU programa Marija Sklodovska – Kiri i „Horizont 2020”, čiji je budžet za usavršavanje doktora nauka veći od šest milijardi evra. 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.