ponedeljak, 21.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Kako pridobiti pažnju tinejdžera

Kreatori aplikacija trude se da osvoje mlađu populaciju i sprovode detaljna istraživanja da bi otkrili šta mladi vole, a šta im smeta
Тинејџери стално мењају апликације, бирајући шта ће где да објаве и одбацујући их ако закључе да више нису „кул” (Фото Ројтерс/С. Планкет)

„Digitalni domoroci”, pripadnici generacije koja stasava uz gedžete i internet, čvrsto su se držali svojih mobilnih telefona i u prošloj godini. Dok roditelji pridikuju, kompanije provode silno vreme istražujući kako najbolje da unovče tu vezu.

Američki tinejdžeri obožavaju svoje smartfone i aplikacije poput „Instagrama” i „Snepčeta”, a najviše se plaše da će njihove objave vršnjaci ismejati ili ignorisati, objavio je „Njujork tajms”.

Njihovi vršnjaci u Srbiji, za razliku od starije populacije, ne reaguju toliko emotivno na lajkove i manje su opsednuti popularnošću nego što je svetski prosek, pokazalo je „Vejv” istraživanje „Meken grupe”, koje meri značaj i uticaj društvenih mreža, sprovedeno prošlog leta na 50.000 ispitanika u 65 zemalja.

Po neraskidivoj vezi s mobilnim telefonima i opsesiji društvenim mrežama, mladi u Srbiji ne odskaču od razvijenog sveta. Po istraživanju Stratedžik marketinga iz 2014, 99 odsto mladih od 12 do 29 godina ima mobilni telefon, a prema poslednjim izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, 97,4 odsto internet populacije od 16 do 24 godine starosti ima nalog na društvenim mrežama.

Podaci „Pju centra” pokazuju da tri četvrtine američkih tinejdžera ima mobilni telefon, polovina ih je svakodnevno na internetu, a četvrtina „skoro neprekidno”.

I domaći uz mobilni
I dok se kompanije raduju zbog toga što će njihov oglas dopreti do ciljne grupe, roditelji žale zbog novog načina odvlačenja pažnje.
Skorije istraživanje pokazalo je da polovina američkih tinejdžera gleda TV dok radi domaći, 60 odsto za to vreme kuca poruke na telefonu, a tri četvrtine sluša muziku, što znači da deo njih radi istovremeno dve ili tri radnje.
Problema su postali svesni i sami tinejdžeri. Jedna od tinejdžerki iz fokus grupe priznala je da je došla do trenutka da je jedini način da završi domaći zadatak da odnese mobilni u drugu sobu.

To je odlična vest za oglašivače, koji će ove godine potrošiti 30 miliona dolara na reklamiranje unutar aplikacija kao što su „Snepčet” i „Instagram” (vlasništvo „Fejsbuka”), dvostruko više nego 2014. godine. Tinejdžeri ne donose odluke o krupnim kupovinama kao što su nekretnine i automobili, ali kompanije i te kako nastoje da pridobiju njihovu pažnju, što nije nimalo lako.

Iako ovi servisi imaju iste osnovne funkcije – traženje prijatelja, objavu fotografija i slanje poruka – tinejdžeri ih stalno menjaju, birajući šta će gde da objave i odbacujući ih ako zaključe da više nisu „kul”.

Šačica najboljih „igrača” dobija većinu korisnika i novca, a svi ostali se trude da se probiju među najbolje, sprovodeći opsežna istraživanja koja otkrivaju kako se život tinejdžera odvija na mobilnim ekranima.

Novija aplikacija „Višboun” daje mogućnost korisnicima da sami naprave ankete iz oblasti pop-kulture, na primer tako što će da postave slike slavnih rivala (Bijonse i Tejlor Svift) i da pozovu prijatelje da glasaju za favorita. Dva puta dnevno administratori biraju najzabavnije ili najpametnije ankete. To nisu one sa najviše glasova, što daje šansu svima. Korisnicima se sviđa i to što nema surovih komentara.

Da bi učestvovali, korisnici ne moraju da postavljaju fotografije na kojima izgledaju prelepo niti moraju da imaju roditelje koji letuju na mestima zgodnim za „Instagram”. Jednostavno, prave zabavne ankete i fokus je na onome što vole.

Lansiranju je prethodilo iscrpno istraživanje o tome šta tinejdžeri vole kod aplikacije, a kasnije je napravljena i fokus grupa u kojoj su učesnici iskreno govorili šta im na internetu privlači pažnju. Ispostavilo se da vole „Instagram”, ali da ih užasava mogućnost da im objave neko ismeje ili ignoriše. Na „Snepčetu” nije takav pritisak, jer se poruke na ovom servisu automatski brišu. Mladi ne vole reklame, ali ne vole ni da plaćaju bilo šta od servisa.

Tako, na primer, kažu da posebno pažljivo stavljaju slike na „Instagram” da ne bi zagušili profile prijatelja gomilom snimaka lošeg kvaliteta. A ima i devojaka koje brišu svaku sliku koja nije dostigla očekivani broj „lajkova”. Neke imaju pravilo da stavljaju samo jednu fotografiju nedeljno, bez filtera i haštagova. Za „Fejsbuk” nemaju pravila, jer ga gotovo i ne koriste, objavio je „Njujork tajms”.

 

Komеntari0
3915e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja