Podolsko goveče štiti Palić

Subotica – Na samu obalu jezera Palić, u delu poznatom kao Malo pojilo, naseljeni su novi stanari. Šest primeraka podolskog govečeta, pet krava i jedan bik ovamo su dovedeni sredinom decembra, kao deo kod nas jedinstvenog poduhvata aktivne zaštite okoline jezera uz pomoć ove kod nas ugrožene životinjske vrste.

Njihov jedini „zadatak” biće da pasu, i to trsku koja se iz jezera, gde je dobrodošla, proširila na vlažne livade uz Palić, i agresivno osvaja površine. Ova trska je lošeg kvaliteta i nema upotrebnu vrednost, a teško se uklanja.

– Svake godine kosimo trsku, a pošto je reč o teško pristupačnom vlažnom terenu, to je uglavnom moguće samo ručnom kosom. Nismo postigli značajniji efekat iako smo za održavanje trošili i do 450.000 dinara godišnje. Onda smo pronašli da se u Mađarskoj i Austriji ovakvi tereni održavaju uz pomoć velikih preživara, i to ima i svoje ekološko opravdanje – objašnjava nam Ferenc Marton, direktor preduzeća „Palić Ludaš”, koje se stara o jezeru i priobalju.

Podolska goveda su, navodi Marton, uzeta u zakup za simboličan iznos, i već do proleća bi trebalo da se vidi njihov učinak na 4,5 hektara močvarnog, vlažnog zemljišta koje je sada obraslo trskom. Procenjuje se da jedno goveče može da „održava” oko 1,5 hektara terena, pri čemu je ishrana zelenom, mladom trskom za njih poslastica.

Za ovakav vid očuvanja biološke raznovrsnosti Palića i okruženja, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine izdvojio je 400.000 dinara. Od tog novca ograđena je močvarna livada na kojoj se nalazi podolsko goveče, uveden je „električni pastir” i podignut je drveni zaklon gde ova krupna rogata goveda mogu da se sklone pre svega od vetra.

– Ovaj poduhvat ima višestruko ekološko opravdanje. Mi na ovaj način čuvamo i genetski vredne životinje, koje su više stotina godina naseljavale ovaj prostor. One su potpuno prilagođene ovdašnjoj klimi i grubim uslovima držanja na otvorenim pašnjacima. U vreme ozbiljnih klimatskih promena, to je i genetski resurs koji će nam možda u budućnosti biti potreban – kaže Marton.

Prema podacima Centra za očuvanje autohtonih rasa, u Srbiji ima oko 500 podolskih goveda, a Geren Marton kaže da se procenjuje da ih je u Vojvodini oko 250.

Kada na terenu Malog pojila uklone trsku, plan je da podolska goveda budu preseljena na druge lokacije uz Palić. Područje koje „održavaju” deo je zaštitnog pojasa koje se formira uz jezersku obalu, kako bi se između vodenog ogledala i okolnog poljoprivrednog zemljišta formirala tampon zona i sprečila spiranje veštačkog đubriva i hemikalija u jezero.

------------------------------------------------

Malo mleka, ukusno meso

Podolsko goveče vodi direktno poreklo do evropskog divljeg govečeta – tura, i nekada je bilo prisutno na celom prostoru od ruskih stepa do severnog Jadrana, pre svega zbog svoje velike izdržljivosti kao radna marva. Intenzivni razvoj poljoprivrede, širenje oranica i uvođenje mehanizacije gotovo ih je potpuno potisnulo.

Literatura ih opisuje kao krupna goveda, sa rogovima u obliku lire koji mogu da dosegnu i metar u dužinu i sa rasponom i do 1,5 metara. Slabo daju mleka, ali oni koji su okusili, tvrde da je meso izuzetnog kvaliteta i, naravno, organsko jer ove životinje ne zahtevaju gotovo nikakvu veterinarsku negu.