Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Kako sistematski stvarati idiota?

Građansko vaspitanje je predmet koji bismo, da kojim slučajem ne postoji, sami morali izmisliti

U grčkom polisu idiotima su nazivani ljudi koji se nisu bavili politikom. Nisu to bili apstinenti u modernom značenju te reči. Ali, ni politika nije bila ono što je danas – prečica za realizaciju vlastitih interesa.

Politika je u antici predstavljala plemenitu veštinu kojom su se, u većini slučajeva, bavili slobodni građani voljni da bez upliva ličnog interesa doprinesu opštem dobru zajednice. Pojedinac je funkcionisao kao „politička životinja”, te bi svako njegovo iskakanje iz pomenute uloge značilo da je ili Bog ili, što je bio češći slučaj, budala. Rečju, idiot se u antici nije zanimao za pitanja od javnog značaja. Danas bi to bio pasivni podanik (kao bajagi građanin) koji ne razmišlja svojom glavom, nekritički guta što mu se servira i kuka da ništa ne može da učini, mada prstom ne mrda kako bi poboljšao vlastiti položaj. Vlast upravo takve neizmerno voli.

Povrh svega, biti idiot u antici bila je stvar ličnog izbora – dok se danas pasivni „građanin” planski pokušava proizvesti od strane vladajućih elita (i njihovih staratelja), ophrvanih ličnim interesima. To je ono što zabrinjava. Naročito kada u obzir uzmemo planove da se pomenuti „proces proizvodnje” sistematski sprovodi putem vaspitno-obrazovnih ustanova!

Škole bi, međutim, trebalo da prosvećuju a ne da zaglupljuju mlada pokolenja, pa ih stoga treba usavršavati a nikako vraćati u srednji vek. Tim pre sablažnjavaju strategije kojima izvršna vlast (Ministarstvo prosvete, u užem smislu) planira reorganizovanje obrazovnog sistema ove zemlje.

Urušavanje materijalnog statusa prosvetnih radnika i neprimereni predlozi koji se tiču ukidanja ili devastiranja opšteobrazovnih predmeta – predstavljaju vrh ledenog brega. Zagrebemo li, međutim, ispod površine problema, nabasaćemo na tragove budućeg obličja Srbije – a to je kolonijalna (periferijska) fabrika za proizvodnju jeftine radne snage sa ograničenim opsegom misaonih operacija.

Je li to građansko društvo? Naravno da nije!

Građansko društvo je zajednica slobodnomislećih ljudi koji stvari uzimaju u sopstvene ruke, ne čekajući da ih demagozi (za vreme trajanja reklama) obrlate na kvarno. No, za formiranje kritički orijentisanog Građanina (sa velikim G) potrebno je prosvetiteljsko obrazovanje – u duhu današnjeg vremena. Upravo je građansko vaspitanje predmet koji doprinosi tome da se adolescenti, ispušteni u procesu primarne porodične socijalizacije, pripreme za docniji otpor darvinističkom svetu licemerja. Reč je o svetu u kojem pojedinac svakodnevno mora težiti, znanjem i kulturom dijaloga pre svega, statusu persone koju je teško preveslati.

Nije stoga potrebno naglašavati činjenicu da je nedavni predlog ministra prosvete (upućen Nacionalnom prosvetnom savetu), da se predmet građansko vaspitanje protera iz sistema srednjeg obrazovanja i svede na četiri godine nastave u osnovnoj školi, u najmanju ruku, besmislen. Takođe, ne treba sumnjati u to da će ovaj predlog biti srdačno prihvaćen u krugu hroničnih nepoznavalaca suštine građanskog vaspitanja. Za ovima neće zaostajati ni oni koji spram građanskog vaspitanja neguju teško iskorenjive predrasude.

Posebno takvima treba reći da građansko vaspitanje nije školski predmet koji su nam belosvetski kreatori novog poretka (manimo se teorija zavere), podmetnuli kao kukavičje jaje – ne bi li našu decu udaljili od tradicije, porodičnih vrednosti, pravoslavlja, ćirilice... Upravo suprotno – građansko vaspitanje je predmet koji bismo, da kojim slučajem ne postoji, sami morali izmisliti. Na prvom mestu jer mlade ljude podstiče da kreativno deluju u društvu, razmišljaju sopstvenom glavom, kritički analiziraju svet oko sebe… Jedino će tako biti sposobni da, koliko sutra, pruže adekvatniji otpor svakojakim oblicima dominacije koji atakuju na egzistenciju i dostojanstvo čoveka.

Zato nam je, između ostalog, potrebno građansko vaspitanje! Doduše, nekome, može biti, odgovara da se sistem obrazovanja i vaspitanja u Srbiji obesmisli. Još gore, možda se neko trenutno bavi operacionalizacijom pitanja kako ubuduće sistematski proizvoditi pasivne podanike koji će, pokriveni vlastitim ušima, izbegavati bavljenje pitanjima od javnog značaja. Zbog toga, stanimo u odbranu građanskog vaspitanja.

Sociolog

Komentari28
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.