„Privremeni” šefovi u 30 tužilaštava

Trećinom tužilaštava u Srbiji u narednom periodu rukovodiće „privremeni” tužioci, to jest vršioci funkcija javnih tužilaca. Njih je, kako zakon nalaže, na ovu funkciju imenovala republički javni tužilac Zagorka Dolovac na mandat od najduže godinu dana.

Činjenica da su za vršioce funkcija tužilaca u pojedinim tužilaštvima postavljeni i oni koji nisu konkurisali za rukovodeća mesta, ili su na listi bili niže rangirani, nije prošla nezapaženo. Možda je najviše pažnje izazvala činjenica da je za v. f. tužioca u Mladenovcu umesto Dragana Jovanovića, koji je tražio ukidanje rijaliti programa „Farma” i procesuirao Kristijana Golubovića zbog njegovih incidenata u pomenutom šou, imenovan Ivan Konatar.

– Istini za volju, Konatar je konkurisao za šefa Osnovnog tužilaštva u Mladenovcu i bio je prvi na listi kandidata, ali ona nije poslata vladi. Više od toga čudi to da je za v. f. osnovnog tužioca u Pančevu imenovan Aleksandar Đorđević koji nije konkurisao za to mesto. On je, kao i Konatar, konkurisao za šefa tužilaštva u Mladenovcu i bio je drugi na listi. Zato nije jasno po kojim kriterijumima su postavljani ovi vršioci funkcija – navodi „Politikin” sagovornik.

U Državnom veću tužilaca (DVT), koji je sprovodio izbor kandidata za tužioce, za „Politiku” je rečeno da svi koji su postavljeni za v. f. tužilaca „ispunjavaju opšte i posebne uslove za predlaganje i izbor javnih tužilaca tog nivoa, shodno Zakonu o javnom tužilaštvu”.

– Postavljanje vršioca funkcija nije direktno povezano sa konkursom ili kandidatima za izbor javnih tužilaca. Reč je o meri koja se privremeno preduzima radi omogućavanja nesmetanog rada određenog javnog tužilaštva do izbora tužioca. Imajući u vidu da je postupak izbora još u toku, postavljanje nekog od kandidata za vršioce funkcije moglo bi da bude protumačeno kao prejudiciranje izbora kandidata, što ne bi bilo u skladu sa zakonom. Inače, ne postoji rok za postavljanje vršioca funkcija. U slučaju da nema javnog tužioca i nije postavljen vršilac funkcije, tužilaštvom rukovodi prvi zamenik javnog tužioca na osnovu Zakona o javnom tužilaštvu – naveli su u DVT-u za „Politiku”.

Rečeno nam je i da su „imajući u vidu da je u 30 tužilaštava, javnim tužiocima prestala funkcija, na ta mesta postavljeni vršioci funkcija do stupanja novog tužioca, na mandat od najduže godinu dana”.

– Očekuje se završetak postupka predlaganja i izbora javnih tužilaca i u ovim tužilaštvima. Od navedenih 30 javnih tužilaštava u kojima su postavljeni vršioci funkcija, šest su viša, a 24 osnovna – navedeno nam je u DVT.

U Udruženju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i Udruženju sudijskih i tužilačkih pomoćnika zabrinuti su zbog načina na koji je sproveden izbor tužilaca u Republici Srbiji, ali i primenjen Pravilnik na osnovu koga je to urađeno. Konkurs za izbor je, kažu u udruženjima, trebalo da postavi temelje tužilačkoj organizaciji u iščekivanju skorašnjeg otvaranja poglavlja 23.

– Ova dva udruženja će od DVT-a zatražiti da im na osnovu Zakona o informacijama od javnog značaja, odgovori zbog čega nisu upućene liste kandidata za 30 javnih tužilaštava. Tim pre, što su za javne tužioce u nekim od tih tužilaštava konkurisali isti kandidati koje je DVT predložio vladi kao kandidate za neka od 54 javna tužilaštva. Zato ostaje nejasno zašto DVT nije za sva tužilaštva uputio liste kandidata već je i pored Pravilnika, na koji se čekalo pet godina, dozvolio da više od trećine tužilaštava dobije vršioce funkcije javnog tužioca postavljenih na osnovu diskrecionih ovlašćenja. Budući da je ovakvo stanje neodrživo, udruženja pozivaju DVT da bez odlaganja postupi u skladu sa zakonskim i podzakonskim aktima, odnosno izjavom ministra pravde i člana DVT Nikole Selakovića datom 21. decembra u Narodnoj skupštini – rečeno je za „Politiku” u Udruženju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i Udruženju sudijskih i tužilačkih pomoćnika.