Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: SRĐAN TIMAROV

Rade Marković mi je bio učitelj, ali ne samo glume

Glumac govori o Egonu Savinu kao pozorišnom ocu, igranju u predstavi „Sveti Georgije ubiva aždahu” u devetoj godini, glumi kao magiji, šarmu kao daru, lepoti kao teroru, ženama koje se udvaraju...
(Фото Н. Петровић)

Pozorišni i filmski glumac Srđan Timarov (39), stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, igra u čak 12 predstava u beogradskim pozorištima. Među njima i u „Unosnom mestu” za koju je dobio Sterijinu nagradu. Ovu predstavu u režiji Egona Savina, po delu ruskog klasika Aleksandra Ostrovskog, Timarov igra već drugu sezonu u svom pozorištu, na sceni „Ljuba Tadić”. Uz njega su i velikani glume: Predrag Ejdus, Branislav Lečić, Jelisaveta Sablić...

Rođen je u Beogradu, a glumu je završio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Baš njegovu klasu vodio je Rade Marković, jedan od najvećih srpskih glumaca svih vremena.

Iz braka s novinarkom RTS-a i vršnjakinjom Natašom Miljković ima sina Lazara (6).

Lazar je prvi glumac u mom životu
Bez koga ili čega ne biste mogli?Jedini bez koga ne bih mogao jeste moj sin Lazar. On je prvi glumac u mom životu. Naravno, ne bih mogao bez još nekih, ali on igra glavnu ulogu u mom životu.

Šta je presudilo da postanete glumac?

Ruka sudbine. Od mog prvog učešća u nekoj pozorišnoj predstavi prošlo je tridesetak godina. Na scenu sam izašao kao živahni mališan u devetoj godini. Moja majka Klara Mandić, stomatolog, dok sam bio na času muzike čekala me je u pozorišnom bifeu. Tu me je video reditelj Egon Savin i angažovao za ulogu deteta u predstavi „Sveti Georgije ubija aždahu”. Tako je on moj pozorišni otac. Posle toga sam igrao u više njegovih predstava. A rezultat toga – Rade Marković me je izabrao u svoju klasu.

Čemu vas je posebno naučio Rade Marković?

Susret s njim je jedan od najznačajnijih u mom životu. Prvo smo bili profesor i student, zatim kolege, a onda smo, usuđujem se to da kažem, postali prijatelji. Redovno smo se družili do njegovog kraja, 10. septembra 2010. godine. Bio mi je učitelj ne samo u glumi, već i u životu. Išao sam kod njega po „kompas” u raznim segmentima svog života. Bio je moj orijentir uz koga sam se formirao. Na poslednjoj premijeri na kojoj me je gledao odao mi je najveće priznanje. Rekao je: „Mnogo me podsećaš na mene kad sam bio mlad glumac.” A njegov životni savet mi je bio: „Bacaj se glavačke u sve!”

Čemu vas sad uče Savin i drugi reditelji?

Saradnji. Uz dobre reditelje se razvijam, napredujem, stasavam. Imao sam mnogo sreće da radim sa najboljima. Kad me pozovu, uvek imam isto pitanje: „Zašto baš ja?” Želim da znam šta hoće od mene. Ta nesebična razmena mišljenja mi je dragocena u životnim odnosima, pa, naravno, i u glumi, jer moram da znam u kom smeru svako od nas ide da bi predstava, ili život, imali svoju celinu.

Šta vam je presudno u glumi...

Presudno je to što me gluma fascinira i što je ona moja velika ljubav. A ona mi je, kad se za to steknu okolnosti, velika magija. Ona je moja pasija. Daje mi smisao života, jer bez nje život bi mi bio bljutav.

... a šta u životu?

Naravno, ljubav prema glumi ne upoređujem sa ljubavima prema najbližim osobama u životu. To je nešto posebno. Uživam u životu s najbližima, jer je lep sam po sebi. Iskreno ga volim i zahvalan sam mu zbog svega što mi nudi i daje.

Kako se odnosite prema šarmu i lepoti?

Lepota je neminovno diktat vremena, a šarm, ipak, ostaje zauvek i on je božji dar. Ali, i lepota i šarm su ozbiljni narkotici, odnosno privlačne sile u životu svakoga od nas. Šarm je pogotovo neodoljiv, a lepota je čak postala teror ovog vremena, jer stvari nikad nisu bile savršenije i lepše, ali ljudska duša ide u suprotnom smeru. Lepota je veoma dobro gorivo za svaki napredak u životu.

Na koji način pokazujete ljubav?

Muško-ženska ljubav se najbolje vidi i oseti u pogledu i dodiru, a dokazuje u delima. Pokazujem je najiskrenije i najbolje što umem. Ali, to je, u stvari, pitanje za one koje sam voleo i koje volim. Jedino tako umem, a oni bi trebalo da sude na šta to liči. Rade Marković bi na to pitanje kazao: „Ljubav je jedina struja u našim životima. Sve ostalo je mrak.”

Kako se ophodite prema novcu i ženama?

U ovom ovako skrojenom svetu želeo bih da ga imam dovoljno da ne mislim na njega, a ne da me opterećuje. Nisam neki alav čovek da tražim ne znam šta. Šekspir je na ovu temu rekao: „Uvek bi trebalo imati meru za meru”, pa i kad je reč o ženama, jer one mogu da budu najveća inspiracija, ali i najveći pakao za čoveka.

Kako prihvatate udvaranje žene?

Tome se divim i to posebno poštujem, jer to rade samo samouverene i normalne žene. Zašto bi samo muškarci odlučivali koga bi želeli. A s druge strane ne volim žene koje su nabacile sebi imidž hladne prepotentne neosvojivosti. To mi je dosadno i smešno.

Ko ili šta nema cenu?

To je radost mog sina koji će na jesen poći u školu. Cenu nemaju moja porodica, prijatelji, moja pasija kojoj se strastveno predajem, a povrh svega cenu nemaju zdravlje svih nas i jedan zagrljaj.

Čega se plašite?

Imam strah od primitivizma, nevaspitanja, prostakluka i gluposti. To me plaši zato što uz to slede negativna selekcija i nedobronamerni i nestručni ljudi koji se bave bilo kojim poslom. Jer to vodi svet u potpuni kolaps, a to postaje dominantno, posebno kod nas.

Kako rešavate probleme?

Ništa na silu i po svaku cenu. Umem da čekam.

Gde se odmarate?

Nisam rođen za zimsku klimu. Odmaram se tamo gde je toplo. Možda je to i genetika. Moj otac Đorđe, koji nije podnosio zimu, imao je običaj da kaže: „Ko mora da nosi zimski kaput, nije uspeo u životu.”

Koje mesto vam je raj na zemlji?

Osećam se kao u raju kad dobijam osmeh, spokoj i zagrljaj. A u bukvalnom smislu ima nekoliko mesta koja mi daju utisak da sam stvarno u raju. To su Hvar iz mog detinjstva, drugi je Bali, a treće je ostrvo Amorgos u Grčkoj koje sam otkrio prošlog leta.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.