Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

​Deca u objektivu epohe

Sortirajući porodične fotografije, profesorka Milanka Todić s Fakulteta primenjenih umetnosti došla je na ideju da zaviri u nacionalnu prošlost fotografije i istraži kako su na njima prikazani najmlađi članovi porodice – od prvih fotoateljea do savremenog doba
У време социјализма, деца су углавном фотографисана у улози пионира, на масовним скуповима и активностима, попут слетова поводом Дана младости (Фото: Музеј историје Југославије)

Dok je jednom prilikom posmatrala mladu majku koja odmah po ulasku u avion mobilnim telefonom fotografiše svog malog sina, potom pravi selfi a zatim moli stjuardesu da ovekoveči poletanje, dr Milanka Todić, profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti i autorka knjige „Moderno dete i detinjstvo – modeli fotografske reprezentacije deteta”, kaže kako je pomislila da li ova mama zna da su pre jednog veka deca u Srbiji fotografisano u proseku – jednom godišnje. Fotografisanje naslednika nekada je bilo stvar prestiža, a privilegiju da na taj način ovekoveče prizore svog života imale su retke porodice.

Sortirajući sopstvene porodične fotografije, profesorka Todić došla je na ideju da zaviri u nacionalnu prošlost fotografije i istraži kako su na njima prikazani najmlađi članovi porodice.

Tako je nastala knjiga, u kojoj je sadržano 196 fotografija mališana. Ovo blago sačuvano je zahvaljujući privatnim kolekcionarima, ali i kustosima Muzeja primenjeih umetnosti, Etnografskog muzeja, Muzeja istorije Jugoslavije, Muzeja grada Beograda i Biblioteke Matice srpske.

Princeza Jelisaveta Karađorđević na fotografiji nastaloj u prestižnom beogradskom fotoateljeu „Ronai”, koji je negovao glamuroznu holivudsku estetiku (Foto: iz privatne kolekcije Miloša Jurišića)

Prvi srpski fotograf bio je Anastas Jovanović. Izvesno vreme živeo je u Beču a potom se preselio u Beograd, gde je radio i kao fotograf na dvoru kneza Mihajla. On nam je 1854. godine podario prvu fotografiju deteta – svog sina Konstantina. Konstantin je postao čuveni arhitekta koji je, između ostalog, projektovao i zgradu Narodne banke u ulici Kralja Petra. Već od 1860. godine u Beograd dolaze putujući fotografi i nastaju foto-ateljei u kojima deca počinju masovno da se fotografišu. Prvu fotoradnju u Beogradu otvorio je 1887. godine Milan Jovanović, rođeni brat našeg poznatog slikara Paje Jovanovića i deda prve filmske rediteljke u Srbiji Soje Jovanović. Na mestu te radnje danas se nalazi bioskop ’Zvezda’”, priča dr Milanka Todić.

U građanskim porodicama, deca su najčešće fotografisana za Uskrs.  Fotografi su obično pravili set od 12 fotografija na čvršćem papiru. Imale su i označeno mesto za poštansku marku, pa su ih roditelji kao razglednicu slali rođacima i prijateljima. Te fotografije nisu bile jeftine, ali ni previše skupe, napominje naša sagovornica i dodaje da su cenom bile dostupne i ondašnjim činovnicima.

U katoličkim porodicama, deca su po pravilu fotografisana za krizmanje (miropomazanje) ili za krštenje, a zanimljivo je da su do Prvog svetskog rata gotovo sve devojčice prikazivane kao anđeli, obučene u bele čipkane haljinice.

Mitska slika o detinjstvu kao rajskom životnom dobu zastupljena je i na porodičnim fotografijama.

„Slike nagih ili samo u košuljicu obučenih beba predstavljaju odraz želje odraslih – fotografa i roditelja, da dete posmatraju kao bespomoćni i bespolni objekat. Brojne su fotografije na kojima roditelji drže dete za ruku, nose ga u krilu, nežno grle ili stoje iznad njega manifestujući njegovu bespomoćnost, ali i stabilnost porodičnog jezgra i hijerarhiju patrijarhalne moći. U građanskim porodicama, na fotografijama uz oca često stoji ili na njegovom kolenu sedi najstariji sin, što ga i vizuelno markira kao očevog zamenika i naslednika. U seoskim sredinama veoma je malo fotografija na kojima su deca centralne figure – ona se pojavljuju na slikama kao deo velike porodične zadruge, odnosno kao sporedni likovi”, ističe Milanka Todić.

U periodu između dva rata, najpoznatiji su bili foto-ateljei „Ronai“ u Beogradu i „Tonka” u Zagrebu.

„Oba su negovala holivudsku estetiku. Posebno se insistiralo na glamuroznom predstavljanju dece, sa skupim igračkama, poput plišanih meda jednake veličine kao i lepo očešljano dete”, kaže dr Milanka Todić.

Milanka Todić: Prvu foto radnju u Beogradu otvorio je 1887. Milan Jovanović, rođeni brat slikara Paje Jovanovića i deda prve filmske rediteljke u Srbiji Soje Jovanović

Trend glamuroznih holivudskih fotografija mališana prohujao je sa vihorom drugog svetskog rata – s dolaskom komunizma, deca su uglavnom fotografisana u ulozi pionira, na masovnim skupovima i aktivnostima, poput sletova povodom Dana mladosti.

Sa ekonomskim napretkom društva, dolazi do velike potražnje za predmetima – simbolima konzumetske kulture sa Zapada, koji postaju nezaobilazni „začin” porodičnih fotografija. Generacije klinaca koje su stasavale u decenijama prosperiteta, slikane su s Barbi lutkama, Lego kockicama i vozićima-igračkama koji su na šinama „tutnjali” po dnevnoj sobi…

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.