Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Revizija EU

Sve pokazuje da će ova godina za Uniju imati presudan značaj
(Фото Бета/АП)

Izbeglička kriza svakim danom uzima svoj politički obol od EU tako što nagriza njene vrednosti, pravnu tekovinu i njeno funkcionisanje. Faktor iznenađenja sa otpočinjanjem krize, nedostatak mehanizama i organizacije u suprotstavljanju na nivou EU, učinili su svoje. To je potvrđeno povodom događaja u Kelnu prvog dana ove 2016. godine. Ubrzo se pokazalo da je sličnih napada kao u Kelnu na lepši pol od strane izbeglica bilo i na drugim mestima u Nemačkoj i EU, što je pokrenulo lavinu koja je političkoj kampanji u EU protiv izbeglica dodala nove argumente.

Švedska i Danska ne moraju više da uveravaju u osnovanost odluke o pojačanoj kontroli i zatvaranju granica za izbegličke strukture. Stavovi u prilog revizije Šengena dobijaju na snazi, u čemu sada prednjači Austrija konkretnim predlozima. Članice Višegradske grupe postaju još odlučnije u stavu da uopšte ne primaju izbeglice, a postavljanje Mađarske kada zastupa stav o predominantnosti nacionalnog interesa u konkretnom slučaju u odnosu na zahteve EU, više nije jeres. Dodatni argument predstavljaju restriktivne mere u domenu kretanja i boravka stranaca i prijema i tretmana izbeglica koje počinju da primenjuju nečlanice EU Norveška i Švajcarska.

Zbog značaja ovih država i karaktera njihovih sistema koji se uklapaju u vrednosti i norme EU, njihove mere i stavovi predstavljaju dodatni politički pritisak na EU i doprinos zastupnicima teze o potrebi preispitivanja osnovnih postulata i normi EU u materiji stranaca, slobode kretanja, azila. Sve se ovo događa u situaciji dok izbeglice i u zimskim uslovima neprekidno pristižu po istom osnovu – bežanjem od surovog rata i razaranja iz prostora gde to traje nesmanjenom žestinom i sa neizvesnim ishodom, što ide u prilog prognozama da će se izbeglički egzodus i u ovoj godini nastaviti. Uostalom, još najmanje milion izbeglica na Bliskom istoku i u Turskoj čeka lepše vreme za pokret prema istim destinacijama i željenim ciljevima u Evropi.

Posebnu političku težinu predstavlja činjenica da je kancelarka Merkel sve usamljenija, kako u EU, tako i u samoj Nemačkoj, u svojoj politici razumevanja stanja, želja i potreba izbeglica. Tim povodom prognoze o njenoj neizvesnoj političkoj budućnosti, koje zastupaju i neki uticajni angloamerički mediji, sve više dobijaju na tempu i političkom sadržaju. Njeni argumenti za politiku prihvata izbeglica i potrebu solidarnosti na nivou EU, koja se bazira na vrednostima EU i ljudskim pravima, polako gube težinu i širi oslonac u članicama i strukturama EU. Tome indirektno, ali politički relevantno, pomaže i ponašanje turskog predsednika Erdogana, koji „razumevanje” EU za njegovu politiku, koje je u prvom redu obezbedila upravo kancelarka Merkel radi zaustavljanja izbegličkog talasa prema EU i Nemačkoj, to koristi za oštar obračun s Kurdima i političkom i intelektualnom opozicijom, na način koji dovodi u pitanje osnovne demokratske standarde, vrednosti i pravne norme.

Britanski premijer Kameron, u isto vreme, započeo je svoj pohod kroz EU s ciljem da testira raspoloženje za svoje predloge za institucionalne reforme u EU. Direktna podrška koju je dobio u Mađarskoj za reafirmaciju nacionalnog u odnosu na kolektivitet EU, svakako ne ide u prilog zastupnicima jačanja komunitarnih normi i principa na institucionalnom planu na čijem su čelu upravo kancelarka Merkel i predsednik EK Junker. Tvrdi stavovi nove poljske desne vlade oko izbeglica, medija (protivi se arbitriranju EU oko novog zakona o medijima), zaštite nacionalnih interesa, kao i već navedene preduzete mere i stavovi Danske, Švedske i Austrije oko izbeglica i revizije postojeće pravne tekovine EU, britanskim zalaganjima samo idu u prilog.

Sve ovo pokazuje da će ova godina za EU imati presudan značaj. Jer, dinamika negativnih političkih trendova oko izbeglica, problemi u primeni pravne tekovine i funkcionisanju institucija EU, imperativ institucionalnih reformi, procesi s negativnim sekundarnim dejstvom (Katalonija, Grčka, porast ekstremnih političkih tendencija), zahtevaju brza i efikasna rešenja. Da li će ih biti i kakva će ona biti videćemo, ali je sigurno da će se na kraju ove godine potvrditi procene da nećemo imati istu EU kakvu smo imali do sada.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.