Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Apsolutna privatnost

Kako izvagati između privatnosti građana i potrebe da se podaci iskoriste za inovacije

Jedna od trenutno najljućih briselskih debata jeste da li i kako treba regulisati poslovanje velikih internet platformi poput „Gugla” i „Fejsbuka”. Internet džinovi ubrzano usvajaju onlajn sferu i ulaze u sve pore svakodnevice. Platforme znaju mnogo više stvari o vama čak i od vaših bližih rođaka i prijatelja, što je potpuno moguće u otuđenom svetu. Osim što poznaju vašu dnevnu rutinu, koje pesme volite, koje reči koristite, šta pretražujete, ko su vam prijatelji i gde se krećete, oni vaše podatke komercijalizuju iznajmljujući ih velikim kompanijama. Kada  čitate vesti na internetu i vidite reklamu sa strane, koja se čudom poklapa sa vašom poslednjom pretragom, to naravno nije slučajnost. Podaci koje vi svojevoljno ostavljate jer ste radoznali ili žedni pažnje na društvenim medijima su razvrstani po interesima, a onda upotrebljeni da baš vi vidite tu reklamu i da se nagnate na kupovinu. Svakog puta kada kliknete, platforme nadograđuju vaš profil i poznavanje vaših ličnosti i navika.

Problematika platformi ne može biti ograničena samo na upotrebu i komercijalizaciju podataka već uključuje i neopravdano favorizovanje sopstvenih usluga. Tako da recimo ako želite da kupite torbu i onda to „guglujete”, „Gugl” će vam prvo ponuditi da je kupite koristeći njegove usluge pa tek onda njegovih konkurenata. Ovakva praksa se smatra nepravednom konkurencijom zbog koje je Evropska komisija je već pokrenula istragu protiv „Gugla” zbog zloupotrebe dominantnog položaja. Pre nekoliko godina i „Majkrosoft” je bio kažnjen. No to je već i pitanje povremenog trgovinskog trvenja između EU i SAD, koje zavređuje posebnu razradu. Ali svakako je sigurno da se najveći evropski strah u pogledu platformi i privatnosti pojavio po otkriću Edvarda Snoudena učešća američkih internet kompanija u masovnom nadziranju građana.

Upravo su takva otkrića i dodatno začinila debatu o EU regulativi o zaštiti ličnih podataka, koja samo što nije usvojena. Dok su lobisti i zakonodavci provodili dane i mesece pregovarajući, Briselom se pronosilo da je cilj regulative da ograniči zloupotrebu podataka od strane američkih platformi i da osnaži prava potrošača. Regulativa je skoro pa usvojena uz veliko razočaranje industrije koja žali da će preoštra legislacija sprečiti inovacije ograničavajući analizu velikih količina podatka, nafte 21. veka. Logika je da je analizirajući velike količine podataka moguće uočiti razvojne trendove, koji bi pomogli društvu da reši ali i da predvidi određene probleme. To je i najveća dilema današnjeg poimanja privatnosti: kako izvagati između privatnosti građana i potrebe da se podaci iskoriste za inovacije?

Pitanje privatnosti na internetu je poprilično zapostavljeno u Srbiji gde 75,6 odsto stanovništva koristi internet da pristupi društvenim medijima, a 97,4 odsto mladih od 16 do 24 godina ima nalog na nekom od medija.

Privatnost nije samo pitanje dobrog zakonodavnog okvira već poimanja svakog od nas da mi na nju imamo pravo. Treba pozdraviti korak vlade da predloži novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji bi bio prilagođen internet stvarnosti, iako zahteva dosta dorade. Ali neophodna je edukacija mladih o posledicama njihovih dela na internetu, o tome kako su profilisani u onlajn sferi, kuda idu njihovi lični podaci i ko ima pristup njima. Ne možemo očekivati od kompanija da to rade za nas.

U postkomunističkom društvu, koje nije naviklo na privatnost i u društvu 21. veka kada se tehnologija razvija takvom brzinom da ju je teško ispratiti sociološkom analizom, svako za sebe mora promisliti: koliko je privatnosti spreman dati i kome. Apsolutna privatnost ne postoji, kao što ne postoji ni apsolutna sloboda.

Konsultant za EU politike

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.