Sreda, 26.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tri hobija Velja Zmijara

Bio je vašarski fotograf, ali bez „renoa 4”, žena i zmija nije mogao da zamisli svoj život
Вељо Таловић с Новком, последњом од 316 жена (Из породичног албума)

Gornji Milanovac – Upokojio se nedavno, u devetoj deceniji, Velimir Talović, zvani Veljo Zmijar. Tiho se preselio u „večna lovišta”. Koliko mu je život na Zemlji pomogao da se domogne raja, koliko mu odmogao, niko ne zna, ali da je živeo drugačije od većine – jeste. Potpisnik ovih redova ga pamti od pre više decenija, s fotoaparatom o vratu: hodao je seoskim vašarima od Kraljeva do Valjeva, od Čačka do Ritopeka kod Beograda. Premalo je tada bilo fotografa, posla je bilo napretek. Oko njega se okupljalo i staro i mlado da se fotografiše, još više da vidi kako Veljo iz džepa ili nedara vadi otrovnu šarku i pušta je da mu se obavija oko vrata. Od svoje 13. godine do poslednjeg dana, družio se sa zmijama. Govorio je: „Zmija nikad ne ujeda ako ne mora. Ona zna da je ja nipošto ne bih ubio i zato me nikad neće ujesti iz čista mira.”

– Nekom su kućni ljubimci psi, mačke, kanarinci, a nama su to bile zmije. Naučila sam da se ne treba plašiti zmija, nego ljudi, jer kad čovek ujede, to je mnogo bolnije. Kad je umro, u kući smo imali oko 50 otrovnica. Stara sam i bolesna, nisam mogla da se o njima brinem, pa sam ih jednog sunčanog dana iznela napolje i pustila rekavši im: „Sad idite svaka svojim putem.” Tako su i učinile – govori nam Novka, Veljova poslednja žena.

A jednom ga je jedna zmija, ipak, ugrizla i u ranu sasula otrov. Veljo nam je o tome, pre desetak godina, pričao, uz napomenu da se to dogodilo njegovom greškom: „Ujela me za prst u samoodbrani. Podvežem prst i sednem u autobus za Čačak. U autobusu pričam putnicima da me je ujela zmija i da sam pošao u bolnicu. Jedan čovek me upita koja je zmija, je l’ šarka. Nije, kažem, nego ova – i izvadim iz nedara poskoka. Odjednom, oko mene nije bilo nikoga. Isto se desilo i u čačanskoj bolnici: niko nije hteo da mi priđe i ušprica protivotrov dok nisam poskoka smestio u torbu i izneo u hodnik.”

Iako je još 1957. godine vozio „mercedes” (kupio ga od jednog kragujevačkog taksiste), kada je i „fića” malo bilo na našim drumovima, Veljo se zaljubio u maleni „reno 4”. Zaljubio se u Parizu, gde je dve godine radio kao automehaničar. U njegovom dvorištu, pred kućicom u prigradskom selu Velereč, uvek je bilo po 10-15 ovih četvorotočkaša, što u voznom stanju, što havarisanih i dotrajalih, korisnih za delove. Vozio je u životu više od 150 automobila, bar stotinu ih je bilo marke „reno 4”.

Treći hobi Velja Zmijara bile su – žene. U njegovom notesu, koji udovica Novka iz poštovanja prema pokojniku ne želi da lista, upisano je 316 imena. Za nekog današnjeg holivudskog „stara” to je tek sitnica, ali za čoveka s našeg prostora i iz vremena u kojem je naš Don Žuan živeo – previše!

– Bio je moj Veljo avanturista, umeo je sa ženama. Malo srpski, malo francuski, malo nemački, lepa priča svakom godi. Nije mi to smetalo, nisam mu branila, samo nisam dozvoljavala da na žene pare troši, novcem sam isključivo ja raspolagala – smešeći se priča Novka.

Veljo se zvanično venčavao tri puta, a potomstvo je imao samo od prve žene: dva sina, četvoro unučadi i nekoliko praunuka. Sve ostalo je bilo provoda ili, ako hoćete, hobija radi. Služila ga je „ljubav” i u osmoj deceniji. Govorio je da je za to zahvalan kozama i ribama. Kozje mleko i riblje ulje su prirodna i najbolja vijagra. To dvoje i trening. I danas se ljudi ovde sećaju njegovog saveta: „Fudbaler ne moće dobro da udara loptu ako ne trenira svaki dan. Čim duže pauzira, teško se vraća u formu.”

Ništa logičnije, zar ne!

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.