nedelja, 16.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 26.01.2016. u 08:05 Milica Dimitrijević

Beogradski univerzitet muku muči sa zadužbinama

Zbog pravnih začkoljica i nepreciznih tumačenja određenih termina ova ustanova ne može da ostvari pravo nad velikim delom imovine svojih darodavaca
Ректорат Београдског универзитета (задужбина Мише Анастасијевића) (Фото: Д. Јевремовић

Vođeni prosvetiteljskim pobudama, brojni imućni pojedinci i članovi kraljevskih porodica (Miša Anastasijević, Luka Ćelović, Aleksandar Karađorđević, Milan i Natalija Obrenović…) u vreme obnove srpske državnosti poklanjali su Beogradskom univerzitetu zadužbine, i to u vidu nekretnina, novca, hartija od vrednosti i dragocenih umetničkih zbirki. Univerzitet je tim legatima raspolagao i prihode je koristio za opšte potrebe, stipendiranje studenata, nagrađivanje najuspešnijih naučnih radova. Međutim, problemi u upravljanju zadužbinama počeli su tokom Drugog svetskog rata, nastavili su se donošenjem Zakona o nacionalizaciji i nisu se, nažalost, okončali ni tokom procesa restitucije, započetog u Srbiji pre nekoliko godina. Drugim rečima, ova naša najprestižnija visokoškolska ustanova i dan-danas ima probleme u ostvarivanju prava nad svojim zadužbinama, suprotno volji darodavaca izraženoj u testamentima.

Kako za „Politiku” objašnjava prof. dr Živan Lazović, prorektor Beogradskog univerziteta, tokom Drugog svetskog rata novčani fondovi, obveznice i hartije od vrednosti su propali, ali su nekretnine i zbirke uglavnom sačuvane. Po završetku rata nova vlast je neke nekretnine proglasila opštenarodnim, a pedesetih godina nacionalizovala je stambene zgrade i građevinsko zemljište. Ostavši bez imovine i prihoda, zadužbine i fondovi su vremenom obustavili aktivnosti.

– Preduslov za obnavljanje rada stvoren je tek sredinom devedesetih godina kada je donet Pravilnik o utvrđivanju stanova koji se izuzimaju od otkupa u zgradama određenih zadužbina. Za 14 zadužbina i fondova koji su u Pravilniku navedeni Univerzitet je podneo zahtev Ministarstvu kulture koje je odobrilo njihov rad. Ali, stvarno obnavljanje rada bilo je moguće samo kod onih zadužbina čiju su imovinu gradske opštine bile spremne da im prenesu na upravljanje. To su tada u Beogradu učinile samo opštine Stari grad i Vračar. Pored toga, ostala je još 21 zadužbina čiji rad Univerzitet nije bio u mogućnosti čak ni formalno da obnovi jer one nisu bile obuhvaćene pomenutim Pravilnikom – objašnjava Lazović jedan deo nevolja sa kojima se Univerzitet susreo.

On dodaje da su po donošenju Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju 2011, Agenciji za restituciju zahteve podnele i zadužbine koje su obnovile rad i one koje nisu, u čije ime je to učinio Univerzitet, kao pravni sledbenik Univerziteta Kraljevine Jugoslavije, odnosno Srbije. Ali, tu je iskrsao novi problem.

Reprezentativne zadužbine u Beogradu
Neke od najpoznatijih građevina koje i danas krase Beograd, kao što su Kapetan Mišino zdanje na Studentskom trgu, palata Fondacije Milana i Darinke Stefanović na Terazijama, deo kompleksa zadužbine Luke Ćelovića u Zagrebačkoj ulici ili Univerzitetska biblioteka u Bulevaru kralja Aleksandrasamo su neke od zadužbina koje su do Drugog svetskog rata bile u vlasništvu Univerziteta.

– Uprkos nadama koje su polagane u restituciju u svim do sada razmotrenim slučajevima Agencija je zahteve odbijala. Zadužbine koje su obnovile rad Agencija je protumačila kao novoosnovane, pa je konstatovala da između njih i ostavioca nema pravnog kontinuiteta. Kod zadužbina u čije ime je zahtev podneo Univerzitet obrazloženje za negativno rešenje svodilo se na to da Univerzitet nije njihov pravni sledbenik. Time je Univerzitet uvučen u svojevrsni začarani krug: zadužbine koje su obnovile rad nemaju pravo na povraćaj imovine zbog diskontinuiteta do kojeg je došlo upravo tako što im je oduzeta imovina, dok zadužbine koje nisu obnovile rad zbog toga nisu ni bile u mogućnosti da podnesu zahtev za vraćanje imovine koja se u trenutku podržavljenja vodila na njih.

I pored pravnih začkoljica i nepreciznih tumačenja određenih termina, koji su doveli do toga da Univerzitet u Beogradu nije prepoznat kao pravni sledbenik Univerziteta Kraljevine Jugoslavije, odnosno Srbije, Lazović ističe da je jedno nesporno: dokumenti o poklonu, testamenti, rešenja ondašnjeg Ministarstva prosvete i verskih poslova i sudska ostavinska rešenja koja se mogu naći u arhivima nesumnjivo potvrđuju da je Univerzitet u Beogradu primarni korisnik predratne zadužbinarske imovine Univerziteta.

Univerzitet je potom uputio žalbe Ministarstvu finansija, koje ih je listom odbilo. Posle toga, za nekoliko slučajeva pokrenut je postupak pred Upravnim sudom. U međuvremenu, iščekujući ishod ovog postupka, Ustavnom sudu upućena je i Inicijativa za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti pojedinih odredaba Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju. U njoj se traži da se neustavnim proglase oni članovi zakona koji Univerzitetu u Beogradu – ali i nekim drugim važnim institucijama kao što su SANU ili Matica srpska – uskraćuju pravo na vraćanje imovine, čime ga stavljaju u neravnopravan položaj u odnosu na neke druge kategorije.

Prema rečima Lazovića, Univerzitet se obratio i Vladi Srbije, apelujući na nju da pomogne u rešavanju ovog komplikovanog problema. Na žalost, do današnjeg dana Vlada na tom planu nije ništa preduzela.

– U svakoj državi sudovi sude na osnovu važećih zakona, ali se dešava da su neka zakonska rešenja loša i da njihova primena ima štetne posledice. U ovom slučaju reč je o sukobu pozitivnog prava i načela pravednosti a to je test za svaku vladu, jer su nepravični zakoni pre svega ogledalo pravno loše uređene države. Apelujemo da se prepozna da je reč o pitanjima od opšteg interesa i o potrebi da se ispravi nepravda počinjena i prema dobrotvorima i korisnicima, posebno prema institucijama od nacionalnog značaja među koje svakako spada i Univerzitet u Beogradu. Investicija u nauku i visoko obrazovanje nije prosto javna potrošnja, već ulaganje u pamet, znanje i stručnost koji su pokretač napretka, jednom rečju u budućnost društva i države – zaključio je Lazović.

Komеntari5
b792b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja