Sreda, 26.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Fejsbuk” i izlaznost

:„Fejsbuk” kao medij možda neće odigrati veliku ulogu u promeni nečijih političkih stavova, ali može podstaći pre svega mlade da na izbore izađu
(Фото Б. Педовић)

U istraživanju koje je objavljeno početkom ove godine istraživači su došli do nalaza da prosečni korisnici „Fejsbuka” kreiraju svojevrsne eho komore u kojima kruže ideološki homogeni sadržaji. Ranija istraživanja su pokazala da se slična stvar dešava i onima koji su politički angažovani, samo što se ta pojava, po analogiji sa iscepkanošću i zavađenošću balkanskih država, naziva sajber-balkanizacija. I jedna i druga pojava označavaju manje-više istu stvar, da se na internetu međusobno povezuju istomišljenici isključujući iz svojih sajber-veza one koji misle drugačije. S vremenom, ove grupe bivaju sve više odvojene od stvarnosti zavaravajući se da su mišljenja koja kruže među njima zapravo dominantna mišljenja u društvu. Iako neka, takođe novija, istraživanja donekle relativizuju ovu crno-belu sliku, čini se da nije sporno da većina ideja koje cirkulišu nečijim sajber-nebom dolaze od istomišljenika (ili sličnomišljenika). Drugim rečima, mogućnost da se putem „Fejsbuka” utiče na promenu nečijeg mišljenje nije toliko velika koliko se pretpostavlja.

Imajući ove nalaze u vidu, možemo se zapitati kakva će biti uloga onlajn mreža na predstojećim izborima u Srbiji. U odgovoru na ovo pitanje pre svega treba poći od toga da, ako se uzmu u obzir najnoviji rezultati RZS-a, „Fejsbuk” i „Tviter” u Srbiji koristi manje od polovine biračkog tela. Drugo, imajući u vidu da broj korisnika ovih mreža drastično opada s njihovim godinama starosti, a da su mlađi birači skloniji izbornoj apstinenciji, to znači da je broj onih koji su zainteresovani za izbore, a do kojih je moguće dopreti preko „Fejsbuka” i „Tvitera” – još manji. Na kraju, kada se ima u vidu pomenuta sklonost korisnika „Fejsbuka” da među prijateljima uglavnom imaju ljude sličnih ideoloških opredeljenja, može se doći do jednostavnog zaključka da je uloga „Fejsbuka” u promovisanju drugačijih političkih ideja i programa vrlo skromna. Možda je to i razlog zbog čega naše partije, osim manje ili više uspešnog botovanja, ne pridaju preveliku pažnju kampanji na internetu.

Međutim, čemu onda tolika buka oko upotrebe interneta u političke svrhe ako on već nema snagu da promeni uvrežena mišljenja i ideje? Zapravo, radi se o tome da u doba kada razočaranost vladajućim političkim elitama raste, a iz različitih razloga broj glasača opada, „Fejsbuk” postaje mesto gde se razočarani birači mogu jasno prepoznati i eventualno pogurati iz izborne letargije. Pomenimo da samo „fejsbuk” stranica srpske verzije „Anonimusa” ima više od 200.000 lajkova, bezmalo duplo više od stranice premijera Vučića. Lajkovi nisu glasovi, ali govore o značajnom političkom potencijalu koji se na ovim mrežama generiše. Da li će i kako on biti iskorišćen na predstojećim izborima u velikoj meri će zavisti od sadržaja koji će kroz mreže cirkulisati. Poslednjih nedelja, recimo, „Fejsbukom” kruži jedan od onih, kako ih nazivaju, viralnih klipova, koji slikovito demonstrira kako je moguće da sa samo 17 odsto podrške u ukupnom biračkom telu vladajuća partija osvoji čak 64 odsto poslaničkih mesta – za šta je od presudne važnosti niska izlaznost na izborima. I tu dolazimo do tačke gde bitka za 30 ili 40 odsto glasačkog tela do koga je moguće dopreti putem „Fejsbuka” postaje više nego važna. Drugim rečima, „Fejsbuk” kao medij možda neće odigrati veliku ulogu u promeni nečijih političkih stavova, ali može podstaći pre svega mlade da na izbore izađu. Ne govorimo ovde o dramatičnom povećanju izlaznosti, već o onom koje bi bilo dovoljno da doda procenat ili dva onima kojima je na prošlim izborima taman toliko falilo da uđu u parlament, da osigura da oni koji su na granici cenzusa ušli u prethodni saziv sada iz njega ne ispadnu i, u nekom dramatičnijem scenariju, dozvoli jedno iznenađenje u vidu preskakanja cenzusa nekog od novonastalih političkih pokreta. Metaforično rečeno, ukoliko bi „Fejsbuk” podigao izlaznost za pet ili deset procenata – ona bi poput talasa plime sve u izbornoj vodi pomalo podigla. Za one koji plove na velikim i dobro obezbeđenim plovilima ovaj talas se praktično ne bi ni osetio, ali za one koji plutaju u sto puta krpljenim ili jednim za druge privezanim čamcima i balvanima, kao i za one u tek sklepanim barkama, ovaj talas plime mogao bi biti taman toliki da ih nekako dobaci do obale. A potom, što se više posada nađe na obali, to će teže biti onima koji su ih u izborne vode olako porinuli da na kopnu lagodno prevladaju.

Sociolog, docent na BU

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.