Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jedino ispred „majmunčeta” nema ćirilice

„Gugl” daje prednost ćiriličnom pismu u pretragama na našoj teritoriji i ono, uprkos mnogim zabludama, može da se iskoristi kao prednost
Ћирилични интернет домен .срб (Фото Танјуг/С. Радовановић)

Svi narodi koji ne pišu engleskim alfabetom trude se da razvijaju svoje pismo i na internetu, ali u slučaju srpskog jezika čini se da je digitalni svet dodatno oslabio ne baš sjajnu poziciju ćirilice.

Iako je džinovi poput „Gugla” i „Fejsbuka” priznaju kao zvanično srpsko pismo, korisnicima nije bliska. Firme imaju strah da će ih pretraživač zanemariti ako je koriste i veruje se da je ovo pismo slabo zastupljeno na globalnoj mreži.

Registar nacionalnost internet domena Srbije (RNIDS) organizovao je skup u sredu, na četvrti rođendan domena .srb, kako bi razbio ove i druge mitove o upotrebi ćirilice na internetu.

Zastupljenost jezika na sajtovima (u procentima)
Engleski 53,8
Ruski 6,3
Nemački 5,7
Japanski 5,0
Španski 4,9
Francuski 4,1
Portugalski 2,6
Italijanski 2,1
Kineski 2,0
Poljski 1,9
(Srpski, hrvatski i slovenački imaju po 0,1 odsto, a bosanski i makedonski manje od 0,1)
Izvor w3techs.com

Ivan Rečević, stručnjak za korišćenje „Guglovih” alata u oglašavanju, naglasio je da pretraga na ćiriličnom pismu na našoj teritoriji ima prioritet, ali da bi „Gugl” znao o kom jeziku i pismu je reč, veb stranice bi trebalo u svom kodu da imaju posebne oznake.

– Većina portala nemaju obeležje na kom jeziku su pisani i nisu svesni da mogu mnogo bolje da se kotiraju u rezultatima pretrage ako u matrice svojih stranica stave samo nekoliko slova – rekao je Rečević.

Prema iznetim procenama, odnos latinice i ćirilice u Srbiji je 70 prema 30 odsto. Bojan Stefanović, grafički dizajner specijalizovan za logotipe, kaže da je približno takav odnos zahteva njegovih klijenata, ali ohrabruje činjenica da sve više njih želi da koristi ćirilicu.

– Osim što se čuva naše zvanično pismo, kompanije na taj način mogu da se izdvoje na tržištu iz mora internacionalnih brendova – rekao je Stefanović i dodao da postoje određeni grafički problemi, poput nepravilnih kurziva, ali da se ulažu napori da se oni reše.

Odbačena je i predstava da je teško pretvaranje teksta iz jednog u drugo pismo, jer postoje alati da se to jednostavno uradi.

Logikom da ćirilica može da se iskoristi kao prednost rukovodio se Miloš Mijić, vlasnik brenda „Domaće kiflice”, kojem je sve od logotipa do profila na društvenim mrežama na ćirilici, osim sajta, koji će uskoro biti „preveden”. Kupcima se, kaže, to mnogo svidelo i sada negoduju kada je bilo šta napisano drugačije.

Mit o slaboj zastupljenosti ćirilice na internetu razbijen je zvaničnim podacima: ona je zahvaljujući ruskom jeziku na drugom mestu, iza engleskog, a ispred kineskog, japanskog i ostalih pisama

Kad je reč o društvenim mrežama, na njima se odavno može odabrati srpski jezik i podrazumevano ćirilično pismo. Ipak, kod korisnika, osim očigledne lenjosti da menjaju podešavanja, postoji i bojazan da drugačija slova daju nacionalistički ton profilu, a iskustvo pokazuje da se sa ćiriličnih naloga često dele sadržaji desničarskih organizacija.

Mit o slaboj zastupljenosti ćirilice na internetu razbijen je zvaničnim podacima. Ona je zahvaljujući ruskom jeziku na drugom mestu, iza engleskog, a ispred kineskog, japanskog i ostalih pisama.

Predrag Milićević, rukovodilac za razvoj poslovanja i marketing u RNIDS-u, istakao je kao pogrešno shvatanje da nas ćirilica odvaja od sveta, jer je jezik taj koji drugi ne razumeju, pa jednom Francuzu ili Nemcu naš sajt neće biti razumljiviji ako je na latinici.

Jedina „rampa” za ćirilicu trenutno je imejl adresa, jer levo od „majmunčeta” ne može da stoji nijedno drugo pismo osim latinice. Trenutno se radi na tome da se ovaj problem reši na globalnom nivou.

Neko iz publike je prokomentarisao da vizit-karta jednog Kineza na kineskom ne bi bila od koristi našem privredniku, jer ne bi znao ni kako da unese ta slova. Engleski ostaje jezik sporazumevanja barem u poslovnom svetu, ali to nije razlog da jedna strana vizit-karte ne bude na nacionalnom pismu. Za sve koji se obraćaju lokalnom tržištu, upotreba ćirilice u onlajn svetu ne predstavlja problem, već može da bude prednost, zaključili su učesnici skupa.

Komentari21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.