Subota, 27.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Specijalno za „Politiku”

Gaza na rubu katastrofe

Malo je pokazatelja da Izrael preduzima korake za ublažavanje produžene krize koja dovodi do erozije Hamasove kontrole, čime se stvara prostor militantnim grupama da upale varnicu koja bi mogla eskalirati u sveopšti rat
Припадници Бригаде Касам у једном од подземних тунела, у лето 2014. (Фото Ројтерс/Мухамед Салем)

Gaza – Više nego ikada ranije nekakva ogromna krhkost obeležava sveopšti život u Gazi. Ne postoji održiva ekonomija, nema ništa ni od rekonstrukcije masovno oštećenih područja u ratu 2014. godine. A nema ni nade u bolju budućnost. Oko 1,9 miliona ljudi, od kojih su gotovo tri četvrtine mlađe od 30 godina, živi odsečeno od spoljnog sveta.

Ipak, čak i usred životnih okolnosti nedostojnih čoveka ovde se i dalje pokazuju velika izdržljivost i velikodušnost. Bez obzira na to što većina domaćinstava ima vodu samo šest do osam sati svakog dana i što celokupna populacija trpi zbog redovnih restrikcija struje, koje traju i po 16-18 sati dnevno, majka insistira na tome da kosa njene ćerke bude uredno počešljana i vezana u kike pre nego što ujutru krene u školu. Iako sam živi u ekstremnom siromaštvu, ulični trgovac će juriti za mušterijom da joj vrati jedan šekel (nešto manje od 30 dinara) koji je preplatila. Usred nezapamćene peščane oluje na opustelim ulicama, motociklista koji prevozi svoju porodicu, insistiraće, uprkos protivljenju, da do kućnog praga preveze slučajnog, „nasukanog” prolaznika.

Pristojnost je drugi naziv za nešto što bismo mogli nazvati „velikim ’ne’’”: ne opsadi i nepravdi; ne predstavljanju žitelja Gaze kao sledbenika kulta smrti; ne povinovanju pravilima unapred montirane igre; ne predaji

U gotovo potpuno razorenom predgrađu Šadžaji struja dolazi u pola 11 uveče. Majka u napola uništenoj kući kaže: „Ne smemo zaboraviti da povežemo električno napajanje naše kuće sa komšijinom, tako da struju, ukoliko je dobijemo prvi, možemo da podelimo sa njima.”

Ovakvi mali gestovi služe kao lek koji podiže samopoštovanje i osnažuje uzajamno poverenje unutar zajednice. Pristojnost je drugi naziv za nešto što bismo mogli nazvati „velikim ’ne’”: ne opsadi i nepravdi; ne predstavljanju žitelja Gaze kao poklonika kulta smrti; ne povinovanju pravilima unapred montirane igre; ne predaji.

Usredsređenost na sopstveno ponašanje takođe odslikava široko rasprostranjen stav, po kojem bi, u slučaju odsustva istinske predanosti etičkim pravilima, moglo doći do unutrašnje erozije zajednice i stav da odbijanje takvog etičkog poraza može predstavljati najefikasniji način za osujećenje izraelskog plana.  

U isto vreme, vojno krilo Hamasa – Brigade Kasam sa 10.000 boraca – radi na tome da obnovi svoj arsenal i popravi podzemnu mrežu. (Ono što Benjamin Netanijahu naziva „terorističkim tunelima” osmišljenim za prekogranične diverzije i napade na dečje vrtiće, Hamas zove „borbenim tunelima” koji se koriste za pružanje podrške drugim akcijama i prepad Izraelskih odbrambenih snaga).

Ali dok preduzima ovakve pripreme, Hamas se takođe muči da održi trenutno stanje faktičkog primirja, znajući vrlo dobro da bi još jedan talas sukoba predstavljao katastrofu za stanovništvo koje još pokušava da se oporavi od prošle runde. Iznuren nedostatkom resursa, sveden na iskasapljene plate državnih činovnika, koji danas dobijaju 250 evra na svakih četrdeset dana, i prisiljen da podigne poreze na sve – od garderobe do hrane – Hamas nikad nije bio ovako ranjiv. Iako nijedna suparnička grupa još nije dovoljno jaka da ga direktno izazove, disidentski glasovi unutar same organizacije postaju sve glasniji.

Nedavno je na internetu osvanuo video-snimak Momtaza Dugmuša, vođe velikog klana iz Gaze i plaćenog ubice, koji je svojevremeno sprovodio operacije protiv Izraela u ime Hamasa. Na snimku se Dugmuš zaklinje na vernost i savezništvo Abuu Bakru el Bagdadiju, samozvanom kalifu Islamske države (ID), prokazujući njegovu raniju braću po oružju kao nevernike i kukavice i zavetujući se, istovremeno, da će se boriti protiv „cionističkog neprijatelja”.

Sedeći na kauču ispod postera sa likom svog oca Ismaila Abua Šanaba, koji je pomogao osnivanje Hamasa pre nego što ga je Izrael ubio 2003. godine, njegov sin Hamza (24) govori o pozivu ID.

„Nekoliko mojih prijatelja ih podržava. ID simbolizuje magičnu moć. Oni su zauzeli teritorije, uspostavili kalifat i ceo svet ih plaši. Stanovnici Gaze se, sa druge strane, osećaju slabašno i bespomoćno.”

Odmah po okončanju rata koji je 51 dan vođen tokom leta 2014, zvaničnici izraelske odbrane su se poigravali idejom da Gaza u rukama malih grupa radikalnih džihadista može da predstavlja manju opasnost nego nastavak vladavine Hamasa, organizacije koja je demonstrirala impresivnu vojnu genijalnost i disciplinu. Od tada su juriši Islamske države u regionu ipak otreznili umove analitičara povezanih sa izraelskom Jedinicom za strateško planiranje.

„Ne postoji konsenzus o tome da Hamas prestavlja garant stabilnosti”, rekao je jedan od vojnih zapovednika „Politici”.

Ipak, na terenu je malo pokazatelja da Izrael preduzima korake za ublažavanje produžene krize koja pritiska Gazu i koja dovodi do erozije Hamasove kontrole, čime se pravi prostor opakim militantnim grupama da upale varnicu koja bi mogla eskalirati u sveopšti rat. Član izraelskog parlamenta Kneseta Ofer Šelah upozorava da se približava novi sukob: „počeće granatiranjem iz pobunjeničkih frakcija” i mogao bi da bude „krvaviji čak i od prethodnog”. Zapovednik vojne divizije za Gazu brigadni general Itaj Virov deli njegove sumnje.

„Gaza je velika tragedija. Blokirana je iz svih pravaca… nema ničega. Pa kako onda stanje može da se pogorša? Šta neko iz Šadžaje može da izgubi? Lom unutar pojasa Gaze bi nas mogao dovesti u još goru i kompikovaniju situaciju.”

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.