Sreda, 26.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vojni arhiv ugrožen lošim smeštajnim uslovima

Dokumentacija koja se prikuplja 140 godina, koja je preneta preko Albanije i prikupljena nakon što su je nacisti poharali, nalazi se u neadekvatnoj zgradi
Архивска грађа морала би се чувати у бољим условима (Фото Д. Јевремовић)

Vojni arhiv je u petak na svečanosti u Domu Vojske Srbije u Beogradu obeležio značajan jubilej – 140 godina postojanja. Bila je to prilika da se prisutne zvanice – predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, vojni atašei i drugi – podsete ili upoznaju s bogatom tradicijom ove ustanove, ali i s problemima s kojima se Vojni arhiv suočava.

Popisuju vojnike stradale u Velikom ratu
Vojni arhiv, na osnovu svoje obimne dokumentacije, popisuje srpske vojne žrtve u Prvom svetskom ratu a ovaj posao trebalo bi da bude završen do 2018. godine, na stogodišnjicu završetka tog rata. Fond arhiva prava je istorijska riznica. Između ostalog, sadrži i dokumentaciju o delovanju okupatora u Drugom svetskom ratu, kao i arhivu NDH. Tu je i dokumentacija vezana za ratove devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, kao i NATO agresiju. Sarađuju s Muzejom holokausta u Vašingtonu, „Jad Vašemom” i drugim sličnim institucijama u svetu.

To se pre svega odnosi na današnje loše smeštajne uslove: zgrada je, spolja gledano, lepe arhitekture, ali neadekvatna za čuvanje arhivske građe. Vojni arhiv nalazi se u krugu Vojnotehničkog instituta u Žarkovu, gde je smešten posle agresije NATO-a 1999. godine, kada je prilikom bombardovanja teško oštećena zgrada Generalštaba u centru Beograda, u kojoj se nalazio i arhiv. Paradoksalno, vredna dokumentacija koja je sačuvana prenošenjem kroz Albaniju u Prvom svetskom ratu i prikupljena nakon poharavanja od strane okupatora u Drugom svetskom ratu, sada je ugrožena – lošim uslovima čuvanja.

Pozdravljajući prisutne, direktor Vojnog arhiva pukovnik Miodrag Sekulović, koji već godinama ukazuje na problem smeštaja, podsetio je na bogatu tradiciju ove ustanove. Premijerno je prikazan dokumentarni film o radu Vojnog arhiva.

Inicijativu za prikupljanje vojnoistorijske građe pokrenuo je 1866. godine Jovan Dragašević, oficir i intelektualac, koji je se obratio Ministarstvu vojnom sa predlogom o osnivanju odeljenja za istoriju. Ova ideja ostvarena je tek deset godina kasnije, kada je 5. februara 1876. godine, naredbom kneza Milana Obrenovića, osnovano Istorijsko odeljenja Glavnog Đeneralštaba.


Pukovnik Miodrag Sekulović na svečanosti povodom jubileja Vojnog arhiva (Foto Ministarstvo odbrane)

Prvi zadaci bili su prikupljanje dokumenata i svedočenja vezanih za srpsko-turske ratove, koji su tada vođeni. Pravi izazovi za Istorijsko odeljenje nastali su u balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine, a problemi u Prvom svetskom ratu. Po izbijanju ovog sukoba, arhivska građa je evakuisana iz Beograda i prebačena u Niš, Kragujevac i Kruševac. Kako je usledila ofanziva Nemačke, Austrougarske i Bugarske, vojska je pri povlačenju kroz Albaniju sa sobom ponela i Vojni arhiv. Deo građe, kada njen dalji transport nije bio moguć, zakopavan je. Ipak, arhiv je stigao na Krf i kasnije je prebačen u Solun, gde je u velikom požaru 1917. godine jedan deo uništen, ali je veći deo po oslobođenju vraćen u Srbiji.

Građa se čuva u drvenim sanducima (Foto D. Jevremović)

Reorganizacija arhiva obavljena je 1920. godine, kada je već stvorena Kraljevina SHS. Do 1935. godine rađeno je na sređivanju dokumenata vezanih za Prvi svetski rat. Nad Evropom se nadvijala opasnost Drugog svetskog rata, pa su pripremljeni planovi za evakuaciju arhiva kojima se pristupilo u februaru 1941. godine. Građa je razmeštena u Čačak, Požegu i Ivanjicu, ali je po slomu Kraljevine Jugoslavije u Aprilskom ratu pala u ruke Nemcima, koji su je premestili u zgradu Pravnog fakulteta u Beogradu, a kasnije je prebačena u Treći rajh, uglavnom u Beč.

Tokom rata i partizanske jedinice – NOVJ i kasnije Jugoslovenska armija (JA) počinju da prikupljaju svoju arhivsku građu. Posebno Istorijsko odeljenje osnovano je 1. marta 1945. godine. Po završetku rata, angažovanjem tadašnjih vlasti, veći deo građe Vojnog arhiva vraćen je iz Beča. U početku je, sada jedinstvena građa, bila smeštena u zgradi Pravnog fakulteta, kasnije je prebačena u skladište u Topčideru, a zatim u zgradu Generalštaba u centru Beograda, gde je ostala do agresije NATO-a, tokom koje je, nakon što je prethodno razmeštena po Beogradu, smeštena u Žarkovo, gde se i danas nalazi.

 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slobodan djakovic
kako da istražim i saznam gde je poginuo moj pradeda Jeremija Đaković vojnik iz sela Tuleža, drugog poziva Dunavske divizije sedmog puka u Velikom ratu. Takođe i njegov brat Nikola Đaković vojnik trećeg pziva sedmog puka dunavske divizije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.