Utorak, 17.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako je osmeh seoba postao suza

Dejan Medaković i Dinko Davidov, uz Dimitrija E. Stefanovića, najviše vremena i znanja dali su izučavanju sentandrejske prošlosti, kaže Miro Vuksanović

U Svečanoj sali SANU, Biblioteka SANU, čiji je upravnik Miro Vuksanović, predstavila je „Sentandrejski zbornik” (1–4) i knjigu Dinka Davidova „Detinjstvo”, koju je objavila Srpska književna zadruga. O zborniku (1987–2015), čiji je prvi urednik bio Dejan Medaković, a danas je Dinko Davidov, govorio je Branislav Todić, a o knjizi „Detinjstvo” Dušica Lečić Toševski.

Dejan Medaković i Dinko Davidov, uz Dimitrija E. Stefanovića, podsetio je Miro Vuksanović, najviše vremena i znanja dali su izučavanju sentandrejske prošlosti. Nekad je Sentandreja bila veliko severno srpsko ostrvo gde su pisali Čarnojević, Račani, Venclović, Jaša Ignjatović i drugi, odakle su odjekivala zvona sa sedam pravoslavnih crkava, i tako redom. Danas je Sentandreja veliki srpski znak, dignut na ravan kraj Vladičanskog dvora i hrama, muzejska zbirka koja okuplja ikone i rukopise, knjige i slike, relikvije i skupocene predmete, s krstom kneza Lazara i nostalgičnom istorijom. U Sentandreji se najbolje vidi kako osmeh seobe postaje suza i kako tuđina ne može da postane bez oblaka vedrina.

Pre bezmalo trideset godina (1987), istakao je dr Branislav Todić, objavljen je prvi broj „Sentandrejskog zbornika”, bez velike pompe i bez predgovora, pa se čini da se pojavio nekako iznenada. A nije bilo tako. S jedne strane, tih godina SANU je osnovala niz odbora zaduženih za one delove i prostore srpskog naroda koji su bili odvojeni od matice ili koji su na naše oči to bivali. Odbori su pak imali svoja glasila, štampana povremeno, sa dragocenim prilozima o prošlosti i sadašnjosti naroda koji je živeo na tim prostorima. S druge strane, baš tih godina se stvaraju uslovi za svestrano i institucionalno proučavanje istorije, kulture i umetnosti Srba severno od Save i Dunava. Još sedamdesetih godina realizovan je projekat terenskih istraživanja i prikupljanja umetničkih dela, u čijem je okrilju priređena kapitalna izložba Dinka Davidova „Ikone srpskih crkava u Mađarskoj”, a 1989. i velika izložba „Blago Srba u Mađarskoj”. Te godine je i Muzej Srpske pravoslavne eparhije budimske u Sentandreji dobio novi prostor i modernu postavku, a 1984. je osnovan Arhiv Budimske eparhije, koji je sa radom zvanično počeo 1990. godine.

Četiri dosad objavljene sveske Sentandrejskog zbornika, dodao je Todić, okupile su maltene sve ugledne istraživače koji su se proteklih pola stoleća bavili Srbima u Ugarskoj. Od broja u broj, od članka do članka, od jednog reda do drugog, pred čitaoca iskrsava jedno davno prošlo vreme, ali i ovo sadašnje, vreme ispunjeno metežima, velikim naporima i najvišim uzletima, vreme neobičnih sudbina, jakih ličnosti i prvorazrednih ostvarenja. Sentandrejski zbornik je svedočanstvo o tom vremenu i njegova hronika. Ostalo je, međutim, još mnogo nepročitane građe, još mnogo neobjavljenih dela i nedovoljno istraženih pojava i ličnosti. Todić je uveren da je potrebno samo malo napora i volje da se oni uoče i izuče i da se njihovim objavljivanjem nastavi plemenita misija Sentandrejskog zbornika koja je tako plodonosno započela pre trideset godina.

Naši Sentandrejci, naglasio je Dinko Davidov, mnogo su seferina i srebrnih forinti priložili na pravoslavne srpske crkve, najviše na sentandrejske. Darežljivo, „od srca” davali su na ikonostase, knjige, ikone, gravire, sasude od srebra i zlata, i na barjake cehovske, crkvene. Molili su se Bogu za tuđeg cara kojeg su svojim nazivali, ali ni svoje care i kralje, iz pesme i pripovesti, nisu zaboravljali. U njih su se kleli. Na ikonama slikali. Celivali. Sveti knez Lazar srbski. Sveti despoti Brankovići. A pre svih Nemanjići, a ispred njih svetitelj – Sava. Ginuli su za tuđe carstvo, ali o svom su i noću i danju snevali.

– Istorija će zabeležiti da je posle preselenija započeo opšti napredak Rašana–Rascijana, koji je bio najuočljiviji već od sredine HVIII veka, kada započeše Čarnojevićevi novi život u Hungariji. U Sentandreji, pogospodiše se i obogatiše i kao da svi postadoše crkveni ktitori i darodavci. Tada je sve bilo podređeno građenju hramova i njihovom ukrašavanju, kao i renesansnim gradovima kada su nastajali. Ovde je to bio stil srpskog baroka Karlovačke mitropolije, najizrazitije ispoljen baš u Sentandreji – kaže Davidov.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.