Utorak, 31.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Protestna nota na hašku bahatost

Tribunal nije dao da se čuje stav Srbije, izjavio je ministar Selaković posle rasprave na kojoj sudsko veće nije dozvolilo našem predstavniku da se izjasni o slučaju troje radikala
Саша Обрадовић (Фото Бета-АП)

Vlada Srbije uputiće protestnu notu Haškom tribunalu zbog ponašanja pretresnog veća prema predstavniku Srbije Saši Obradoviću na raspravi povodom zahteva za hapšenje troje radikala, Vjerice Radete, Petra Jojića i Jove Ostojića. Kako je izjavio Nikola Selaković, ministar pravde, Vlada Srbije će ispuniti svoje međunarodne obaveze, ali će u prvom redu voditi računa o svojim nacionalnim interesima.

„Tribunal se prema našem predstavniku ponašao bahato i osiono. Nije dao da se čuje stav Srbije i to je velika sramota”, rekao je Selaković na konferenciji za novinare.

Ministar je naglasio da vlada sarađuje sa Hagom, ali da insistira da se u toj saradnji sasluša njen stav o svakom važnom pitanju, a ne da se njenom predstavniku ne dozvoljava da završi rečenicu i da se prema njemu ponaša osiono, jer to onda predstavlja postupanje prema Srbiji. On je ocenio ponašanje pretresnog veća kao skandalozno, rekavši da su „Srbiji zapušena usta”.

Upitan da li će i kako Srbija postupati po tom nalogu i da li će obaveštavati tribunal o preduzetim merama, Selaković je odgovorio da je to i do sada bila praksa, ali da je reč o poverljivoj prepisci o kojoj ne može da govori.

On je ukazao da je Haški tribunal zbog teške bolesti vratio lidera radikala Vojislava Šešelja u Srbiju, a kada mu se nije svidelo njegovo ponašanje, tražio je da se vrati. Ministar je dodao da je taj predmet i te kako povezan sa postupkom protiv troje radikala čije se hapšenje zahteva, zaključujući da oni nisu pred tribunalom zbog krivolova, već upravo zbog Šešelja.

„U ovakvoj situaciji kada se Srbiji zabranjuje da iznese svoje viđenje, postupaćemo u skladu sa našim zakonskim obavezama, ali ćemo na prvom mestu čuvati svoj nacionalni interes”, rekao je on.

Ministar je dodao da je za Srbiju bitan političko-bezbednosni aspekt i da treba „o svakom potezu dobro promisliti”. Selaković nije želeo da odgovori na novinarsko pitanje koje bi posledice mogle da zadese Srbiju u ovoj situaciji, rekavši da ne želi o tome da spekuliše.

Haški sud oštro je kritikovao Srbiju i „pretio” da bi Savet bezbednosti UN, ukoliko srpske vlasti odmah ne uhapse troje radikala, optužene zbog uticanja na svedoke i ometanja pravde u postupku protiv lidera SRS Vojislava Šešelja, mogao da preduzme dalje mere. Koje su to zaprećene mere, ostalo je nejasno. Čudno je bilo i ponašanje pretresnog veća koje je često prekidalo srpskog predstavnika, sprečavajući ga da do kraja iznese svoje izlaganje u vezi sa ovim slučajem. Sudija Alfons Ori je, oštrim tonom, gotovo ljutito, više puta naglasio da srpske vlasti imaju pravnu obavezu da „bez odlaganja” sprovedu nalog tribunala za hapšenje troje optuženih.

Saša Obradović je pred tribunalom uspeo da ukaže na nejednake aršine tog suda, podsetivši da prijava Savetu bezbednosti UN nikada nije bila podneta protiv Francuske, koja je odbila da, u sličnom postupku zbog nepoštovanja suda, 2011. tribunalu izruči bivšu portparolku haškog tužilaštva Florens Artman.

„Za ljude u Srbiji, to je dokaz da nisu sve članice UN ravnopravne pred tribunalom”, naveo je zastupnik Srbije. „Vlada Srbije nije razumela potrebu predsednika tribunala da u oktobru 2015. Srbiju prijavi Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje”, dodao je Obradović.

To što se Hag usudio da oštrije zapreti Srbiji – poslednji su akordi njegovog delovanja jer je na zalasku svog postojanja, smatra Vladislav Jovanović, diplomata, bivši ambasador Jugoslavije i ministar inostranih poslova Srbije u dva mandata.

„Čini se da je ovo više želja tribunala da označi da je još uticajan i da postoji, nego što stvarno veruje u ono čime preti”, kazao je Jovanović za „Politiku”.

On podseća da su svedoci u slučaju albanskih pritvorenika Haradinaja i ostalih nestajali, a sud nije ništa preduzimao da se utvrdi zašto i ko je za to odgovoran.

Selaković: Ne želimo da budemo pogrebna služba
Selaković je novinarima pokazao odluku vlade od 8. oktobra 2015. kojom se traži da se zbog lošeg zdravstvenog stanja privremeno pusti na slobodu haški optuženik, Zdravko Tolimir, koji je preminuo u ponedeljak u haškom pritvoru. „Nije se čuo glas Srbije i čovek je umro. On je deveti Srbin koji se mrtav vraća iz Haga. Ne želimo da izigravamo pogrebnu službu”, poručio je Selaković.Ministar je rekao da Haški tribunal nije dostavio nikakav odgovor Srbiji, kada je pre četiri meseca dala garancije za Tolimira, tražeći da bude privremeno pušten. 

„Takođe, Artmanova nije trpela nikakve posledice niti je sud preduzeo bilo šta prema Francuskoj niti je pretio toj zemlji. Pretnja tribunala Savetom bezbednosti nema mnogo izgleda na uspeh jer je i Rusija nezadovoljna njegovim dosadašnjim radom. Više puta su to stavili do znanja i tražili da se Haški sud zatvori. Sa druge strane, bliskost tribunala i SAD je više nego dokazana. Ako stvar stigne do Saveta bezbednosti Rusija najverovatnije ne bi glasala u prilog zahtevu tribunala. Pre bi otvorili širu diskusiju o nedoslednostima Haškog suda i njegovim neprincipijelnostima”, objašnjava Jovanović za naš list.

Vjerica Radeta ostaje pri stavu da nikada i ni pod kojim uslovima nema nameru da se preda tribunalu.

„U postupku koji bi se vodio u Srbiji, svakako bih učestvovala. Dokazala bih da nema nikakvog osnova za ono što navodno stoji u nekoj optužnici koju nisam ni videla. Niko od nas iz SRS, nikada se ni na koji način nije ogrešio o zakone kada je reč o svedocima. Ali to jesu radili predstavnici Haškog tribunala. Oni su vrbovali ljude po Srbiji”, izjavila je juče Radeta za „Politiku”.

Rasprava u sudnici u vezi sa ovim slučajem trajala je oko pola sata i bila je emitovana na sajtu tribunala, iako su prethodne dve bile zatvorene za javnost.

Predsedavajući sudija insistirao je da mu Saša Obradović odgovori „koje je smislene akcije Srbija preduzela da optužene uhapsi” i dodao da je „raspravno veće ozbiljno zabrinuto zbog izostanka napora Vlade Srbije i njenog propusta da sarađuje” u hapšenju optuženih.

Saša Obradović je uzvratio da, ako mu se dozvoljava da govori samo o hapšenju, „ne bi imao šta da kaže i mogao bi da sedne”, ali da je „vlada bila aktivna” u vezi sa nalozima tribunala.

„Dakle, vaš odgovor je: nismo uradili ništa… a vaša primarna obaveza bila je da uhapsite optužene”, zaključio je sudija Ori.

Obradović je replicirao da Srbija mora da vodi računa o „političko-bezbednosnim aspektima” saradnje sa tribunalom, budući da smatra da „situacija od kraja 2014. nije nimalo jednostavna”, o čemu je sud, po njegovim rečima, detaljno izvestila u poverljivim podnescima.

U toku je, kako je Obradović kazao, „političko-bezbednosno procenjivanje”, Ministarstvo pravde Srbije „sprovodi opširne konsultacije”, a „organi postupaju u skladu sa zakonom o saradnji s tribunalom”.

Saša Obradović je rekao i da je inicijativa koju je Srbija pokrenula kod predsednika tribunala da njenom pravosuđu bude ustupljen postupak protiv troje radikala nije pokušaj da „štiti optužene, upravo suprotno”. Takođe, Obradović je odbacio raniju tvrdnju tužiteljke u ovom postupku Dijane Elis koja nije prisustvovala jučerašnjoj raspravi, da time „Srbija stvara stanje nekažnjivosti”.

Predsedavajući sudija Ori ocenio je da je „očigledno da Srbija ne sarađuje... iako je imala više od godinu dana” da uhapsi optužene. „Kakvi su vaši planovi, da razmišljate još godinu dana”, upitao je sudija.

Optužnica protiv Radete, Jojića i Ostojića je podignuta još 30. oktobra 2012, a sud u Hagu objavio ju je tek prvog decembra prošle godine uz obrazloženje da to čini zato što zvanični Beograd nije uhapsio optužene radikale.

Komentari56
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.