Utorak, 27.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ne-zakon o kulturi

Kako sam obaveštena, nikad se do sada nije dogodilo da neki resorni odbor u Skupštini ne podrži predlog zakona, odbaci ga ukratko, a da taj zakon ipak dođe na usvajanje
(Фото З. Анастасијевић)

Kad je čuveni pesnik Osip Mandeljštam otišao na lekarski pregled poslali su ga i kod psihijatra. Psihijatar je postavio dijagnozu o Mandeljštamovoj bolesti: Pacijent je uobrazio da je pesnik, a u stvari je beznačajni službenik. Mandeljštamova supruga Nadežda psihijatru je objašnjavala i dokazivala da njen muž jeste pesnik, ali lekar je bio neumoljiv u dijagnozi. I još je nju posavetovao da se čuva da i ona ne podlegne istoj psihozi kao Mandeljštam. Da misli da jeste ono što nije. Bilo je to tridesetih godina dvadesetog veka, ideali Oktobarske revolucije već su bili uniženi Staljinovim likom, umetnici koji nisu bili na liniji partije roptali su spuštajući se sve niže na lestvici opstanka, za diktatora su bili plesan koju je trebalo odstraniti.

Ove tragične priče o pesniku i psihijatru i društvenim okolnostima u kojima pesništvo-umetnost postaje dijagnoza – psihoze, setila sam se gledajući i slušajući zasedanje Skupštine Srbije 9. februara 2016. Treća tačka dnevnog reda bila je Usvajanje izmena i dopuna zakona o kulturi. Ništa što sam čula na tom zasedanju nije me uznemirilo. Mogla sam mirno da izgovaram, gledajući u ekran: Tako je, dame i gospodo, građani i građanke, drugarice i drugovi, poslanici i poslanice, kako se već oslovljavate, tako je, samo napred! Izglasajte taj zakon! Uspostavite konačnu dijagnozu, crno na belo, da biti umetnik, radnik u kulturi, jeste stanje psihoze. Lečite nas od toga što mislimo da smo umetnici, što mislimo da je kultura bitna, da se ne može usvojiti zakon protiv kojeg su sva strukovna udruženja umetnika, protiv kojeg je i Nacionalni savet za kulturu… Ma koga briga šta umetnici kulturnjaci misle! Koga briga što je 1.000 umetnika, građana potpisalo peticiju protiv. Zakon se i ne donosi da bi oni bili zadovoljni već, da bi napokon shvatili da su umišljeni, nezahvalni, nadmeni, da su suvišni teret u državi koja smelo hrli ka budućnosti u kojoj će politika biti najviša umetnost, a političari najviši umetnici.

Kako sam obaveštena, nikad se do sada nije dogodilo da neki resorni odbor u Skupštini ne podrži predlog zakona, odbaci ga ukratko, a da taj zakon ipak dođe na usvajanje. E, to se desilo s ovim predlogom zakona. Odbijen je na skupštinskom Odboru za kulturu. Protiv njega su bili predstavnici i pozicije i opozicije. Ali takav ishod glasanja Odbora za kulturu nije bio crveno svetlo za poslanike u skupštini i ministra, već crvena marama u koridi. Pljuštale su podrške nakaradnom zakonu.

Očarana sam bila diskusijom, posebno govornice iz SPS-a, koja je u ime partije bodro podržala zakon i hrabro štiklom pregazila preko mišljenja reditelja, pisca, scenariste, pesnika Srđana Dragojevića, koji je na Odboru za kulturu glasao protiv predloga zakona. Protiv je bio i Nenad Milosavljević, poznat kao Neša Galija, takođe iz SPS-a. Dakle, SPS je potvrdio odanost koalicionom partneru i pokazao da ne uvažava šta o zakonu misle drugovi umetnici iz njihovih redova. Pa neće valjda partija da poštuje stav umetnika kad se donosi zakon o kulturi. To bi stvarno bilo neprirodno. Prirodno je da podrže mišljenje barmena i vodoinstalatera, ekonomiste, kad su pitanja o kulturi na dnevnom redu. Jer politika je najviša umetnost. Ona vodu pretvara u vino, praznu čašu u punu, prazan papir u doktorsku diplomu, sirotana u bogataša, inženjera u stručnjaka za balet, itd. Poznata su njena nadnaravna čudesa. Poslanice Vesna Marjanović (DS) i Branka Karavidić (SDS) razumno su pričale zašto zakon, takav kakav je, ne sme biti usvojen. Zato što razumeju oblast o kojoj govore, bile su totalne autsajderke, znate, od onih što zalutaju na pogrešnu zabavu. Bolje bi bilo da nisu ništa govorile. Da su pustile da ništa ne naruši harmoniju Narodne skupštine kao gluvog mesta u kojem se glasovi, mišljenja umetnika i ljudi iz kulture ne čuju.

Pobedio je stav šta zna balerina šta je balet, a prevodilac Šekspira šta je stih, pa će se Zakonom o kulturi lečiti svi oni koji misle da jesu ono što nisu, da znaju ono što ne znaju.

Umoran sam kao balerina posle petog čina – pisao je Čehov. Neko ovdašnji, skupštinski poslanik ili ministar lično, piscu bi uzvratio: ti si pisac a ne balerina, otkud znaš kako se balerine osećaju posle petog čina.

Kako će se završiti priča o Zakonu o kulturi još ne znamo. Prvi čin izveden je u Skupšini Srbije 9. februara. Već 10. februara, dok pišem ovaj tekst, saznajem da se premijer lično umešao u zaplet kao Deus ex machina i poručio poslanicima SNS-a da glasaju protiv ukidanja priznanja za vrhunski doprinos umetnosti i kulturi –nacionalnih penzija, protiv samo jednog od brojnih spornih mesta u zakonu.

Inače, prema Vikipediji, Deus ex machina je latinska izreka koja se koristi da opiše neočekivan, veštački ili neverovatan lik ili silu koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar koja je do tada bila nerešiva. U antičkoj tragediji korišćen je da označi lik boga u predstavi koji se pojavljivao na kraju komada, donoseći rešenje zapleta, čime se okončavala radnja i sam komad.

Sam termin u bukvalnom prevodu znači Bog iz mašine, čime je označavan u komadu taj lik koga je kran (odnosno mašina) unosio na scenu.

Ako su skupštinska vladajuća poslanička većina i Ministarstvo kulture bili gluvi i nisu čuli glasove smrtnika, samostalnih umetnika, umetnika zaposlenih u institucijama kulture, stručnjaka iz raznih kulturnih delatnosti, i ponašali se kao psihijatar prema pesniku s početka ovog teksta, biće, ako ništa drugo, zabavno posmatrati kako im se sluh vraća pod dejstvom Deus ex machina lično.

Reditelj

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.