Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

NATO: Odmah šaljemo brodove u Egejsko more

Odluka alijanse da se uključi u izbegličku krizu već izazvala negativne reakcije jer je doneta na brzinu i ne nudi odgovore na mnogobrojna konkretna pitanja
(Фото НАТО)

Prema izveštajima agencija

Brisel – NATO je uputio svoju Pomorsku grupaciju 2 u Egejsko more kako bi nadzorom i osmatranjem pomogao Evropskoj uniji u rešavanju izbegličke krize i zaustavljanju priliva ilegalnih imigranata, što su zatražile Nemačka, Turska i Grčka. Takvu odluku su u Briselu usvojili ministri odbrane Atlantskog saveza.

Pomorska grupacija 2, pod nemačkim zapovedništvom, u vodama Egejskog mora pomagaće u zaustavljanju ilegalnih imigranata turskoj i grčkoj obalskoj straži, kao i agenciji EU za nadzor spoljnih granica Fronteks, saopštio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Čelnik NATO-a naglasio je da je ova odluka atlantskih saveznika donesena zato što „Evropu pogađa najteža migrantska i izbeglička kriza od završetka Drugog svetskog rata usled sukoba i nestabilnosti na njenim južnim granicama, kao i zbog delovanja kriminalnih mreža koje krijumčare i trguju ljudskim stradanjima”.

Brodovi NATO Pomorske grupacije 2, objasnio je Stoltenberg, neće učestvovati u zaustavljanju ili vraćanju nazad plovila s ilegalnim imigrantima, već će prvenstveno „davanjem visokokvalitetnih informacija” pomagati Fronteksu, grčkim i turskim graničnim snagama u zaustavljanju i razbijanju mreža krijumčara migranata.

Ministri odbrane NATO-a takođe su odlučili da osetno pojačaju osmatranje i prikupljanje obaveštajnih podataka o kretanju izbeglica i ilegalnih imigranata na području tursko-sirijske granice. NATO će, obelodanio je Stoltenberg, isto tako prevashodno pojačanim korišćenjem moćnih obaveštajnih podataka i aviona za osmatranje „avaks” iznad Sirije podržati članice koalicije koje vazdušnim udarima i drugim vojnim merama nastoje da oslabe i unište teroriste Islamske države u Iraku i Siriji.

Američki general vazduhoplovnih snaga Filip Bridlav, koji je komandant NATO snaga u Evropi, naložio je jednoj grupi mornarice da se „bez odlaganja” rasporedi u Egeju, prenela je agencija AP. Šef Pentagona Ešton Karter je nešto ranije u Briselu rekao da je NATO spreman da pomogne Nemačkoj, Grčkoj i Turskoj, koje su zatražile pomoć u nadzoru turske obale Egejskog mora zbog krijumčara izbeglica.

Sve tri zemlje su istakle potrebu da NATO brzo deluje, sa čime se SAD slažu jer su u pitanju ljudski životi.

Na prvi pogled čini se da je najnovija odluka NATO-a odlučna i veoma značajna jer predstavlja konkretan korak u pokušaju da se spreči dalji zamah izbegličke krize. Ozbiljnije analize i komentari već daju sasvim drugačiju sliku cele akcije i potvrđuju da NATO nema čarobni štapić za rešavanje izbegličke krize.

Nemački mediji u prvim reagovanjima ističu da je alijansa hitro ispoštovala dogovor Angele Merkel i turskog premijera Ahmeta Davutoglua, koji je postignut za vreme nedavne posete nemačke kancelarke Ankari. Zbog toga je i nemačka ministarka odbrane Ursula fon Lejen i pre početka sastanka ministara odbrane u Briselu objašnjavala kako je „glavni zadatak da se spreče perfidni poslovi krijumčara ljudi i oteža ilegalna imigracija”.

Najavljujući odluku o slanju brodova u istočni Mediteran generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je objasnio da je osnovni zadatak najnovije misije: osmatranje i prikupljanje „kvalitetnih informacija”.

To praktično znači da brodovi NATO-a neće zaustavljati brodiće i čamce krcate imigrantima i vraćati ih do turske obale.

Na ovakva objašnjenja već su usledile oštre kritike. Komentator Prvog kanala nemačke države televizije (ARD) kaže, na primer, da je potez NATO-a zapravo „sramni čin očaja” i objašnjava: „Evropljani nisu jednostavno mogli da sami organizuju zaštitu obala pa su u pomoć pozvali NATO. A NATO tu ništa ne može da pomogne.”

Komentator ARD postavlja ključno pitanje: „Šta će se dogoditi kada brodovi NATO-a primete krijumčarski brodić s izbeglicama?” Preciznog odgovora nema jer je, barem je takav utisak, misija dogovorena na brzinu i ima gotovo isključivo psihološki a ponajmanje konkretan značaj.

Ni nemački politički krugovi nisu oduševljeni misijom NATO-a u izbegličkoj krizi. Iz redova opozicije stižu primedbe da je reč o bacanju novca i da neće biti konkretnih rezultata. Ako je već reč o misiji osmatranja, zašto se ne koriste avioni nego brodovi?

Predsednik spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Norbert Retgen je u izjavi „Veltu” naglasio da je „izbeglička kriza zadatak za Evropu koji ona može i mora da reši institucionalnim instrumentima”. „Nerazumno je da se od Turske traži da bolje zaštiti granice prema EU kada Evropljani sami ne uspevaju da čuvaju te iste granice.”

Iz redova SPD, koalicionog partnera u vladi Angele Merkel, postavljaju pitanje zašto se vojska (NATO) meša u izbegličku krizu kada je to zadatak policije.

Zanimljivo je i jedno reagovanje iz Brisela koje je stiglo od bivšeg grčkog ministra odbrane a danas komesara za izbeglice Dimitrisa Avramopulosa.

„Grčka i Italija imaju veoma sposobne mornarice kojima nije potrebna takva pomoć”, kaže Avramopulos. „Misija NATO nije predviđena operativnim planovima Evropske komisije i očekujemo konkretna objašnjenja o detaljima misije zapadne alijanse.”

U medijima se podseća i na postojeći rivalitet Grčke i Turske u Egeju koji bi i u ovom slučaju mogao da napravi dodatne probleme. Atina je dosad odlučno odbijala da sa Turskom organizuje zajedničku zaštitu granice u Egejskom moru, strahujući da bi takve akcije dovele u pitanje postojeću državnu granicu.

Malo je verovatno da će Atina sada, preko noći, promeniti svoju politiku. Zato posle odluke ministara odbrane zapadne alijanse ostaju bez odgovora mnoga pitanja. Šta će se dogoditi kada brod NATO-a otkrije krijumčarski čamac ili brodić sa imigrantima? Koga će obavestiti? Da li će u presretanje krenuti brodovi grčke ili turske obalske straže? Ko će se brinuti o „ulovljenom” krijumčaru?

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.