Nedelja, 24.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Uspaničene berze slute globalnu recesiju

Investitori sada javno sumnjaju u reformski arsenal centralnih banaka, beže od svih rizičnih ulaganja i jagme se za zlato
Централне банке широм света поново „ зидају“ резерве златних полуга (Ројтерс)

Unca zlata, američki dolar, barel nafte i vrednosti akcija evropskih banaka zabeležili su juče na svetskim berzama dramatičnu promenu cene usled naglog rasta panike među investitorima oko daljeg sudbine globalne ekonomije.

„Loše vesti sada stižu sa svih strana: iz Kine, Portugalije, SAD, sa tržišta sirovina, iz bankarskog sektora. Kao da se niz manjih kriza umrežilo u jednu veliku krizu”, komentar iz londonskog Sitija preneo je Rojters. Koliko juče, na svetskim finansijskim tržištima unca zlata dostigla je najvišu tražnju i cenu od maja prošle godine (1229,4 dolara). Istovremeno, američki dolar pao je na najnižu vrednost (u odnosu na japanski jen) u poslednjih 16 meseci, odnosno približio se vrednostima iz doba kraha banke Braća Liman septembra 2008. godine – događaja koji je označio početak najveće globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata i period recesije čijih se posledica svet još nije oporavio.

Oprezna procena Dženet Jelen, predsednice američke centralne banke (poznate kao „Uprava federalnih rezervi” ili skraćeno Fed), da se uporne tekuće globalne finansijske turbulencije – prvenstveno u Kini – mogu odraziti na privredni rast SAD, jedan su od najupadljivijih okidača jučerašnjih fobija investitora širom sveta.

Naime, dilema investitora je: ako centralna banka SAD vidi prepreke na putu oporavka najjače svetske privrede, koje ne može da savlada, ko će, kako i kada izvesti globalnu ekonomiju iz tekućih opasnih i nepredvidivih voda?

Pretnja i nije prenaglašeno opisana, budući da investitori znaju za lanjsko upozorenje Međunarodnog monetarnog fonda da je „svet ponovo na ivici recesije”. MMF je, naime, prošlog oktobra procenio da će globalna privreda ove godine ostvariti rast od 3,1 odsto, što je 0,1 odsto iznad „crte” koja označava recesiju. MMF pri tome procenjuje da će SAD ove godine ostvariti privredni rast od 2,6 odsto.

U međuvremenu, oprez Dženet Jelen u sredu tokom veoma neprijatne prozivke predsednice Feda u američkom Kongresu, nije jedini podstrekač drastičnog obaranja vrednosti akcija širom sveta.

Bežaniju investitora iz Evrope juče su inače podstakle iznenadna odluka centralne banke Švedske da zavede još nižu negativnu kamatnu kao i dve zagonetke. Naime, kako će Evropa da vrati preko 900 milijardi dolara sumnjivo naplativih kredita parkiranih na računima banaka u EU? I kakva je dalja sudbina paketa međunarodne pomoći Grčkoj i Portugaliji? Sve više netrpeljivi prema neizvesnostima, investitori su juče otvorili novu sezonu povlačenja iz svih ulaganja koja nose rizike, upozoravaju agencije.

U međuvremenu, dodatnu unezverenost investitora juče je unela informacija da su centralne banke lane kupile daleko više žutih poluga nego što su najveći optimisti predviđali, podstičući na berzama sumnju u motive te kupovine, ako se zna da je zlato od davnina pribežište u vremenima najvećih kriza.

Dok su 2014. godine centralne banke pazarile 584 tone zlata, lane su rezervama pridodale 588 tona. Od te količine Rusija je pazarila 200 tona, od čega 141 tonu u drugoj polovini 2015. godine, navode podaci Svetskog saveta za zlato. Istovremeno tražnja za opipljivim zlatom porasla je lane u Kini dva odsto (na 985 tona) i Indiji jedan odsto na (849 tona). Svetski savet za zlato istovremeno uočava novi apetit Zapadnjaka za zlatom.

„Zapadni investitori sve više su uvereni da bi zlato moglo ponovo biti pribežište u okruženju ćudljivih kretanja na finansijskim tržištima, geopolitičkih nemira i oslabljenog privrednog rasta SAD”, navodi se u jučerašnjem saopštenju Svetskog saveta za zlato iz Londona. Tokom prošle sedmice investitori su na londonskoj berzi zlata ulili najveću sumu novca (108,5 miliona dolara) od avgusta 2015. godine.

Obeshrabreni oprezom Dženet Jelen, kineskim privrednim previranjima, sumnjom u snagu velikih banaka u napetom geopolitičkom okruženju, investitori su juče doživeli hladan tuš i na svetskom tržištu nafte. „Na svetu ima toliko neprodate nafte da će ljudi uskoro kućne bazene koristiti kao skladišta za crno zlato”, upozorili su zvaničnici BP. Iza toga, investitori su povukli novac i sa tržišta nafte: barel lake teksaske nafte pojevtinio je čitav jedan dolar (26,37 dolara).

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.