Da li izvršitelji ulaskom u stan krše Ustav?

Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) smatra spornim to što privatni izvršitelji imaju zakonsko pravo da bez sudskog naloga ulaze u privatne stanove građana i popisuju i plene imovinu dužnika. Ova organizacija je pokrenula inicijativu da se promene ove sporne odluke zakona jer su u suprotnosti sa Ustavom Srbije, odnosnom članom koji garantuje nepovredivost stana. Prošle nedelje Ustavni sud je NOPS-u dostavio rešenje kojim se pokreće postupak za ocenu ustavnosti i o ovom predlogu trebalo bi da se izjasni Skupština Srbije u narednih 60 dana.

– Privatni izvršitelji su fizička lica i preduzetnici i smatramo da ne mogu bez pismene odluke suda i protiv volje vlasnika da uđu u stan, pretresaju i popisuju imovinu – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Prema njegovim rečima, odluka da se podnese inicijativa za ocenu ustavnosti pojedinih članova Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine doneta je na osnovu velikog broja prigovora potrošača koji su se žalili na rad i postupanje privatnih izvršitelja prilikom prinudne naplate dugovanja. Ovaj zakon je, inače, u međuvremenu više puta menjan, ali su ostale nepromenjene sporne odredbe kojima je propisano postupanje izvršitelja prilikom izvršenja.

– Naš pravni tim se obrazlažući deo inicijative pozvao na član 40. Ustava Republike Srbije kojim je utvrđena nepovredivost stana i zabrana da ma ko bez pismene odluke suda uđe u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog vlasnika da u njima vrši pretres. Mislimo da je zakonodavac, pored obavezivanja izvršitelja da bude „pristojan“, trebalo da predvidi da je izvršitelj dužan da od suda traži dozvolu za sprovođenje izvršenja u stanu dužnika. Budući da im je zakon, uvodeći privatne izvršitelje kao fizička lica, odnosno preduzetnike, dao izuzetno široka ovlašćenja, poput onog da svojim zaključkom mogu odlučivati o sprovođenju izvršenja u stanovima, poslovnim i drugim prostorijama protiv volje vlasnika i menjati predmete i sredstva izvršenja ako ne uspeju da naplate dugovanje – objašnjavaju u NOPS-u.

Kao primer oni navode to da je privatnim izvršiteljima dozvoljeno da, ako blokadom nečije zarade ne uspeju da naplate potraživanje, svojim zaključkom odluče da se izvršenje sprovede na pokretnoj imovini dužnika. Dešavalo se da su u ovakvim slučajevima izvršitelji popisivali i domaće životinje.

NOPS spornom smatra i praksu da u slučajevima kada dužnik ne stanuje na adresi na kojoj ima prijavljeno prebivalište i zbog toga ne primi zaključak izvršitelja, ova odluka postaje pravosnažna i izvršna time što je postave na oglasnu tablu suda. Izvršitelji na osnovu toga donose zaključak na koji dužnik nema pravo žalbe i zatim, bez odluke suda, naplaćuju dugovanje blokirajući zaradu, popisujući imovinu...

– Potpuno su nejasni i pravno neutemeljeni razlozi zbog kojih su zakonodavac i Ministarstvo pravde privatnim izvršiteljima poverili ovako širok obim javnih ovlašćenja, omogućivši na taj način nekome ko ima status preduzetnika i posluje u svoje ime i za svoj račun da preduzima mere koje su u pravno uređenim državama poverene isključivo državnim organima – objašnjava Goran Papović i dodaje da bi promena ovog propisa na inicijativu NOPS-a bio veliki uspeh jedne potrošačke organizacije, kao i svih građana Srbije koji u ovakvim situacijama često traže zaštitu od njih.

Široka ovlašćenja izvršitelja

– postupa po predlogu za sprovođenje izvršenja i određuje način izvršenja, ako izvršni poverilac nije odredio način izvršenja;

– postupa po predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga;

– dostavlja svoja akta, kao i podneske i sudske odluke po ovlašćenju suda;

– utvrđuje identitet stranaka i učesnika u postupku izvršenja;

– prikuplja podatke o imovinskom stanju dužnika;

– donosi zaključke;

– popisuje, procenjuje imovinu, plenidbu i prodaju pokretne imovine i nepokretnosti;

– o svom trošku i na svoju odgovornost poverava trećim licima prodaju imovine;

– prima i čuva popisanu ili obezbeđenu imovinu, nalaže prenošenje vlasništva nad imovinom i obavlja deobu imovine i novčanih sredstava ostvarenih njenom prodajom;

– sprovodi iseljenje i druge izvršne radnje;

– na zahtev dužnika, odnosno izvršnog poverioca posreduje u slučaju sporazumnog rešenja;

– prima i prenosi novčana sredstva, u skladu sa ovim zakonom.