Utorak, 27.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Hrvat u štabu Draže Mihailovića

Memoarsku knjigu Zvonimira Vučkovića „Sećanja iz rata”, objavila Srpska književna zadruga u „Kolu”
Дража Михаиловић и Звонко Вучковић у Прањанима (1941) (Фото: Википедија)

Zvonimir Zvonko Vučković (Bijeljina, 6. jul 1916 – Kalifornija, 21. decembar 2004), bio je poručnik u Kraljevoj gardi vojske Kraljevine Jugoslavije i komandant Prvog ravnogorskog korpusa Jugoslovenske kraljevske vojske u Otadžbini za vreme Drugog svetskog rata. Godine 1942. proglašen je za vojvodu takovskog. Bio je jedan od vodećih ličnosti četničkog pokreta Draže Mihailovića. Posle rata važio je za istaknutog političkog emigranta.

Srpska književna zadruga, u „Kolu”, objavila je Vučkovićevo najpoznatije memoarsko delo „Sećanja iz rata”, kao i knjigu „Od otpora do građanskog rata”. O knjizi su govorili prof. dr Aleksandar Životić i Velja Pavlović, a odlomke iz dela kazivala je Jana Petrović.

Vučković je rođen u hrvatskoj porodici, od oca Petra Prkića i majke Anke. Otac mu je bio rodom iz Vareša, a majka Dalmatinka iz Makarske. Otac je umro 1920. godine od tuberkuloze. Majka Anka preudala se za Aleksandra Vučkovića rodom iz Vranja.

Godine 1930. očuh je dobio premeštaj u Zagreb. Sa navršenih petnaest godina Zvonko je primljen u Beogradu, 1931. godine, u Vojnu akademiju. Po završetku školovanja u Zagrebu, gde su mu živeli roditelji, raspoređen je u trideseti artiljerijski puk „Kraljević Tomislav”. Septembra 1939. godine, u vreme kada mu je umro očuh, Hitler i Staljin napali su Poljsku. Odmah posle pogreba, podneo je molbu za premeštaj u ­Beo­gra­d. Raspoređen je u konjički divizion artiljerijskog puka Kraljeve garde. U Kraljevoj gardi bio je nerazdvojan sa svojim klasnim drugovima sa Vojne akademije – Momčilom Smiljanićem i Savom Konavlikom.

U Beogradu, 23. juna 1941­. godine, Zvonko je saznao od svog klasnog druga Vladimira Nikolića da preko ilegalne Komande Beograda ima vezu sa Mihailovićevim štabom. Nikolić je obavestio Zvonka da je pokret otpora počeo da se organizuje početkom maja negde na prostoru između Rudnika i Suvobora. Grupa oficira, podoficira i vojnika Jugoslovenske vojske, među kojima je generalštabni pukovnik Drago­ljub­ Mihai­lović­ bio najstariji po činu, odbila je da prizna kapitulaciju i prebacila se sa planina Istočne Bosne, preko Drine u Zapadnu Srbiju, sa namerom da produži otpor.

Posle primljenih instrukcija, Vučković je tajnim kanalima stigao na Ravnu goru 27. juna 1941. godine i stavio se na raspolaganje generalštabnom pukovniku Dragoljubu Mihailoviću. Početkom septembra 1941. godine, Draža je izdao naređenje poručniku Vučkoviću da u Takovskom srezu obrazuje jedan samostalan odred. Za samo šesnaest dana on je uspešno regrutovao dobrovoljce u selima Brajići, Teočin, Brezna, Pranjani, Brusnica, Grabovica, Lunjevici, Jablanica... Vučković je svoj novi odred, od oko 150 boraca, predstavio komandantu Draži u selu Brajići. Vučković se tokom zime 1941/42. godine, u svojoj zoni odgovornosti u takovskom kraju, starao o bezbednosti Dragoljuba Mihailovića, štiteći ga od nemačkih potera.

Posle rata Vučković se prebacio u Francusku, a potom u SAD, gde je radio inženjerske poslove u metalnoj industriji. Od 1952. do 1956. bio je član uređivačkog odbora „Demokratske misli”, na čijem je čelu bio Adam Pribićević (1880–1957). Sarađivao je i u „Glasu kanadskih Srba” i „Našoj reči” Desimira Tošića. Od 1966. Vučković je biran za člana Glavnog odbora saveza Oslobođenje.

Vučkovićeva memoarska knjiga „Sećanja iz rata” dobila je nagradu „Slobodan Jovanović” kao najbolja knjiga objavljena u 1977. Ovo priznanje dodeljuje Udruženje srpskih pisaca i umetnika u Londonu. Vučković je 1980. godine objavio i drugu knjigu – „Od otpora do građanskog rata”. Preminuo je na dan kada je Skupština Srbije usvojila zakon o izjednačavanju prava partizana i ravnogorskog pokreta – 21. decembra 2004. godine.

Komentari55
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.