Četvrtak, 08.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li ćemo posle izbora dobiti ministarstvo za EU

Nema institucionalnog rešenja koje se pokazalo kao superiorno, kaže Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji
(Фото Ројтерс)

Da li će posle vanrednih izbora nova vlada imati i posebno ministarstvo za evropske integracije po ugledu na neke zemlje koje su pristupale EU?

Već dva puta se pojavila dilema da li Srbija ima dobru organizaciju institucija koje treba da je dovedu do članstva u Evropskoj uniji 2007, posle januarskih parlamentarnih izbora, ali i s jeseni 2013, uoči rekonstrukcije Dačićevog kabineta. Zato ne bi bilo neobično ako bi se to ponovilo pri sastavljanju buduće vlade.

Ranije ideje o promeni postojećeg modela nisu prolazile. Iako se pre devet godina govorilo da bi tadašnja Kancelarija za pridruživanje EU, koja obavlja tehničke poslove, mogla da preraste u ministarstvo, to se ipak nije dogodilo. Jedino je tada preimenovana u Kancelariju za evropske integracije, a politička dimenzija udenuta je u funkciju potpredsednika vlade zaduženog za ovu oblast.

I pre tri godine spekulisalo se o promeni institucionalnog okvira za EU”. Iako su pouzdani izvori” opet nagoveštavali formiranje posebnog ministarstva, to se nije obistinilo. Kancelarija, inače redovno hvaljena u izveštajima Evropske komisije, ostala je, a umesto Branka Ružića, na mesto ministra bez portfelja posle izbora 2014. došla je Jadranka Joksimović.

Pored ova dva organizaciona stuba”, tu su, podsetimo, i sektori za evropske integracije po ministarstvima, ali i pregovarački tim, na čelu s Tanjom Miščević, koji je više okrenut ka Briselu i zemljama EU.

Međutim, s ovakvom organizacijom Srbija se razlikuje od mnogih zemalja. U Hrvatskoj i Crnoj Gori evropske integracije i spoljni poslovi su u jednom ministarstvu, a Bugarska i Rumunija, recimo, imale su ministarstva zadužena samo za ovu oblast.

Ne samo zbog pomenutih primera, već i zbog činjenice da bi upravo u vreme mandata nove vlade trebalo da se odvijaju pregovori sa EU, postavlja se pitanje da li je naš sistem dobar?

Navodeći da Hrvati u vreme svojih pregovora nisu baš bili zadovoljni sopstvenim organizacionim rešenjem, Andrej Horvat iz nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, kaže da je postojeće rešenje u Srbiji dobro, jedino na šta bi se morala obratiti pažnja jeste da nacionalni prioritet i EU prioritet ne mogu da budu suviše različiti”. On ističe da je reč o vrlo stručnom poslu, kojem je potrebna jaka politička podrška, a to je uz blizinu ministra predsedniku vlade obezbeđeno.

S druge strane, Branko Ružić, bivši ministar, ka„že da forma unutrašnje organizacije i titulara evropskih poslova unutar izvršne vlasti jeste važna iz perspektive inostrane percepcije, pre svega u smislu značaja koji država poklanja ovoj strateškoj državnoj orijentaciji”.

Međutim, nastavlja Ružić, suština je ipak važnija i svodi se na napredak Srbije na polju evropske integracije. Smatram da će model buduće organizacije biti i refleks političke procene onih koji odlučuju, ali svakako Kancelarija mora da ostane konstanta, jer ima dragocen rezervoar stručnog kadra koji nas je svih ovih godina približavao standardima EU. Takođe, važnu ulogu igra i igraće šefica pregovaračkog tima, pre svega kao ekspert. Verujem iskreno u dalji napredak Srbije na evropskom putu”, objašnjava potpredsednik SPS-a.

Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, sumnja, pak, da će s novom vladom doći do promene postojećeg sistema, jer ne veruje da idemo na izbore zbog toga što ova vlada nema ideju kako da radi, već da bi se pojačao njen mandat.

Crnobrnja, inače, tvrdi da nema institucionalnog rešenja koje se pokazalo kao superiorno. Estonci su, recimo, uspevali veoma dobro da rade, a imali su kancelariju i odgovorno lice, ne i ministarstvo.

„Ne bi trebalo praviti mnogo eksperimenata s modelima, nego sa sadržajem onoga što se radi”, naglašava on, u uverenju da je 2016. veliki zalogaj, kada treba mnogo toga staviti u proces pregovaranja”.

Priča nam i da su u vreme kad je on bio savetnik u Ministarstvu za ekonomske odnose s inostranstvom, koje je vodio Goran Pitić (2000-2004) naši predstavnici obišli više zemalja – Češku, Slovačku, Poljsku i Bugarsku. Postojala su dva osnovna koncepta – prvi, ministarstvo za evropske integracije i drugi, da je neka ličnost za to zadužena, na primer potpredsednik vlade, koji je onda glavni koordinator tih poslova, dakle ovo što sada radi Joksimovićeva, doduše kao ministar bez portfelja. Nema jasne prednosti za jedno od tih rešenja”, ističe Crnobrnja.

Mišljenje Aleksandra Senića, predsednika skupštinskog Odbora za evropske integracije, jeste da ni sadašnja organizacija ne bi bila toliko loša, kad bi se na svim mestima nalazili adekvatni kadrovi, poput Tanje Miščević.

Organizacija poslova u vezi sa evropskim integracijama nije do sada znatno uticala na njihovo usporavanje. Najveći problemi naše zemlje u EU integracijama su nekompetentnost ljudi u mnogim ministarstvima, a pre svega nedostatak političke volje da se Srbija usmeri ka bržem usaglašavanju svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU”, kaže on.

Senić, koji je poslanik SDS-a, smatra da je zbog unutarstranačkih pozicija u vladajućoj stranci došlo do izbora ministra bez portfelja, zaduženog za evropske integracije, a da je ta pozicija potpuno suvišna”.

Uz ukazivanje na ustaljenu praksu drugih zemalja, on smatra da bi sadašnju Kancelariju trebalo pripojiti Ministarstvu spoljnih poslova, ra„di bolje efikasnosti i unapređenja koordinacije između svih ministarstava”.

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.