„Gugl” proširuje primenu prava na zaborav

Najveći svetski internet pretraživač „Gugl” će od sledećeg meseca početi da primenjuje pravo na digitalnu zaborav na svim svojim sajtovima, uključujući i onaj internacionalni google.com, a ne kao do sada samo na stranicama sa evropskim domenima. Ovo će ipak važiti samo kada se internet pretražuje iz Evrope, u kojoj je pravo na zaborav i ustanovljeno, ali ne i kada se to čini iz drugih delova sveta, prenose svetski mediji navode upućenog anonimnog izvora.

Najavljeno proširenje primene prava na zaborav značilo bi, na primer, da ukoliko „Gugl” prihvati zahtev korisnika iz bilo koje zemlje EU da iz rezultata pretrage ukloni veze ka određenim stranicama, ti linkovi bili bi nevidljivi na svim „Guglovim” adresama, kako na evropskim (kao što je bilo do sada), tako i na neevropskim, kao i na onoj sa nastavkom „.com”, dok ova ograničenja ne bi važila za korisnike izvan EU. Potez kompanije tumači se kao pokušaj da izbegne nove sudske sporove u Evropi i eventualne kazne.

Na osnovu takozvanog prava na zaborav, usvojenog u maju 2014. godine, građani EU mogu da zatraže od internet pretraživača da se iz pretrage uklone rezultati za koje korisnik smatra da mu narušavaju privatnost, da su zastareli ili da su netačni (sporne stranice se ne brišu, i dalje ostaju na globalnoj mreži, samo nisu vidljive u rezultatima pretrage).

Iako ovo pogađa sve internet pretraživače, najviše posledica ima po najvećeg – „Gugl” preko kojeg se obavi čak 90 odsto svih internet pretraga u Evropi. Od usvajanja ovog pravila, sa Starog kontinenta, naročito iz Francuske, često su upućivani zahtevi da se pravo na zaborav primenjuje globalno, odnosno da važi na svim „Guglovim” adresama, a ne samo na onima sa evropskim domenima (google.fr, google.de, google.uk), ali se džin iz Silicijumske doline tome opirao tvrdeći da to ugrožava slobodan protok informacija na internetu.

Protivnici su, takođe, ukazivali na mogućnost zloupotrebe s obzirom na nedovoljno jasno definisane kriterijume o tome kada postoji opravdan razlog korisnika da se pozove na ovo pravo. Strahovalo se da bi kriminalci lako posegnuli za njime da bi „oprali”, makar digitalno, svoje grehe iz prošlosti.