Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DOSIJE: FALSIFIKOVANjE NOVCA

Lažni evri iz Napulja

Štampanje novih dvadesetica – 4,3 milijarde novčanica – na kvalitetnijem papiru i sa boljom zaštitom od krivotvorenja, koštalo je 344 miliona evra
Ново седиште Европске централне банке у Франкфурту (Фото Бета)

Evro je la­ne, vi­še ne­go ra­ni­je, bio me­ta fal­si­fi­ka­to­ra. Ova­kav trend uočen je u Ne­mač­koj, ali i dru­gim de­lo­vi­ma sve­ta. Raz­li­ka je je­di­no u nov­ča­ni­ca­ma ko­je su omi­lje­ne me­đu fal­si­fi­ka­to­ri­ma: u Ne­mač­koj se naj­vi­še kri­vo­tvo­ri nov­ča­ni­ca od 50 evra, a u sve­tu bank­no­ta od 20 evra.
Ba­ve­ći se ovom te­mom, ne­mač­ki ne­delj­nik „Špigl” pre­no­si za­klju­čak Ne­mač­ke cen­tral­ne ban­ke: „Od uvo­đe­nja evra u pr­o­met 2002. go­di­ne ni­je ot­kri­ve­no vi­še fal­si­fi­ko­va­nih nov­ča­ni­ca. Sa­mo je Evrop­ska cen­tral­na ban­ka iz­bro­ja­la 899.000 la­žnih bank­no­ta. Od ovog br­o­ja, oko 11 od­sto (95.357) ot­kri­ve­no je u Ne­mač­koj.”
Pr­vi čo­vek Ne­mač­ke cen­tral­ne ban­ke Karl Lu­dvig Ti­le su­mor­no za­klju­ču­je: „Fal­si­fi­ko­va­nje nov­ca po­pri­mi­lo je za­bri­nja­va­ju­će raz­me­re.” Ko­li­ko je ova oce­na tač­na, naj­bo­lje go­vo­ri po­da­tak da je la­ne fal­si­fi­ko­va­nje evra u Ne­mač­koj, u od­no­su na 2014. go­di­nu, sko­či­lo za čak 51 od­sto.
Struč­nja­ci pr­o­ce­nju­ju da su la­žni evri na­pra­vi­li šte­tu od 4,4 mi­li­o­na evra, što je ipak ma­nje od od 2004, ka­da je ostva­ren ne­ga­tiv­ni re­kord od 6,1 mi­li­on evra. Ob­ja­šnje­nje za ovu raz­li­ku je jed­no­stav­no: fal­si­fi­ka­to­ri su te go­di­ne naj­vi­še „ob­ra­đi­va­li” nov­ča­ni­ce od 100 i 200 evra, a sa­da su se pre­kva­li­fi­ko­va­li za dva­de­se­ti­ce i pe­de­se­ti­ce. Pr­o­ce­na je da su fal­si­fi­ka­to­ri evra ši­rom pla­ne­te na­pra­vi­li šte­tu od 39 mi­li­o­na evra.
Pre­ma sa­zna­nji­ma ne­mač­kih is­tra­ži­te­lja, čak 80 od­sto svih evra fal­si­fi­ko­va­nih u Evro­pi sti­že iz Ita­li­je. Ne­zva­nič­na pre­sto­ni­ca fal­si­fi­ka­to­ra nov­ca je Na­pulj.
No­vo u sve­tu fal­si­fi­ka­ta je­ste to da u pr­o­me­tu sve če­šće pr­o­na­la­ze po­je­di­nač­ne nov­ča­ni­ce „pr­o­iz­ve­de­ne” uz po­moć kom­pju­te­ra.
„Na in­ter­ne­tu je da­nas mo­gu­će pr­o­na­ći sve što je po­treb­no da bi se na­pra­vio la­žni no­vac”, ka­že za ne­delj­nik „Cajt” Sa­bri­na Da­mrat iz ne­mač­ke kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je. „Uz po­moć ra­znih plat­for­mi – naj­bo­lji pr­o­gra­mi do­la­ze iz Ki­ne – čak i sred­njo­ško­lac sa so­lid­nim zna­njem kom­pju­ter­ske teh­ni­ke mo­že da na­pra­vi do­bar fal­si­fi­kat.”
Ne­mač­ka po­li­ci­ja ima i spe­ci­jal­no ode­lje­nje ko­je se ba­vi sa­mo ovom vr­stom kri­mi­na­la i gde se ču­va­ju naj­o­ri­gi­nal­ni­ji fal­si­fi­ka­ti. Cen­tral­no me­sto u ovoj bo­ga­toj ko­lek­ci­ji ima nov­ča­ni­ca od 300 evra – bank­no­ta ko­ja ni­ka­da ni­je bi­la u pr­o­me­tu. Is­tra­ži­te­lji ne zna­ju da li je autor ove nov­ča­ni­ce bio ne­ki ozbi­ljan fal­si­fi­ka­tor ili obi­čan ša­ljiv­dži­ja.
Dr­ža­ve se, na­rav­no, svim sred­stvi­ma bo­re pr­o­tiv fal­si­fi­ka­to­ra. Jed­no od naj­bo­ljih – ali i ve­o­ma sku­pih – re­še­nja je­ste štam­pa­nje sve kva­li­tet­ni­jih nov­ča­ni­ca. 
Ova for­mu­la je pri­me­nje­na i na evro. Već su u pr­o­me­tu no­ve nov­ča­ni­ce: od pet, 10 i 20 evra, a oče­ku­je se da bi no­va pe­de­se­ti­ca mo­gla da stig­ne 2017. go­di­ne.
Reč je o bank­no­ta­ma štam­pa­nim na još kva­li­tet­ni­jem i ja­čem pa­pi­ru, sa do­dat­nom za­šti­tom od kri­vo­tvo­re­nja. 
Za­me­na nov­ca je, me­đu­tim, skup po­sao. Za­me­na dva­de­se­ti­ca iz­ve­de­na je kra­jem no­vem­bra pr­o­šle go­di­ne ka­da je u op­ti­caj pu­šte­no čak 4,3 mi­li­jar­de nov­ča­ni­ca od 20 evra. Štam­pa­nje no­vih bank­no­ta ko­šta­lo je osam evro­cen­ti po nov­ča­ni­ci – ukup­no čak 344 mi­li­o­na evra.
Pre­ma pr­o­ce­na­ma Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke, u dru­goj po­lo­vi­ni 2015. u op­ti­ca­ju je bi­lo vi­še od 18 mi­li­jar­di evro­nov­ča­ni­ca.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.