Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DOSIJE: FALSIFIKOVANjE NOVCA

„Frenklin” omiljen za lažiranje

Uprkos temeljnom redizajnu „zelembać” od 100 dolara ostaje najkrivotvorenija novčanica svih vremena
И поред измена, долар остаје несигурнији у односу на друге валуте, не у банкама, које лако уочавају лажну тинту и папир, већ на улици, у продавницама и међу туристима (Фото Бета)

Čeh Vik­tor Lu­stig ni­je iz­mi­šlje­ni lik u knji­zi „Čo­vek ko­ji je pro­dao Aj­fe­lov to­ranj”, već vr­hun­ski pre­va­rant ko­ji je 1925. za­i­sta uzeo pa­re bi­zni­sme­ni­ma, uve­riv­ši ih da dr­ža­va ho­će da se ota­ra­si ku­le zbog tro­ško­va odr­ža­va­nja. Džejms Džon­son i Flojd Mi­ler ovim de­lom su ro­đe­nom pre­va­ran­tu, po­zna­tom po ha­ri­zmi ko­jom je čak i Al Ka­po­neu na reč iz­vu­kao no­vac, pri­gra­bi­li svet­sku sla­vu, na­či­niv­ši ga uzo­rom ge­ne­ra­ci­ja­ma ko­je ile­gal­nim rad­nja­ma po­ku­ša­va­ju ste­ći ime­tak. Re­pu­ta­ci­ju je, pre ne­go je to­ranj dao u bes­ce­nje, ste­kao pro­da­jom pr­ve la­žne ma­ši­ne za fal­si­fi­ko­va­nje nov­ča­ni­ce od 100 do­la­ra. 
Po­ko­le­nja su nje­go­vim me­to­da­ma i mo­der­nom teh­no­lo­gi­jom obez­be­di­la do­la­ru od 100 apo­e­na sta­tus naj­kri­vo­tvo­re­ni­je nov­ča­ni­ce svih vre­me­na. 
Na­ru­ku im ide to što je „ze­lem­bać” sa li­kom Ben­dža­mi­na Fren­kli­na naj­ve­ći ame­rič­ki iz­vo­zni pro­iz­vod, što, po re­či­ma eko­no­mi­sta, či­ni i da SAD i da­lje odr­ža­va­ju ve­li­ki spolj­no­po­li­tič­ki de­fi­cit, ne oba­ra­ju­ći vred­nost va­lu­te i ogra­ni­ča­va­ju­ći uvoz. Na uštrb sta­bil­no­sti va­lu­te ide to što su nov­ča­ni­ce istih di­men­zi­ja, dok evro za sva­ku vred­nost ima dru­gu di­men­zi­ju i bo­ju pa­pi­ra. 
Na evru je ne­mo­gu­će ma­nji apo­en za­me­ni­ti ve­ćim, što je na do­la­ru uspe­šno ra­dio Ri­ki Skot Nel­son. Ko­ri­stio je pra­ve nov­ča­ni­ce, me­nja­ju­ći ma­nje ci­fre ve­ćim i uno­se­ći, na­rav­no, neo­p­hod­ne iz­me­ne tek­sta i li­ka. Do­lar je pre­tva­rao u 100, a pe­ti­ci je do­da­vao nu­lu. Pre ne­go što će bi­ti utam­ni­čen, nje­go­vih 850.000 do­la­ra cir­ku­li­sa­lo je Nju­jor­kom od 1998. do 2002. go­di­ne. Pri­zna­je mu se ve­ro­do­stoj­nost, ali ni bli­zu ka­ko to ra­di štam­par­ska ma­ši­na za pro­iz­vod­nju pra­vog nov­ca. Ve­ro­vat­no je bar tre­ći­na va­lu­te u vre­me ame­rič­kog Gra­đan­skog ra­ta bi­la la­žna. Ban­ke su ta­da iz­da­va­le svo­je nov­ča­ni­ce, a bi­lo ih je bez­ma­lo 1.600. 
Oni ipak ni­su šam­pi­o­ni ma­sov­nog fal­si­fi­ko­va­nja, ima­ju­ći u vi­du na­ci­stič­ku ope­ra­ci­ju „Ber­nhard” u Dru­gom svet­skom ra­tu, u lo­go­ru na se­ve­ru Ber­li­na. Na­ci­sti su hte­li da sru­še mo­ne­tar­ni si­stem Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i SAD pro­iz­vod­njom in­fla­ci­je uz po­moć la­žnog nov­ca. U „vraž­joj ra­di­o­ni­ci”, auten­tič­no pri­ka­za­noj u fil­mu „Fal­si­fi­ka­tor” ne­mač­ko-austrij­ske ko­pro­duk­ci­je, pod na­ci­stič­kim nad­zo­rom ra­di­li su naj­bo­lji je­vrej­ski fal­si­fi­ka­to­ri sa Sa­lo­mo­nom So­lo­vi­ćem na če­lu. 
Zbog ova­kve isto­ri­je i re­pu­ta­ci­je naj­kri­tvo­re­ni­je va­lu­te svih vre­me­na, 2003. go­di­ne je „bak” („buck”, iz­raz za do­lar) iz­me­njen. Re­di­zaj­ni­ra­na je nov­ča­ni­ca od 20 do­la­ra, a de­set go­di­na ka­sni­je i „stot­ka”. Za­rad sta­bil­no­sti va­lu­te, uz lik Fren­kli­na je po­sta­vlje­na pla­va tra­ka sa de­ta­lji­ma vi­dlji­vim po­me­ra­njem nov­ča­ni­ce i sli­ka ba­kar­ne ma­sti­o­ni­ce sa ho­lo­graf­skim zvo­nom ko­je me­nja bo­je pri sa­vi­ja­nju. Ipak, spo­sob­nost mo­der­nih štam­pa­ča da pro­iz­vo­de sve mo­gu­će ni­jan­se bo­ja i nji­ho­va do­stup­nost olak­ša­va­ju po­sao fal­si­fi­ka­to­ri­ma, zbog če­ga će iz­gled „ze­lem­ba­ća” bi­ti me­njan sva­kih se­dam do de­set go­di­na. Raz­ma­tra se i op­ci­ja da se štam­pa­ju po­li­mer­ske, pla­stič­ne nov­ča­ni­ce, ko­je je te­ško kri­vo­tvo­ri­ti.
Upr­kos iz­me­na­ma, do­lar osta­je ne­si­gur­ni­ji u od­no­su na dru­ge va­lu­te, ne u ban­ka­ma, ko­je la­ko uoča­va­ju la­žnu tin­tu i pa­pir, već na uli­ci, u pro­dav­ni­ca­ma i me­đu tu­ri­sti­ma.
Ope­ra­ci­jom „Ber­nhard” lo­go­ra­ši su us­pe­li da u umet­nost fal­si­fi­ko­va­nja pre­li­ju i umet­nost pre­ži­vlja­va­nja (fal­si­fi­ko­va­njem su iz­be­gli ga­sne ko­mo­re), zbog ko­je do­lar i da­nas ma­mi pre­va­ran­te. Sa­lo­mon je u lo­gor­skoj ra­di­o­ni­ci 1945. go­di­ne, ka­da je ope­ra­ci­ja pro­ši­re­na na fal­si­fi­ko­va­nje nov­ča­ni­ca od 100 do­la­ra, re­kao: „Za­ra­đi­va­nje za ži­vot pra­vlje­njem nov­ca – to je već di­rekt­ni­ji put.”

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.