Petak, 02.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Maja Kocijančič izbegla da odgovori na pitanja „Politike”

Portparolka EU za spoljnu politiku nije htela da komentariše da li se Brisel protivi da Beograd Rusima u Nišu da iste privilegije kakve je dao NATO-u za prolaz kroz Srbiju
Портпаролка ЕУ није имала одговор ни на једно конкретно питање (Фото ЕУ)

„Bilateralni sporazumi sa drugim zemljama ne treba da ometaju učešće Srbije u Mehanizmu civilne zaštite Evropske unije. Kao punopravni član ovog mehanizma Srbija je koristila znatnu podršku i nakon poplava 2014. i tokom migracione krize”, kaže za „Politiku” Maja Kocijančič. To je sve što je ona želela da kaže na tri pitanja koja joj je „Politika” postavila: da li se EU protivi da Beograd centru u Nišu da iste privilegije kao NATO-u, da li je tačno da će za otvaranje poglavlja 31 o spoljnoj i bezbednosnoj politici EU biti uslov da se ruskim humanitarcima ne daje diplomatski imunitet i da li tačno da su nezadovoljni rečima predsednika Tomislava Nikolića da Srbija već ima pripremljen sporazum o tome.

Iz načelnog stava portparolke EU za spoljnu politiku i bezbednost ne može se izvući jasan zaključak da li bi Brisel takav sporazum o Nišu proglasio kršenjem dogovora sa Briselom, ali je i iz takve njene formulacije jasno da je Rusko-srpski centar u Nišu pogodan teren za političko uslovljavanje Srbije.

Tako se Srbija opet našla na klackalici između Rusije i Evropske unije: ne samo da je posle potpisivanja zakona kojim se pripadnicima NATO-a garantuje diplomatski imunitet i druge privilegije na našoj teritoriji usledila burna reakcija ruskih zvaničnika već ni Brisel ne bi gledao skrštenih ruku na povlastice Rusiji kakve je već dobio Severnoatlantski pakt.

Kada je Srbija u aprilu prošle godine postala punopravna članica mehanizma EU za pomoć i podršku u slučaju prirodnih katastrofa Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova, objasnio je da nam EU nije postavila kao uslov prekid saradnje sa Rusijom u sektoru civilne zaštite.

A kad je reč o centru u Nišu, Aleksandar Čepurin, ruski ambasador u Beogradu, pre dva dana rekao je „Sputnjiku” da je potpisivanje sporazuma Srbije sa NATO-om povod da se setimo dodatnog sporazuma o RSHC, koji ima „daleko više tehnički karakter”, a čije se potpisivanje tako dugo odlaže iz njemu „nejasnih razloga”.

Tvrdeći da nema nikakvog ozbiljnog razloga da Srbija ne potpiše sporazum sa Rusijom kao ni da on ne bude potpisan u okviru posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva našoj zemlji (verovatno krajem marta ili početkom aprila), Čepurin je naveo: „U ovom trenutku, nacrt sporazuma je potpuno spreman. Svako slovo je usaglašeno.”

Predsednik Tomislav Nikolić je, podsetimo, pre nekoliko dana govorio o tome da ljudstvu ruskog centra u Nišu treba dati ista prava kao pripadnicima NATO-a, a prema Čepurinovom mišljenju predsednik je upravo imao u vidu dodatni sporazum. Stav premijera prema tome još nismo čuli, ali je Aleksandar Vulin, ministar za rad, boraveći u Nišu pre dva dana, rekao da bi o privilegijama, koje sporazum obezbeđuje pripadnicima NATO-a, trebalo da se razgovara i sa Rusima, ali tek kada u Srbiju dođe predsednik ruske Vlade Dmitri Medvedev.

Javnosti inače nije poznato da li su Rusi u međuvremenu diplomatskim kanalima tražili imunitet za svoje osoblje u centru u Nišu, koji postoji od aprila 2012. Ono o čemu se, takođe, zasad samo spekuliše jeste da će ova tema biti na stolu 9. marta u Moskvi, kada predsednik Nikolić bude razgovarao u četiri oka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Centar u Nišu trebalo je, podsetimo, još u oktobru 2014. godine da dobije poseban status kroz sporazum koji je trebalo da potpišu srpski i ruski predsednik prilikom Putinove posete Beogradu. Bilo je najavljeno da će taj akt biti među sedam pripremljenih za potpisivanje sa ruskom stranom. Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, objašnjavao je tada da sporazum centru daje „isti status kakav pruža i Sporazum o statusu snaga, koji Srbija ima sa SAD i drugim državama”.

Do potpisivanja sporazuma nije došlo, a nije ni zvanično objašnjeno zbog čega se od toga odustalo. Prema nekim tumačenjima, ovaj akt tada nije potpisan zbog pritisaka Zapada na Srbiju.

Da li će nas EU ipak sačekati „iza okuke” i, eventualno, otvaranje poglavlja 31. usloviti tako što će tražiti da se ne daje diplomatski imunitet ruskim humanitarcima?

Komentari24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.