Ponedeljak, 29.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

AI kritikuje Srbiju zbog izbeglica, medija i braće Bitići

Tužilaštvo za ratne zločine je prošle godine podiglo „samo” tri optužnice
(Фото Бета-АП/Дарко Војиновић)

LONDON - Organizacija Amnesti internešenel (AI) ocenila je da Srbija izbeglicama nije obezbedila odgovarajući pristup međunarodnoj zaštiti, da vlasti ograničavaju slobodu medija, da se sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova sporo primenjuje, kao i da je sporo procesuiranje ratnih zločina. „Uprkos nekim poboljšanjima u primeni zakona o azilu, vlasti nisu uspele da obezbede izbeglicama efikasan pristup međunarodnoj zaštiti”, ocenjuje AI u izveštaju o stanju ljudskih prava 2015. godine.

Organizacija navodi da je kroz Srbiju prošlo više od 600.000 izbeglica i migranata, a da je od nešto više od 485.000 registrovanih samo 656 osoba podnelo zahtev za azil. Do kraja novembra je intervjuisana 81 izbeglica, a od tog broja 16 je dobilo izbeglički status, a 14 subsidijarnu zaštitu (međunardona zaštita bez izbegličkog statusa). Podsetivši da je u julu otvoren registracioni centar u Preševu, AI ocenjuje da su „uslovi za prijem bili neodgovarajući” za hiljade izbeglica koje su dnevno ulazile u Srbiju, kao i da je „nedovoljna nega bila obezbeđena za ranjive pojedince”.

„Policija je nastavila da loše postupa prema izbeglicama i migrantima i da ih finansijski eksploatiše”, piše u izveštaju. U izveštaju se konstatuje da je otvaranje prvih poglavlja u pregovorima s Evropskom unijom odlagano zbog spore primene sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, „iako Evropska komisija za članstvo u EU od Srbije ne zahteva eksplicitno formalno priznanje Kosova”.

U delu u kojem se govori o slobodi izražavanja, AI ocenjuje da vlada utiče na medije i podseća da je 34 nezavisnih novinara napadnuto ili su primali pretnje i da ti slučajevi nisu efikasno istraženi. „Vlada se mešala u slobodu medija kroz selektivne medijske subvencije i reklamiranje. U novembru je premijer optužio tri istraživačka medija da rade za strane vlade u cilju destabilizacije zemlje”.

AI podseća i da je načelnik Generalštaba Ljubiša Diković tužio bivšu direktorku Fonda za humanitarno pravo Natašu Kandić za klevetu zbog objavljivanja navodnih dokaza da je počinio ratni zločin. U delu o sudskom procesuiranju ratnih zločinaca, AI podseća da je u decembru apelaciono veće Haškog tribunala poništilo prvostepenu presudu kojom su bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i njegov pomoćnik Franko Simatović bili oslobođeni i naložilo da im se ponovo sudi.

Takođe se navodi da je Specijali sud za ratne zločine u Beogradu posle žalbi oslobodio sedam optuženih za silovanje u Biljeljini i Skočiću, u BiH. Tužilaštvo za ratne zločine je prošle godine podiglo „samo” tri optužnice, podsećajući da je optuženo osam bivših pripadnika policije Republike Srpske zbog ubistva više od 1.000 Bošnjaka u Kravici, kod Srebrenice, u julu 1995.

AI podseća da slučaj nestanka braće Bitići još nije rešen, „uprkos obećanjima koje su njihovim rođacima dali tužilac za ratne zločine i premijer”. U izveštaju se dodaje da je u martu pet osoba optuženo za otmicu 20 putnika iz voza na stanici u Štrpcima 1993. U zakonu o pravima ratnih veterana i civilinih žrtava rata koji je predložen u novembru nije priznato pravo na odštetu žrtvama prisilnog nestanka i ratnih zločina seksualnog nasilja, navodi AI i dodaje da amandman koji je predložen u decembru nije bio dostupan javnosti.

Podsećajući da su Romi koji su prisilno iseljeni iz neformalnih naselja smešteni u nove stanove u januaru, julu i septembru, AI ocenjuje da i dalje postoji zabrinutost zbog pristupa zaposlenju, kao i da još nije rešeno pitanje smeštaja za 51 porodicu. AI se osvrnuo i na Paradu ponosa, koja je u septembru „održana bez incidenata”, kao i na paradu tranšeksualnih osoba koja je održana istog dana, ali dodaje da se zločini iz mrženje protiv pripadnika LGPT populacije retko efikasno istražuju.

Beta

Komentari21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.