Četvrtak, 11.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vladimir Vukčević – naš prijatelj u penziji

Dvanaestogodišnji učinak tužioca za ratne zločine može dobiti prelaznu ocenu, ali je njegov rad bio praćen ozbiljnim kritikama
Владимир Вукчевић (Фото Танјуг)

Ostaće Vladimir Vukčević upamćen u istoriji srpskog pravosuđa kao prvi šef Tužilaštva za ratne zločine (TRZ). Za sada i jedini. Tužilac Vukčević, kao dobitnik laskavog priznanja „Novinar – vaš prijatelj” za 2008. godinu, koje dodeljuje agencija „Pragma”, ostaće nam u sećanju i kao čovek koji je na javni stub srama stavio oko 50 srpskih novinara zbog navodnog huškanja na ratne zločine. Posle bezmalo 13 godina na čelu TRZ-a i mnogo ozbiljnih slučajeva na kojima je radio, Vukčević u penziju odlazi kao čovek koji je pomogao da se gone ratni zločinci i da Srbija dobija prelaznu ocenu tužilaca iz Haškog tribunala, a pre svih njegove koleginice Karle del Ponte.

Osim što je zaslužio tu čast da njegov lik glumi lično Rade Šerbedžija u filmu „Ustanička ulica”, Vukčevićev ukupan učinak na ovoj važnoj funkciji takođe može dobiti prelaznu ocenu, ali je njegov rad često bio praćen ozbiljnim kritikama. On će reći da to lobiji ratnih zločinaca rade protiv njega, ali je činjenica da je šef TRZ-a uživao snažnu podršku iz inostranstva. Tako je TRZ 2003. formiran sa zadatkom da procesuira ratne zločince na teritoriji Srbije, odnosno one slučajeve koje delegira Haški tribunal, ali se u praksi to često svodilo na pripomoć Hagu oko isporučivanja srpskih visokih funkcionera i oficira.

Sa druge strane, nade da će se i zločini nad Srbima konačno iz Vukčevićeve beležnice pretočiti u konkretne optužnice, ostale su uglavnom izneverene u očima onih koji su od tužioca očekivali pravdu za svoje bližnje. Vukčević je to objašnjavao tehničkim razlozima, poteškoćama u prikupljanju dokaza, nedovoljnim kapacitetima i ograničenim materijalnim sredstvima, ali je činjenica da su pravosnažne presude za zločine nad Srbima po pravilu izostajale. Neretko je pominjao i političke pritiske kojima je TRZ bio izložen, ali ostajući nedorečen ko je vršio te pritiske.

Da li su to možda bili Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, koji svaki put eskivirali srpske međunarodne poternice? I kako se dogodilo da zbog nedostatka dokaza Gnjilanska grupa OVK bude oslobođena optužbi za zločine nad Srbima i nealbancima 1999. godine? Ili je Vukčević trpeo pritiske od Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, koje je direktno prozivalo TRZ da je, uz Haški tribunal, glavni krivac što srpske žrtve nisu dočekale pravdu?

Na zidu preko puta zgrade TRZ Vukčević i danas vidi transparente sa imenima i fotografijama oko 2.500 nestalih i ubijenih Srba na Kosmetu. Da li se to može tumačiti kao vid pritiska na tužioca, ili se neuspeh na ovom polju ipak može tretirati kao Vukčevićev poraz? Njegove izjave o tome da žrtve i zločince ne treba deliti po nacionalnosti i da TRZ postupa u svim predmetima u kojima postoje dokazi, ipak ne umanjuju utisak o tome da su kapaciteti TRZ-a bili više usmereni ka domaćim zločincima. Ali, ovi kapaciteti nisu bili dovoljni da se posle 16 godina okonča slučaj braće Bitići, odnosno ubistvo trojice američkih državljanina albanskog porekla, zbog čega trpe srpsko-američki odnosi.

Prema sopstvenim navodima, Vukčević i njegov istraživački tim bili su mnogo uspešniji u prikupljanju dokaza o takozvanoj žutoj kući, gde su teroristi OVK vadili na živo organe zarobljenih Srba. Još krajem januara 2011. usvojen je izveštaj specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji. Sam Marti, međutim, odmahuje glavom i kaže da mu srpski istražni organi nisu bili ni od kakve koristi. Istragu je, uz pomoć Vukčevićevog tima, nastavio američki tužilac Klint Vilijamson, ali je i on morao da prizna da brojnih dokaza za trgovinu organima nema.

Isto tako, „najbolji medijski prijatelj” Vukčević nije uspeo da pronađe adekvatne dokaze krivice za pedesetak domaćih novinara, čijem je češljanju ratnih biografija pristupio posle 2007. godine i sada već čuvenog dogovora u Dubrovniku – mada u TRZ naglašavaju da je reč o „regionalnom međunarodnom seminaru o govoru mržnje” – kada je rešeno da se na čistac isteraju svi eksjugoslovenski „ratni huškači”. Prilježnije od svih bivših republika ovaj posao je obavljen u Srbiji, jer je TRZ objavilo i svoju čuvenu publikaciju „Reči i nedela”, kojom su mnogi novinari označeni kao zločinci ili podstrekači, iako čitava stvar nije pomerena iz predistražnog postupka.

Optužnice, pa čak i presude nikada nisu bile podignute, ali su zato mnogi novinari tužili, i dobili na sudu, Nezavisno udruženje novinara Srbije, po čijim je „materijalima” Vukčevićev zamenik Bruno Vekarić uređivao pomenutu knjigu. Često se u javnosti mistifikuju donacije i finansijska podrška koju je uživalo Vukčevićevo tužilaštvo, ali nije tajna da je knjigu o novinarima sponzorisao OEBS. Jedno od pitanja sa kojim će se Vukčević pridružiti šahovskoj sekciji na Kalemegdanu jeste i – zašto se ovaj „novinarski prijatelj” nije bar izvinio kolegama koje je javno žigosao bez valjanih dokaza. Izvinjenje za javno izgovorenu reč nije zločin.

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.