Izmeštanje Trajanove table

Ne dešava se retko da velika dela ostaju daleko od javnosti, pomalo zaboravljena. Pre skoro pet decenija počela je gradnja Đerdapa, jedne od najvećih hidroelektrana u Evropi. A delo o kome je reč u vezi je sa gradnjom ove, isto tako veličanstvene građevine.

Gradnjom Đerdapa potopljeni su prelepi gradovi Donji Milanovac i rumunska Oršava, čuveno ostrvo Ada Kale i mnogo manjih objekata koji, jednostavno, nisu mogli biti sačuvani. Ipak, nešto što nije smelo biti žrtvovano je Trajanova tabla. Za očuvanje tog monumenta založio se državni vrh, SANU, javnost...

Bilo je samo pitanje kako to izvesti. Od ideje da se tabla izmesti izvan klisure, tj. skloni sa Trajanovog puta brzo se odustalo. Ostala je tu, pored Trajanovog puta, samo je podignuta 21,5 metara.

– Za obavljanje ovog posla nije bilo firme koja je imala neko ozbiljnije iskustvo, ali pošto se „Venčac” iz Aranđelovca bavio eksploatacijom i obradom kamena, posao je poveren nama – kaže inženjer Dragomir Pavlović, rukovodilac radova na izmeštanju table. Ipak, mislim da je taj posao poveren nama jer smo nekoliko godina ranije uradili nešto slično. „Mostogradnja”, koja je i ovde bila glavni izvođač, gradila je čuvenu branu Asuan u Egiptu. Mi smo sa tog prostora uspešno preneli nekoliko grobnica faraona.

Naš sagovornik kaže da je verovao u ekipu koju su sačinjavali vrsni klesari, bravari i monteri, među kojima su bili Stanoje Kuzmanović, Milorad i Živomir Jovanović, Branko Pantelić, Živomir Radošević... Nisu se plašili posla, iako im iskustvo nije bila jača strana.

– Znali smo u šta se upuštamo, ali smo bili sigurni u uspeh. Ideja da iz Rijeke dopremimo brod-dizalicu „Veli Jože” bila je preskupa, da se tabla iseče na manje komade je otpala. Tablu i deo puta isekli smo u jednom komadu teškom preko 300 tona i trakama i sajlama podigli na pripremljeno mesto. Počeli smo u septembru 1967. i završili maja 1969. godine. I danas sam ponosan na te ljude, završili su posao bez ijedne greške, incidenta – ističe Pavlović.

Dragomir Pavlović kaže da tablu više nikada nije video, a zašto – nema odgovor. Želja mu je da iduće godine, nakon pola veka početka radova, njih nekoliko preostalih još jednom vide taj grandiozan spomenik.