Petak, 24.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Konkurencija iznad svega

Novija empirijska istraživanja pokazuju da konkurencija nije štetna za privredni rast siromašnih zemalja

Da li ste čuli za izraz „zamka srednjeg nivoa razvijenosti”? Radi se o sledećem: privredni rast zemlje na niskom nivou razvijenosti zasniva se na investicijama, pre svega u fizički kapital, dok se rast zemlje na visokom nivou razvijenosti zasniva na inovacijama i rastu produktivnosti kao njihovoj posledici. Stoga, kako siromašna zemlja napreduje i njena privreda raste, kako dostiže srednji nivo razvijenosti, tako njen dotadašnji model rasta, onaj zasnovan investicijama, više ne funkcioniše. Ukoliko se zemlja ne prilagodi i ne omogući uspostavljanje novog modela privrednog rasta zasnivanog na inovacijama, počinje da stagnira i ostaje zarobljena na srednjem nivou razvijenosti – poput Srbije, čiji je nivo bruto domaćeg proizvoda izražen u evrima još uvek ispod nivoa zabeleženog 2008. godine.

Kako se prelazi sa jednog modela rasta na drugi? Ne postoji univerzalna istina u tom pogledu. Kao odgovor na to pitanje, grupa (vrhunskih) ekonomista razvila je teorijski model čiji je nalaz da konkurencija nije uvek dobra. Prema njima, na visokim nivoima razvijenosti, na kojima se privredni rast zasniva na inovacijama, konkurencija je poželjna, budući da konkurentski pritisak stvara podsticaje za inovacije – učesnik na tržištu ne može da preživi ukoliko ne inovira. Nasuprot tome, na niskim nivoima razvijenosti, što znači u siromašnim zemljama, konkurencija nije (toliko) poželjna, budući da konkurentski pritisak eliminiše visoke prinose investicija, pa time i podsticaje da se investira. Drugim rečima, potrebno je paziti na investitore, štititi ih od konkurencije, negovati ih i gajiti, možda čak i subvencionisati. A sve to ne zbog samih investitora nego zbog zemlje u celini.

Verovatno da se, makar delimično, na ovim nalazima zasnivaju ili barem opravdavaju politike visoke carinske zaštite, brige o nacionalnim šampionima, državne pomoći i svega onoga što omogućava političarima u siromašnim zemljama da otvore još jedan pogon ili barem da polože još jedan kamen temeljac. Znaju, naravno, političari šta rade, i tako sve to čine samo zbog rejtinga, a ekonomski modeli ih previše ne interesuju. No, problem leži u tome što novija empirijska istraživanja pokazuju da konkurencija nije štetna za privredni rast siromašnih zemalja. Naprotiv, pokazalo se da, što je viši nivo ekonomskih sloboda, što je slobodnija spoljna trgovina, što su manja ograničenja konkurencije na domaćem tržištu, to su više stope privrednog rasta. Nije, dakle, konkurencija luksuz koji sebi mogu da priušte bogati, nego je ona neizostavni sastojak puta ka bogatstvu.

Objašnjenje ovog empirijskog nalaza relativno je jednostavno. Konkurencija stvara podsticaje za efikasnost. Ukoliko je konkurentski pritisak snažan, svako daje svoj maksimum, a uspevaju samo oni čiji je maksimum dovoljan. Zbog toga u uslovima konkurencije efikasnim stečajem nestaju neefikasna preduzeća, a proizvodni faktori koje su ona „zarobila” oslobađaju se i mogu se upotrebiti na efikasan način. Još pre osam decenija jedan od ekonomskih nobelovaca jasno je izrekao svoj sud: „Najslađi od svih monopolskih profita jeste – miran život.” Konkurencija potkopava upravo taj miran život i omogućava privredni napredak.

Omogućava konkurencija i odgovarajuću selekciju investicionih poduhvata. Zlatna vremena samoupravnog socijalizma, za kojima mnogi žale, vremena su u kojima se jako mnogo investiralo, samo što se zaboravlja kakvi su to investicioni promašaji bili, kako je ogromna većina tih fabrika poslovala sa gubicima, čak i u uslovima stroge kontrole spoljne trgovine i veoma ograničenog uvoza. Oni koji žale za vremenima u kojima je „Srbija nešto proizvodila” (misle na industrijske proizvode) zaboravljaju koliko su ti proizvodi bili (ne)konkurentni.

I kakav je danas odnos većine u Srbiji prema konkurenciji? Velika većina traži neku zaštitu, na jednom ili na drugom tržištu. Traži neki specijalni status. Traži miran život, onaj gore opisan. Da se zabrani ili bar ograniči uvoz, da se dodeljuju dozvole (one koje možemo da pribavimo), da ne mogu neki novi da se bave onim čime se mi već bavimo ili da, na primer, za napredovanje u akademskoj karijeri, ne moramo da objavljujemo u svetskim već u domaćim časopisima.

Može i tako. Samo nam se onda smeši zamka ne srednjeg, nego niskog nivoa razvijenosti. I ne treba da se čudimo kako izgleda zemlja u kojoj živimo, kako izgledaju naši životi, na koje se, što se materijalnog bogatstva tiče, stalno žalimo. Za veliku većinu, to su vrlo mirni životi.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Komentari45
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.