petak, 14.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 25.02.2016. u 20:05 Sandra Gucijan
AUTENTIČNO TUMAČENjE MINISTARSTVA PROSVETE

Ministarstvo prosvete: neće biti amerikanizacije srpske nauke

Prema objašnjenju prosvetnih vlasti, opredeljenje da se vrednuju samo radovi naših naučnika u časopisima sa „Tomson Rojters” i „Elsevir” liste nije „antievropski čin”, kako tvrde kritičari, već želja da se podstakne objavljivanje u publikacijama koje imaju uticaj u svetskoj nauci
Једна од замерки творцима новог правилника о категоризацији часописа била је и да научни часописи који су окренути темама са подручја Америке неће бити заинтересовани за радове из области попут националне археологије (Фото Д. Јевремовић)

Naučnici iz oblasti društveno-humanističkih nauka nemaju razloga da strahuju za svoja zvanja kada nova dva pravilnika Ministarstva prosvete stupe na snagu, niti postoji namera da se nauka u Srbiji amerikanizuje. Cilj je da naučni rad bude kvalitetniji, da istraživači svoje rezultate afirmišu u zemlji i svetu, a naravno da ćemo čuvati nacionalne oblasti nauke jer je to Srbiji potrebno.

Ovako za „Politiku” govori prof. dr Vera Dondur, državni sekretar Ministarstva prosvete, posle bure koje se podigla u univerzitetskoj javnosti nakon pisanja našeg lista o amerikanizaciji srpske nauke.

Podsetimo, najpre se oglasio beogradski Filozofski fakultet, zaključkom da je predloženi pravilnik o kategorizaciji časopisa antinaučni i antievropski, da degradira društveno-humanističke nauke, posebno nacionalne oblasti. Naime, oni su tvorcima nacrta zamerili da će vrednovati samo radove objavljene u naučnim časopisima sa „Tomson Rojters” i „Elsevir” liste, koje su, kako su istakli, komercijalne i okrenute temama sa područja Amerike.

Potom se sa istom argumentacijom oglasilo i Udruženje istraživača instituta humanističkih nauka, u čijem sastavu su i šest instituta koji predstavljaju celine u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti. Naučnici traže i da se u pravilnik vrati ERIH lista, koja je, po njima, okrenuta evropskom istraživačkom prostoru i nije komercijalna.

Da znamo šta publikujemo
U Srbiji postoji skoro 12.000 istraživača i oko 650 naučnih časopisa. Među njima ima onih koji ne ispunjavaju kriterijume da se zovu naučni časopisi. Ovaj pravilnik će uvesti red i u ovu oblast, kažu u Ministarstvu prosvete, a oni koji poprave kvalitet neće se ugasiti. Primera radi, ubuduće će urednik morati da bude doktor nauka, časopis će morati da objavi ko su bili recenzenti i koje naučno zvanje imaju, autori će morati da budu istraživači, a ne da poput novinara prepričaju neku temu...

Suočene sa rastućim nezadovoljstvom u delu akademske zajednice, prosvetne vlasti su bile prinuđene da izađu sa autentičnim objašnjenjem dokumenata na koje će ministar prosvete uskoro staviti potpis i dodaju da su naučnici pomešali „babe i žabe”, odnosno pravilnik o kategorizaciji časopisa i pravilnik o vrednovanju naučnoistraživačkog rada.

– Nije tačno da „Tomson Rojters” lista forsira američke časopise. Primera radi, od 172 časopisa iz filozofije, 66 su američki, ostali evropski. U oblasti antropologije je 48 odsto američkih časopisa, u psihologiji 57 odsto. Naši naučnici nisu mnogo objavljivali na ERIH listi, to je nova lista, ustanovljena kao ERIH plus tek 2014. godine i nije ni mogla da bude u pravilniku. Ona sadrži samo spisak časopisa, da bi se na njoj našlo dovoljna je samo prijava. Kvalitet se ne ocenjuje, za razliku od „Tomson Rojters” liste, gde su časopisi kategorisani sa faktorom uticaja u svetskoj nauci. Za ulazak na nju je potrebno proći dugu i rigoroznu proceduru. Ova lista je opšte prihvaćeni standard za merenje kvaliteta časopisa u čitavom svetu, nju koriste i Rusi i Kinezi i čitava Evropa – objašnjava dr Dondur.

Na ERIH listi Srbija imam 26 časopisa, a na „Tomson Rojters” 23, dok recimo Slovenci i Hrvati, koji imaju manje istraživača nego Srbija, imaju daleko više časopisa jer se mnogo više trude da uđu na „Tomson Rojters” listu.

– Ne može u pravilnik da uđe ERIH lista koja raste svaki dan samo zato što se neko na nju prijavi. Bio bi jako veliki i skup posao da pregledamo i kategorišemo svih 7.000 časopisa – dodaje naša sagovornica.

Na naše pitanje kako će to uticati na zvanja nastavnika iz društvenih nauka, jer profesori strahuju da neće moći da sakupe dovoljno bodova pošto njihove radove iz oblasti recimo nacionalne arheologije neće prihvatati američki časopisi, dr Dondur kaže:

– Svaki univerzitet utvrđuje kako će da bira nastavnike. Primera radi, u pravilniku Univerziteta u Beogradu navedena je i ta ERIH lista. Osim toga, pravilnik o vrednovanju naučnoistraživačkog rada unapređen je uglavnom u delu koji se odnosi na društveno-humanističke nauke, što znači da je sada pobrojan čitav set rezultata koji do sada nisu bili vrednovani, poput različitih oblika monografija.

To praktično znači, objašnjava, da kada se gledaju časopisi, manje bodova mogu da sakupe naučnici iz prirodnih nauka, medicine i tehnike, nego njihove kolege iz društveno-humanističkog polja.

Ona odbacuje i primedbe „društvenjaka“ da čelni ljudi u Ministarstvu prosvete i Beogradskom univerzitetu, budući da su gotovo svi sa fakulteta prirodnih nauka, žele da degradiraju društveno-humanističke nauke.

– Takve primedbe nemaju osnova. Zašto bi bilo ko pravio štetu bilo kojoj nauci? Niko nema interes da ne podstiče istraživače iz pojedinih oblasti da budu kvalitetniji, a da bi imali bolju nauku, moramo i bolje da je merimo. A nacionalne oblasti su ono što je zemlji potrebno – ističe prof. dr Vera Dondur.

Komеntari25
84697
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja