Četvrtak, 09.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AUTENTIČNO TUMAČENjE MINISTARSTVA PROSVETE

Ministarstvo prosvete: neće biti amerikanizacije srpske nauke

Prema objašnjenju prosvetnih vlasti, opredeljenje da se vrednuju samo radovi naših naučnika u časopisima sa „Tomson Rojters” i „Elsevir” liste nije „antievropski čin”, kako tvrde kritičari, već želja da se podstakne objavljivanje u publikacijama koje imaju uticaj u svetskoj nauci
Једна од замерки творцима новог правилника о категоризацији часописа била је и да научни часописи који су окренути темама са подручја Америке неће бити заинтересовани за радове из области попут националне археологије (Фото Д. Јевремовић)

Naučnici iz oblasti društveno-humanističkih nauka nemaju razloga da strahuju za svoja zvanja kada nova dva pravilnika Ministarstva prosvete stupe na snagu, niti postoji namera da se nauka u Srbiji amerikanizuje. Cilj je da naučni rad bude kvalitetniji, da istraživači svoje rezultate afirmišu u zemlji i svetu, a naravno da ćemo čuvati nacionalne oblasti nauke jer je to Srbiji potrebno.

Ovako za „Politiku” govori prof. dr Vera Dondur, državni sekretar Ministarstva prosvete, posle bure koje se podigla u univerzitetskoj javnosti nakon pisanja našeg lista o amerikanizaciji srpske nauke.

Podsetimo, najpre se oglasio beogradski Filozofski fakultet, zaključkom da je predloženi pravilnik o kategorizaciji časopisa antinaučni i antievropski, da degradira društveno-humanističke nauke, posebno nacionalne oblasti. Naime, oni su tvorcima nacrta zamerili da će vrednovati samo radove objavljene u naučnim časopisima sa „Tomson Rojters” i „Elsevir” liste, koje su, kako su istakli, komercijalne i okrenute temama sa područja Amerike.

Potom se sa istom argumentacijom oglasilo i Udruženje istraživača instituta humanističkih nauka, u čijem sastavu su i šest instituta koji predstavljaju celine u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti. Naučnici traže i da se u pravilnik vrati ERIH lista, koja je, po njima, okrenuta evropskom istraživačkom prostoru i nije komercijalna.

Da znamo šta publikujemo
U Srbiji postoji skoro 12.000 istraživača i oko 650 naučnih časopisa. Među njima ima onih koji ne ispunjavaju kriterijume da se zovu naučni časopisi. Ovaj pravilnik će uvesti red i u ovu oblast, kažu u Ministarstvu prosvete, a oni koji poprave kvalitet neće se ugasiti. Primera radi, ubuduće će urednik morati da bude doktor nauka, časopis će morati da objavi ko su bili recenzenti i koje naučno zvanje imaju, autori će morati da budu istraživači, a ne da poput novinara prepričaju neku temu...

Suočene sa rastućim nezadovoljstvom u delu akademske zajednice, prosvetne vlasti su bile prinuđene da izađu sa autentičnim objašnjenjem dokumenata na koje će ministar prosvete uskoro staviti potpis i dodaju da su naučnici pomešali „babe i žabe”, odnosno pravilnik o kategorizaciji časopisa i pravilnik o vrednovanju naučnoistraživačkog rada.

– Nije tačno da „Tomson Rojters” lista forsira američke časopise. Primera radi, od 172 časopisa iz filozofije, 66 su američki, ostali evropski. U oblasti antropologije je 48 odsto američkih časopisa, u psihologiji 57 odsto. Naši naučnici nisu mnogo objavljivali na ERIH listi, to je nova lista, ustanovljena kao ERIH plus tek 2014. godine i nije ni mogla da bude u pravilniku. Ona sadrži samo spisak časopisa, da bi se na njoj našlo dovoljna je samo prijava. Kvalitet se ne ocenjuje, za razliku od „Tomson Rojters” liste, gde su časopisi kategorisani sa faktorom uticaja u svetskoj nauci. Za ulazak na nju je potrebno proći dugu i rigoroznu proceduru. Ova lista je opšte prihvaćeni standard za merenje kvaliteta časopisa u čitavom svetu, nju koriste i Rusi i Kinezi i čitava Evropa – objašnjava dr Dondur.

Na ERIH listi Srbija imam 26 časopisa, a na „Tomson Rojters” 23, dok recimo Slovenci i Hrvati, koji imaju manje istraživača nego Srbija, imaju daleko više časopisa jer se mnogo više trude da uđu na „Tomson Rojters” listu.

– Ne može u pravilnik da uđe ERIH lista koja raste svaki dan samo zato što se neko na nju prijavi. Bio bi jako veliki i skup posao da pregledamo i kategorišemo svih 7.000 časopisa – dodaje naša sagovornica.

Na naše pitanje kako će to uticati na zvanja nastavnika iz društvenih nauka, jer profesori strahuju da neće moći da sakupe dovoljno bodova pošto njihove radove iz oblasti recimo nacionalne arheologije neće prihvatati američki časopisi, dr Dondur kaže:

– Svaki univerzitet utvrđuje kako će da bira nastavnike. Primera radi, u pravilniku Univerziteta u Beogradu navedena je i ta ERIH lista. Osim toga, pravilnik o vrednovanju naučnoistraživačkog rada unapređen je uglavnom u delu koji se odnosi na društveno-humanističke nauke, što znači da je sada pobrojan čitav set rezultata koji do sada nisu bili vrednovani, poput različitih oblika monografija.

To praktično znači, objašnjava, da kada se gledaju časopisi, manje bodova mogu da sakupe naučnici iz prirodnih nauka, medicine i tehnike, nego njihove kolege iz društveno-humanističkog polja.

Ona odbacuje i primedbe „društvenjaka“ da čelni ljudi u Ministarstvu prosvete i Beogradskom univerzitetu, budući da su gotovo svi sa fakulteta prirodnih nauka, žele da degradiraju društveno-humanističke nauke.

– Takve primedbe nemaju osnova. Zašto bi bilo ko pravio štetu bilo kojoj nauci? Niko nema interes da ne podstiče istraživače iz pojedinih oblasti da budu kvalitetniji, a da bi imali bolju nauku, moramo i bolje da je merimo. A nacionalne oblasti su ono što je zemlji potrebno – ističe prof. dr Vera Dondur.

Komentari25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.