Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gadafi nikada nije sreo Miloševića

Specijalne veze Beograda i Tripolija opstale i nakon raspada SFRJ
Вук Јеремић (Фото Бета/АП), Борис Тадић (Фото Ж. Јовановић), Драган Шутановац (Фото Танјуг), Зоран Лилић (Фото Танјуг), Жарко Обрадовић (Фото Бета/АП) само су неки од српских званичника који су се срели са Гадафијем док је Слободан Милошевић (Фото АП) међу малобројнијим који није упознао пуковника
Гости либијског председника били су сви најзначајнији светски државници (Фото Ројтерс)
()Фото Ројтерс)
(Фото Ројтерс)
(Фото Ројтерс)
(Фото Бета)

Ukoliko se uskoro ne razreše sve dileme vezane za otmicu, pa onda i smrt dvoje službenika srpske ambasade u Tripoliju, našem ambasadoru u Libiji Oliveru Potežici mogla bi da ostane zalepljena etiketa mafijaša među diplomatama. Mediji su ga najpre sumnjičili za nelegalnu trgovinu oružjem, da bi se juče pojavila i informacija o njegovim navodnim poslovima na crnom tržištu lekova i medicinskog materijala. Za teške optužbe, sumnje ili insinuacije, svejedno, koje se iznose na njegov račun – ne nude se i dokazi.

Njegovi šefovi u Beogradu ne nalaze za shodno da odlučnije brane ambasadorov ugled, osim što ministar spoljnih poslova Ivica Dačić na novinarska pitanja odgovara da on nema informacija o tome da se Potežica bavio nediplomatskim aktivnostima. Ali, svi zvaničnici obećavaju da će nadležni organi sve ispitati.

Najnovija „vest” o švercu lekova u toj zemlji, kojom je tokom 40 godina neprikosnoveno vladao pukovnik Muamer el Gadafi, dok ga posle svrgavanja rulja na ulici nije linčovala 2011. godine, mogla bi da se odrazi i na proizvođače lekova u Srbiji – iako nisu izričito pomenuti. Najveće farmaceutske kuće se, međutim, ne osećaju prozvanim. „Galenika”, kako nam je juče rečeno u toj državnoj firmi, od pada Gadafija ništa nije radila u Libiji, dok je „Hemofarm” prisutan na tamošnjem tržištu od 2003, ali nema „apsolutno nikakvih informacija” o navodnim nelegalnim poslovima srpskog ambasadora u Libiji.

„Trgovina našim proizvodima obavlja se sa registrovanom libijskom veledrogerijom, za privatne apoteke. Drugi smer je ka državi, direktna prodaja Ministarstvu zdravlja Libije, za državne ustanove i bolnice. Posle smene Gadafija ima promena i one su pre svega povezane sa bankarskim poslovanjem,  koje je otežano, kao i sa sigurnošću robe u libijskim lukama”, kažu u u vršačkoj farmaceutskoj kući za „Politiku”.

Oružje i farmaceutski proizvodi su bili značajni izvozni artikli Srbije u Libiji. SDPR, državno preduzeće koje trguje proizvodima domaće namenske industrije, imao je stalno predstavništvo u Libiji. Opet, direktna prodaja „Hemofarmovih” proizvoda Ministarstvu zdravlja Libije, prema nezvaničnim informacijama, rezultat je međudržavnog sporazuma iz vremena Gadafija, prema kome lekovima otplaćujemo stare dugove Libiji. „Hemofarmu” to ovde nadoknađuje naša država.

I naši građevinci su ostavile veliki trag iza sebe u ovoj nekada bogatoj zemlji na severu Afrike, kao i naši zdravstveni radnici, kojih još ima tamo. To što Libiju još nisu napustili svi naši državljani jedan je od argumenata koje koristi Dačić kada se brani od optužbi opozicije da je odgovoran za smrt Slađane Stanković i Jovice Stepića zbog toga što Srbija nije zatvorila svoju ambasadu u Tripoliju, kao što su to učinile druge zemlje.

„Srbija je zadržala svoje ambasade u Iraku, Siriji, Libiji, Tunisu i Egiptu u proteklom periodu. Razlozi za to su prijateljski odnosi sa tim zemljama, veliki broj naših ljudi koji tamo radi i ne želi da ode, iako smo ih pozvali da napuste te zemlje, kao i naši ekonomski interesi”, objašnjavao je Dačić pre nekoliko dana. On je ovih dana napomenuo i da su ambasade Libije i Sirije radile u Srbiji tokom bombardovanja 1999. godine.

Specijalan odnos Srbije sa Libijom, na osnovu dobrih prethodnih odnosa Gadafija i Josipa Broza Tita, sada je predmet sukoba između onih koji su delili vlast u periodu od 2008. do 2012 – Ivice Dačića i Borisa Tadića.

Dačić prigovara Tadiću što je 2009. bio na vojnoj paradi u Tripoliju povodom 40 godina Gadafijeve revolucije, „dok je ceo svet bio u isto vreme na obeležavanju 70 godina od početka Drugog svetskog rata u Gdanjsku”. Pita ga, sada, kako su to što je tada primio orden od Gadafija i što je naša vojska učestvovala na paradi u Tripoliju, kao i njegova četiri susreta sa Gadafijem, „čime se tada javno hvalio”, doprineli međunarodnom ugledu Srbije i bezbednosti Srba u Libiji posle Gadafija.

Tadić, opet, odgovara da su u to vreme takav orden dobili i predsednici francuske, italijanske, nemačke vlade...

Dobri odnosi sa Libijom bili su deo zvanične državne politike ne samo zbog potrebe za ekonomskom saradnjom nego i radi kosovske politike Beograda. Zbog toga se i Vuk Jeremić dosetio da obnovi saradnju sa nesvrstanima. U Libiji su boravili i ministri DS-a Jeremić i Dragan Šutanovac, ali i ministar prosvete Žarko Obradović i predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović iz SPS-a.

Oko Gadafija su se utrkivale i mnoge zapadne zemlje kada su sankcije 2003. ukinute i pukovnik je od „besnog pustinjskog psa”, kako ga je nazvao Ronald Regan, postao partner i prijatelj Zapada, ističe Dušan Simeonović, ambasador u penziji, koji je predstavljao Srbiju u Tripoliju u dva navrata (1992–1996. i 2004–2009). Razlog su, naravno, bili libijska nafta i poslovi koji su se otvarali u toj zemlji za kompanije iz celog sveta.

„Gadafi se sreo sa predsednikom Obamom u Rimu, imao je susret i sa Kondolizom Rajs, dolazio mu je španski kralj Huan Karlos, Silvio Berluskoni nebrojeno puta, bili su Grci kod njega, došao je i Putin...”, ukazuje Simeonović, dodajući da je u takvoj atmosferi 2005. predsednik Srbije Boris Tadić stigao u Tripoli, gde ga je upoznao sa Gadafijem. Simeonović je upoznao još jednog našeg predsednika sa libijskim vođom – Zorana Lilića. Bilo je to u vreme njegovog prvog mandata u Libiji, koja je bila prva i jedno vreme jedina zemlja u svetu koja je prihvatila akreditive ambasadora SRJ. Istovremeno, Dušan Simeonović je bio jedini ambasador koji je u to vreme došao iz Evrope u zemlju koju je zapadni svet optuživao da podržava terorizam.

On navodi da je Gadafi želeo da SFRJ opstane, pa kada je postalo jasno da ne može, zalagao se da Srbi i muslimani ostanu u jednoj državi. Nakon što je i ta mogućnost „otpala”, Gadafi je ostao prosrpski nastrojen. Nije se sretao sa Slobodanom Miloševićem, mada su u Libiju odlazili i Lilić i Nikola Šainović i general Dragoljub Ojdanić i drugi.

„Slavio je kada je video kako su Srbi u BiH vezali one američke vojnike za stabla”, svedoči ambasador Simeonović. I, dodaje, nikada ne bi priznao Kosovo. To su učinile nove vlasti 2013.

Ova zemlja sa kojom imamo uspostavljene diplomatske odnose od 1955. (kao SFRJ), uveren je Simeonović, može da bude za nas zahvalno tržište i ubuduće, čim ratna dejstva prestanu. Biće potrebno Libiji kvalifikovane radne snage (medicinsko osoblje, građevinski inženjeri), radnici u naftnoj industriji, biće im potrebni poljoprivredni proizvodi i roba široke potrošnje. Ali, upozorava Simeonović, i mi moramo sa svoje strane nešto da učinimo da ne bismo ugrozili svoje šanse: za početak, kaže, da preselimo ambasadu u Tobruk, gde je vlada koju priznaje međunarodna zajednica, umesto što ostajemo u Tripoliju, gde je vlada koju podržavaju islamisti (tu bi mogao, kaže, da ostane konzulat, radi balansa).

Ministar Dačić je preksinoć rekao da će ambasador Potežica biti povučen iz Libije, a da će sa premijerom Aleksandrom Vučićem narednih dana razgovarati o statusu ambasada koje se nalaze na kriznim područjima Bliskog istoka. Dačić ne veruje da će ambasada u Libiji biti zatvorena, ali nije isključio mogućnost da ona bude izmeštena.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.