Lajanje na sijalicu

Kad premijerne emisije ne nude hvale vredne sadržaje, onda se valja okrenuti reprizama. Jedan takav biser za sva vremena jesu dve emisije „Agape” Aleksandra Gajšeka (Studio B, nedelja u 20 sati) u kojima je o velikom naučniku i srpskom dobrotvoru Mihajlu Pupinu slikovito, nadahnuto, emotivno, sa puno važnih podataka i detalja  govorila Aleksandra Ninković Tašić, predsednik Obrazovno-istraživačkog društva „Mihajlo Pupin” i interkulturni ambasador Unesko kluba Univerziteta Sorbona.

Ona je postavila i Pupinov  virtuelni muzej koji predstavlja naučno i kulturno nasleđe, i autor je mnogobrojnih izložbi, organizator tridesetak predavanja i tribina u Srbiji, Crnoj Gori, Mađarskoj, Republici Srpskoj i velikog broja članaka, feljtona, specijalnih dodataka…  

 Njena višegodišnja aktivnost na prikupljanju arhivskog materijala o životu i delu Mihajla Pupina rezultirala je sa preko 10.000 dokumenata koji čine najveću arhivu posvećenu Pupinu.

Taj dečak iz Idvora, koji se sa pet centi u džepu (koje je odmah potrošio na loš kolač sa šljivama) iskrcao sa broda u Kasl Gardenu, bez znanja engleskog jezika, kasnije je na koledžu, na kojem su tradicionalno učili mladići iz bogatih porodica, nizao blistave uspehe i istovremeno radio kao drvoseča.

Večito su mu u srcu ostale Srbija i nepismena majka Olimpijada koja ga je upućivala na to da uči i stiče znanja. Pupin je poklonio Srbiji preko hiljadu najrazličitijih donacija, od vrednih zdanja do pomoći ratnoj siročadi, plaćanja miraza siromašnim devojkama koje se nisu mogle udati bez „spreme”, kako se to nekada govorilo, novca za za slepe, za Kola srpskih sestara u svakom gradu…

Ovaj naučnik, diplomata po delima, mentor nekoliko nobelovaca (siromašnima među njima je plaćao školarinu na univerzitetu) zaslužio je igranu televizijsku seriju u dobroj produkciji koja bi osvetlila sva naučna dostignuća i sudbinu velikog čoveka čiji je život ličio na raskošno napisani roman.

Da li se može svake nedelje napraviti deset sati kvalitetnog i zanimljivog programa?

Može. Jer to čini ekipa emisije „Tako stoje stvari” RTS-a i njen urednik Zoran Stanojević, koji se sa Natašom Miljković  smenjuje u vođenju ovih emisija koje, iako u sasvim netelevizičnom terminu od 10 do 12 sati radnim danima, predstavljaju različite teme i goste koji imaju o čemu da govore (nedavno je to bio reditelj Goran Marković).

U sredu je emitovan prilog o „Belhospis centru” za palijativno zbrinjavanje čiji volonteri (naravno besplatno) pomažu najtežim bolesnicima i njihovim porodicama.

Na nekoj drugoj planeti, dvanaest sati ranije, na Pinkovoj „Farmi”, učesnici su se igrali fote. Zadatak pevačice Zorice Marković bio je da se popne na sto i dvadeset puta zalaje na sijalicu. Rečeno, učinjeno! U sličnim zadacima su bili uspešni i ostali ukućani i za to, od produkcije, dobili keks i čokoladice.

Ko zna, možda ćemo uskoro svi lajati na sijalicu. Pa ko dobije čokoladnu bananicu, dobio!