Utorak, 16.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pokopavanje mira u Gazi

Ракетни разарач „УСС Кол” (Фото АФП)

Od našeg stalnog dopisnika

Kairo, 3. marta – Na Bliskom istoku se ponovo puca i broje žrtve. Da je situacija ozbiljna, ne samo u Gazi, govori i činjenica da se uz obale istočnog Mediterana primakla flota američkih ratnih brodova, dok se u Bejrutu poslanici već mesecima svađaju i ne mogu da izaberu predsednika, a rane iz rata 2006. između Hezbolaha u Libanu i Izraela još nisu zalečene.  

Izraelske trupe povukle su se danas iz Gaze. Sedmodnevna eskalacija nasilja odnela je više od stotinu žrtava na palestinskoj strani, od čega je barem polovina civila. Dvojica izraelskih vojnika su poginula, kao i jedan civil, od palestinskih raketa ispaljenih na teritoriju jevrejske države. Umereni palestinski predsednik Mahmud Abas obustavio je pregovore sa Izraelom. Palestinski pregovarač Saeb Erakat izjavio je da razgovori o miru, obnovljeni prošlog novembra u američkom gradu Anapolisu, mogu lako biti pokopani pod ruševinama u Gazi.

Svi se slažu da je, po već poznatom scenariju, rasplamsavanje isprovocirao militantni Hamas, ali da je odgovor Izraela bio isuviše surov. Stradaju dužni, ali ponajpre oni nedužni, na obema stranama. Stigla je i oštra osuda međunarodne zajednice. Evropska unija i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun optužili su Izrael da koristi prekomernu silu u Gazi. Palestinske vlasti zatražile su hitnu sednicu Arapske lige i Organizacije islamske konferencije.

Čini se stoga da je dolazak američkog državnog sekretara Kondolize Rajs u utorak, najpre u Kairo, a zatim i na razgovore sa izraelskim premijerom Ehudom Olmertom i palestinskim predsednikom Abasom, tako programiran da se spase što se spasti može od mirovne inicijative američkog predsednika Džordža Buša. Naime, konferencija u Anapolisu postavila je sebi isuviše ambiciozni cilj: stvaranje samostalne palestinske države do kraja mandata aktuelnog američkog predsednika, počekom 2009. godine.

U pojasu Gaze živi 1,5 milion Palestinaca. Za mnoge od njih najnovija ofanziva izraelske vojske predstavlja kolektivnu kaznu zato što su na izborima 2006. izabrali islamistički Hamas koji Izrael, EU i SAD smatraju terorističkom organizacijom, zato što negira pravo Izraelu da postoji. Palestinske vlasti sa predsednikom Abasom na čelu prešle su zbog unutarpalestinskih sukoba prošle godine u Ramalu, na Zapadnoj obali. Gaza je stavljena u izolaciju, što je život ionako siromašne zajednice učinilo još težim i komplikovanijim.

Arapi nisu sa mnogo nade i vere otišli u Anapolis. Ipak, želeli su da Izraelu izbiju iz ruke jedan od aduta – da jevrejska država nema sa kim da pregovara. Tako su posle sedam godina ignorisanja i optužbi ponovo počeli pregovori. Olmert i Abas sastajali su se u međuvremenu svake dve nedelje, uprkos ogromnim preprekama. Palestinski predsednik se žalio na provokativne gestove: nastavak gradnje jevrejskih naselja na spornoj palestinskoj zemlji i opstajanje blokade Gaze i nekih delova na Zapadnoj obali.

Posmatrači kažu da je atmosfera ipak bila konstruktivna. Dve delegacije su nedavno počele razgovore i o najosetljivijim pitanjima: izraelskim naseljima na Zapadnoj obali, pravu palestinskih izbeglica iz 1948. godine – kada je stvorena država Izrael – na povratak, Jerusalimu kao glavnom gradu koji bi delile dve države.

Najnovija eskalacija nasilja preti da potpuno preseče razgovore dveju strana. Bela kuća se oglasila sa zahtevom da nasilje prestane, a pregovori nastave. Abasov portparol Nabil Abu Rudeina okrivio je Izrael za suspenziju pregovora, istakavši da je u „svetlu izraelske agresije svaka komunikacija beznačajna”. Portparol izraelske šefice diplomatije Cipi Livni Ari Mekel rekao je da je palestinska odluka pogrešna i izrazio nadu da će se pregovori nastaviti. A predsednik egipatskog parlamenta Fathi Surur smatra da mira na Bliskom istoku neće biti dok se ne stvori nezavisna palestinska država sa Jerusalimom kao prestonicom.

A kako je sve na Bliskom istoku povezano, u međuvremenu su prispeli i američki ratni brodovi. Raketni razarač „USS Kol” sa krstarećim raketama zaustavio se na ivici teritorijalnih voda Libana i Izraela. Pristiže „USS Nasau”, nosač helikoptera i „si harijer” aviona koji sa palube uzleću vertikalno. Njega prati takozvana „udarna grupa” od šest brodova za blisku i dalju zaštitu. Na fregatama se nalazi 2.800 marinaca, spremnih za desant. Ovim plovilima treba uskoro da se pridruže i drugi ratni brodovi, pa čak i nuklearna podmornica „USS Albani”, navode upućeni vojni posmatrači.

Prevladava mišljenje da je, ipak, ovo, pre svega, pokazivanje mišića i slanje poruka, najpre Siriji, ali i Iranu, da se ne mešaju u unutrašnje stvari Libana. Respektabilno vojno prisustvo SAD, kažu, za sada samo treba da deluje zastrašujuće, da se konflikt ne bi proširio. Analitičari procenjuju da u ovom trenutku ne postoji ni volja ni spremnost Vašingtona da uđe u (još) jedan sukob i nastavi da tone u živom pesku Bliskog istoka.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.