Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MEĐUNACIONALNE VEZE NEKAD I SAD

Nestala Jugoslavija, nestaju i mešoviti brakovi

Države nekadašnje SFRJ etnički su sve homogenije, pa su i brakovi takvi, „patuljaste” nacionalne manjine se utapaju u većinskom stanovništvu
Најпознатији мешовити брак бивше СФРЈ: Јосип Броз Тито и Јованка Будисављевић (Фото Драгутин Грбић)

Vest o to­me da se če­tr­na­e­sto­go­di­šnji Ma­hir Ra­ko­vac iz Sa­ra­je­va kra­jem pro­šle go­di­ne ubio po­sle mal­tre­ti­ra­nja đa­ka iz tur­sko-bo­san­ske ško­le ko­ju je po­ha­đao ne bi bi­la pot­pu­na ako ne bi­smo po­me­nu­li da je ne­sreć­ni de­čak ži­veo u na­ci­o­nal­no me­šo­vi­toj, hr­vat­sko-mu­sli­man­skoj po­ro­di­ci. I da su ga zbog to­ga đa­ci na­zi­va­li ra­znim po­grd­nim ime­ni­ma (Vla­šče, Ka­ra­lo­vro...). Sam taj ne­sreć­ni do­ga­đaj je i raz­log za pod­se­ća­nje da je Sa­ra­je­vo ne­ka­da bi­lo pre­pu­no na­ci­o­nal­no me­šo­vi­tih bra­ko­va, ali u vre­me ka­da su u ovom gra­du u ve­li­kom pro­cen­tu ži­ve­le tri naj­broj­ni­je na­ci­je u ne­ka­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji. S tim što su na tre­ćem me­stu, po broj­no­sti, za­pra­vo, bi­li na­ci­o­nal­no neo­pre­de­lje­ni Ju­go­slo­ve­ni. Na­i­me, pre­ma po­pi­su, u Sa­ra­je­vu je 1981. go­di­ne bi­lo 189.000 Mu­sli­ma­na, 133.000 Sr­ba, 76.000 Ju­go­slo­ve­na i 37.000 Hr­va­ta. Ta­da je, pre­ma ne­kim pro­ce­na­ma, sva­ki pe­ti brak u glav­nom gra­du bio me­šo­vit, a da­nas u ce­loj Fe­de­ra­ci­ji BiH od ukup­no za­klju­če­nih bra­ko­va ni sva­ki dva­de­se­ti ni­je me­đu oni­ma raz­li­či­te na­ci­o­nal­no­sti.

Pre­ma po­da­ci­ma iz 2014, u ta­ko­zva­noj MH fe­de­ra­ci­ji za­klju­če­na su 11.982 bra­ka, a od to­ga sa­mo je 551 bio na­ci­o­nal­no me­šo­vit. Do da­nas još ni­je sa­op­šten na­ci­o­nal­ni sa­stav sta­nov­ni­štva BiH, pa ni Fe­de­ra­ci­je, ali pret­po­sta­vlja se da je u ovom de­lu ne­ka­da „naj­mul­ti­et­nič­ki­je” re­pu­bli­ke u tom po­gle­du do­šlo do ogrom­nih pro­me­na – uz pot­pu­nu do­mi­na­ci­ju Bo­šnja­ka – Bo­šnja­ki­nja. Po­me­nu­te 2014. u Fe­de­ra­ci­ji BiH brak je za­klju­či­lo 9.553 Bo­šnja­ki­nje, od ko­jih je sa­mo dva od­sto bi­lo sa su­pru­žni­ci­ma dru­gih na­ci­o­nal­no­sti, za­tim 1.734 Hr­va­ti­ce, od ko­jih je se­dam pro­ce­na­ta et­nič­ki me­šo­vi­tih, dok je u 50 od­sto bra­ko­va, od ukup­no 125, ko­je su za­klju­či­le Srp­ki­nje, muž bio dru­ge na­ci­o­nal­no­sti.

Prof. dr Snje­ža­na Mr­đen, sa Sve­u­či­li­šta u Za­dru, ka­že za „Po­li­ti­ku” da je i u vre­me biv­še Ju­go­sla­vi­je „u BiH bi­lo ma­nje za­klju­če­nih bra­ko­va iz­me­đu raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti ne­go npr. u Hr­vat­skoj ili Cr­noj Go­ri, a po­seb­no ako je upo­re­đu­je­mo sa Voj­vo­di­nom. Ta­ko je u BiH pro­seč­no go­di­šnje u pe­ri­o­du 1950–1990. bi­lo 11 od­sto et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va, u Hr­vat­skoj 16, u Cr­noj Go­ri 14, a u Voj­vo­di­ni 25 od­sto. Od 1996. go­di­ne udeo et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va u BiH se kre­će oko se­dam pro­ce­na­ta, a 2014. iz­no­sio je sa­mo pet od­sto. Ta­ko skrom­no uče­šće bra­ko­va iz­me­đu raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti ni­je bi­lo ni 1950. go­di­ne”.

Ra­di­kal­ne pro­me­ne kad je o za­klju­če­nim bra­ko­vi­ma na pro­sto­ru ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je reč do­ži­ve­le su i dru­ge biv­še re­pu­bli­ke, u ko­ji­ma je udeo do­mi­nant­ne na­ci­je, po­sle ma­sov­nih ise­lja­va­nja osta­lih to­kom de­ve­de­se­tih go­di­na, na­glo po­ve­ćan. Hr­vat­ska je na po­sled­njem po­pi­su 2011. ima­la u ukup­nom sta­nov­ni­štvu 90 od­sto Hr­va­ta i osam od­sto svih na­ci­o­nal­nih ma­nji­na, dok je na po­pi­su 1981. Hr­va­ta bi­lo tek 75 od­sto, a Sr­ba 12 i Ju­go­slo­ve­na osam pro­ce­na­ta. Za­to ne ču­di po­da­tak da je 1981. u Hr­vat­skoj sva­ki še­sti brak bio na­ci­o­nal­no me­šo­vit. Dva­na­est go­di­na ka­sni­je, 1993, od svih bra­ko­va sklo­plje­nih u Hr­vat­skoj 88 od­sto su bi­li iz­me­đu Hr­va­ta i Hr­va­ti­ca, da bi taj pro­ce­nat ostao go­to­vo isti i 2014. go­di­ne, što je znat­no vi­še u od­no­su na 1990, ka­da je ta­kvih bra­ko­va bi­lo 65 od­sto.

Snje­ža­na Mr­đen ka­že da je naj­in­ten­ziv­ni­je sma­nje­nje ude­la me­đu­et­nič­kih bra­ko­va od 1990 (ka­da se upo­re­đu­ju sve biv­še ju­go­sla­ven­ske re­pu­bli­ke) za­be­le­že­no u Hr­vat­skoj, gde je za sa­mo tri go­di­ne (1990–1993) udeo ta­kvih bra­ko­va sma­njen sa 19 na de­vet pro­ce­na­ta i ta­ko je osta­lo do da­nas. To jest, 1990. u ovoj re­pu­bli­ci je sva­ki pe­ti brak bio me­đu­et­nič­ki, a 2014 – sva­ki je­da­na­e­sti. „Uzrok to­me de­li­mič­no je pro­me­na et­nič­ke struk­tu­re u Hr­vat­skoj, a de­li­mič­no i pro­me­na po­na­ša­nja ve­ćin­ske na­ci­o­nal­no­sti pre­ma et­nič­ki ho­mo­ge­nom/he­te­ro­ge­nom bra­ku. Isto ta­ko, naj­i­zra­zi­ti­je pro­me­ne u od­no­su pre­ma et­nič­ki me­ša­nom bra­ku – ako se upo­re­đu­ju ve­ćin­ske na­ci­o­nal­no­sti –vi­dlji­ve su kod Hr­va­ta u Hr­vat­skoj, kod ko­jih je na­kon 1990. ma­nje od pet od­sto sklo­pi­lo brak iz­van svo­je gru­pe, dok je pre 1990. taj po­sto­tak iz­no­sio oko 10 od­sto, što uka­zu­je na iz­ra­zi­to za­tva­ra­nje unu­tar et­nič­ke gru­pe.”

I Sr­bi­ja (bez KiM) sa­da be­le­ži pu­nu do­mi­na­ci­ju srp­sko-srp­skih bra­ko­va. Pret­pro­šle go­di­ne ta­kvih bra­ko­va je bi­lo 91 od­sto jer je srp­sko sta­nov­ni­štvo u Sr­bi­ji (bez KiM) naj­do­mi­nant­ni­je (84 pro­cen­ta). I to, ne sa­mo u cen­tral­nom de­lu ne­go i u Voj­vo­di­ni, ko­ja je sa 27 od­sto na­ci­o­nal­no me­šo­vi­tih bra­ko­va 1981. bi­la na če­lu ta­da­šnje re­pu­blič­ko-po­kra­jin­ske li­ste. Me­đu­tim, na po­pi­su 1981. u Voj­vo­di­ni je ži­ve­lo sa­mo 54 od­sto srp­skog sta­nov­ni­štva, dok je 2011. taj pro­ce­nat, uglav­nom zbog do­se­lja­va­nja iz dru­gih re­pu­bli­ka, po­ve­ćan na oko 67 od­sto. To po­ve­ća­nje ude­la Sr­ba u ukup­nom sta­nov­ni­štvu Voj­vo­di­ne uti­ca­lo je i na sma­nje­nje et­nič­kih bra­ko­va či­ji se broj od 1990. sma­nju­je sa 28 na 19 od­sto u 2014. go­di­ni.

Pre­ma to­me, me­šo­vi­ti na­ci­o­nal­ni bra­ko­vi pra­te sud­bi­nu ukup­nih na­ci­o­nal­nih kre­ta­nja na pro­sto­ri­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je: dok su na­ci­je, u vre­me po­sto­ja­nja Ju­go­sla­vi­je ži­ve­le za­jed­no, ili bar bli­zu jed­ne dru­gih, za­jed­nič­kih bra­ko­va je bi­lo re­la­tiv­no mno­go, a da­nas kad su no­ve dr­ža­ve na ovim pro­sto­ri­ma et­nič­ki ma­nje-vi­še ho­mo­ge­ne, i bra­ko­vi su ho­mo­ge­ni­ji. I bi­će, ve­ro­vat­no, sve ho­mo­ge­ni­ji ima­ju­ći u vi­du is­ku­stva dru­gih ze­ma­lja u ko­ji­ma se ta­ko­zva­ne pa­tu­lja­ste ma­nji­ne uta­pa­ju i, prak­tič­no, ne­sta­ju u ve­ćin­skoj na­ci­ji. To je po­zna­to is­ku­stvo srp­skog sta­nov­ni­štva u Ma­đar­skoj i Ru­mu­ni­ji ali i dru­gih na­ci­ja u dru­gim ze­mlja­ma u ko­ji­ma su uda­jom ne­ve­ste – pri­pad­ni­ce „pa­tu­lja­ste” ma­nji­ne za ne­ko­ga iz ve­ćin­skog na­ro­da, to­kom sle­de­će ge­ne­ra­ci­je ne­sta­ja­la obe­lež­ja me­šo­vi­te na­ci­o­nal­ne po­ro­di­ce. To je uobi­ča­jen pro­ces u svim ze­mlja­ma jer pri­pad­ni­ci ma­lo­broj­nih ma­nji­na ko­ji ži­ve u re­la­tiv­no ho­mo­ge­noj na­ci­o­nal­noj dr­ža­vi i ne­ma­ju dru­gi iz­bor ne­go da se, kad je o brač­nim po­nu­da­ma reč, uta­pa­ju u ve­ćin­sku na­ci­ju. Npr. Sr­bi u Hr­vat­skoj su 1990. go­di­ne od ukup­no sklo­plje­nih bra­ko­va, u 69 od­sto slu­ča­je­va sklo­pi­li brak unu­tar svo­je et­nič­ke gru­pe, a 2014. go­di­ne ta­kvih je bra­ko­va bi­lo 45 od­sto.

Ina­če, o to­me ka­ko su na­ci­o­nal­no me­šo­vi­te po­ro­di­ce ži­ve­le na ra­tom za­hva­će­nim pod­ruč­ji­ma to­kom de­ve­te de­ce­ni­je pro­šlog ve­ka po­sto­je ra­zni mi­ni-iz­ve­šta­ji i be­le­ške, a mi na­vo­di­mo jed­no iz Re­pu­bli­ke Srp­ske: „Ako je muž Sr­bin iz RS, oni su na­sta­vi­li da ži­ve u RS. Ako je muž ne­sr­bin, on­da je zbog neo­da­zi­va­nja u voj­sku RS osta­jao bez po­sla, da bi se po­sle to­ga ise­lja­vao, naj­če­šće s ce­lom po­ro­di­com; ili je od­la­zio sa­mo otac, a osta­li su na­sta­vi­li da ži­ve u RS i da ču­va­ju imo­vi­nu. Po­sle ra­ta, ne­ki mu­že­vi su se vra­ti­li, ne­ki ni­su.”

A pri­mer ne­sreć­nog Ma­hi­ra Ra­kov­ca po­ka­zu­je ko­li­ko na­ci­o­nal­no me­šo­vi­ti bra­ko­vi i da­nas, u go­to­vo jed­no­na­ci­o­nal­nim sre­di­na­ma, mo­gu da bu­du op­te­re­će­ni psi­ho­lo­gi­jom ra­ta i bal­kan­ske is­klju­či­vo­sti.

-----------------------------------------------------------

Go­di­ne 1990. sva­ki sed­mi brak u SFRJ bio je na­ci­o­nal­no me­šo­vit

Dr Snje­ža­na Mr­đen ka­že da je udeo he­te­ro­ge­nih, od­no­sno et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va u Ju­go­sla­vi­ji od 1950. do 1990. go­di­ne bio u stal­nom u po­ra­stu (ako iz­u­zme­mo raz­do­blja, 1950–1955, 1965–1970). Ta­ko je 1950. bi­lo sklo­plje­no 15.700 et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va ili 8,6 od­sto od ukup­no za­klju­če­nih bra­ko­va. Če­tr­de­set go­di­na ka­sni­je (1990) taj broj je iz­no­sio 19.813, od­no­sno 13,5 od­sto (vi­de­ti gra­fi­kon). Ili, 1950. go­di­ne od ukup­no sklo­plje­nih bra­ko­va, sva­ki je­da­na­e­sti je bio iz­me­đu raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti, a 1990. sva­ki sed­mi. Upra­vo je te go­di­ne, ka­da se SFRJ ras­pa­la, udeo me­đu­et­nič­kih ve­za bio naj­vi­ši od ka­da ih pra­te sta­ti­stič­ki po­da­ci. Ako, me­đu­tim, na­pra­vi­mo va­ri­jan­tu kre­ta­nja et­nič­ki me­šo­vi­tih bra­ko­va u „vir­tu­el­noj Ju­go­sla­vi­ji” (na­kon 1990. go­di­ne), od­no­sno ako zbro­ji­mo me­đu­et­nič­ke bra­ko­ve na svim te­ri­to­ri­ji­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je, pro­iz­la­zi da je na­kon 1990. po­če­lo na­glo sma­nji­va­nje ude­la ovih brač­nih ve­za – sa 13,5 od­sto 1990. na de­vet od­sto 2005, kao što je to bi­lo sre­di­nom pe­de­se­tih go­di­na, kon­sta­tu­je dr Mr­đen.
------------------------------------------------------------------

Cr­no­gor­sko-srp­ska „me­šo­vi­tost“

- Što se ti­če evo­lu­ci­je et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va u dr­ža­va­ma na­sta­lim na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je, ho­mo­ga­mi­ja/en­do­ga­mi­ja (ista na­ci­o­nal­nost) po­čet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na po­sta­la je osnov­na ka­rak­te­ri­sti­ka po­na­ša­nja u me­đu­et­nič­kim od­no­si­ma (osim u Cr­noj Go­ri). Čak se i u Voj­vo­di­ni (ko­ja se kroz ce­lo po­sma­tra­no raz­do­blje iz­dva­ja­la kao pod­ruč­je u SFRJ s kon­stant­nim po­ra­stom eg­zo­ga­mi­je) sma­njio udeo et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va na­kon 1990. go­di­ne – na­po­mi­nje dr Snje­ža­na Mr­đen, is­ti­ču­ći da je u Cr­noj Go­ri još sre­di­nom osam­de­se­tih go­di­na za­be­le­žen trend po­ve­ća­nja skla­pa­nja bra­ko­va iz­me­đu raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti, što je pri­sut­no sve do da­na­šnjih da­na. Me­đu­tim, i et­nič­ki sa­stav je od 1991. go­di­ne u Cr­noj Go­ri znat­no pro­me­njen. Od­no­si se to u pr­vom re­du na udeo Cr­no­go­ra­ca i Sr­ba: dok je udeo pr­vih sma­njen sa 62 (1991. go­di­ne) na 45 od­sto (2011), udeo dru­gih je istih go­di­na po­ve­ćan sa de­vet na 29 od­sto. Mo­že se pret­po­sta­vi­ti da je et­nič­ka he­te­ro­ge­nost Cr­ne Go­re uti­ca­la na ukup­no po­ve­ća­nje eg­zo­ga­mi­je (et­nič­ka raz­li­či­tost). Ov­de tre­ba na­po­me­nu­ti da ni­je reč o kla­sič­noj pro­me­ni et­nič­ke struk­tu­re Cr­no­gor­ci/Sr­bi ne­go je ona re­zul­tat pro­me­ne u iz­ja­šnja­va­nju (Vi­di: Pa­rant, A., Pe­nev, G., Re­mi­ko­vić, S. (2008). „Les Monténégrins au Monténégro: ma­jo­ri­ta­i­res hi­er, mi­no­ri­ta­i­res de­main?, AIDELF, Col­lo­que de Québec: Démo­grap­hie et cul­tu­re).  Upra­vo sto­ga je te­ško pred­vi­de­ti ko­li­ko je iz­ja­šnja­va­nje o na­ci­o­nal­no­sti u vi­tal­nim do­ga­đa­ji­ma bi­lo po­sto­ja­no i ko­li­ko je u he­te­ro­ge­nim bra­ko­vi­ma „stvar­nih he­te­ro­ge­nih bra­ko­va”. 

 

Komentari30
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.