Petak, 24.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POLEMIKA

Povratak u srednji vek

Povodom teksta „U ime Hajeka i tačerizma i svetoga kapitala“, od 29. februara

Najlepše zahvaljujem g. Ćirjakoviću, jer njegov tekst vrvi od izvanrednih primera kako ne treba pisati polemičke tekstove, pa se dâ upotrebiti u didaktičke svrhe. Ne vidim drugu.

Prvo, ukoliko s nekim polemišete o rezultatima empirijskih istraživanja, treba voditi računa da to istraživanje predstavlja nešto sasvim drugo od rasprostranjenih stereotipa i opštih mesta o stvarnosti koja nas okružuje. Empirijsko istraživanje, a ekonomija je empirijska nauka, ustanovljava uzročno-posledične veze u slučaju masovnih pojava, poput privrednog rasta, investicija, zaposlenosti, dakle nečega što se, sa različitim rezultatima, odvija u svim zemljama sveta.

Ozbiljna metodološka pitanja svake empirijske analize jesu pitanja obuhvatnosti uzorka (u prostoru i vremenu), pouzdanosti i uporedivosti podataka, identifikacije smera i oblika uzročno-posledične veze, specifikacije modela koji se ekonometrijski testira, izbora odgovarajućeg ekonometrijskog metoda ocenjivanja tog modela, pitanje nepristrasnosti, pouzdanost i robustnost dobijenih rezultata empirijske analize.

Da li je g. Ćirjaković postavio neka od tih pitanja? Nije. Tvrdi: „Da je konkurencija zaista iznad svega, Japan bi bio siromašniji od Srbije a Tajland od Gane.“ Dokaz? Nema ga. Doduše, g. Ćirjaković kaže: „Ukoliko je verovati Čangu, jedan od temelja istočnoazijskog ekonomskog čuda bio je zaštita.“ A da li možda možemo nešto da izmerimo ili moramo isključivo da verujemo? Kada se sagledaju rezultati merenja iz 1970. godine (prva godina merenja) objavljeni u ozbiljnim svetskim časopisima, nivo ekonomskih sloboda tih azijskih zemalja, onih najdinamičnijih tigrova, nije značajno niži od razvijenih zapadnih zemalja – u samom vrhu ekonomskih sloboda u svetu. Dakle, i tada su bili izloženi konkurenciji.

Ali čak i da je bilo onakve zaštite o kojoj govori Čang kroz usta g. Ćirjakovića, da li je to dokaz da bi Japan danas bio siromašniji od Srbije? Na čemu g. Ćirjaković zasniva tu tvrdnju? Da li na analizi izvora japanskog privrednog rasta, kako na strani ponude (tzv. računovodstvo rasta), tako i tražnje, dinamici stope domaće štednje i investicija, kao i dinamici cene i produktivnosti proizvodnih faktora? Ili, možda na analizi porekla konkurentnosti japanske privrede na svetskom tržištu? Ne, nema potrebe. Jednostavno, dovoljno je to što on veruje Čangu. Ili možda to što ne veruje Begoviću. G. Ćirjaković se pokazao kao čovek verovanja, a ne nauke. Stoga se s njim o rezultatima empirijskih istraživanja ne može raspravljati.

G. Ćirjaković, tamo gde treba da se bavi naukom, bavi se verovanjem

Drugo, kada polemišete s nekim, onda treba da polemišete sa stavovima koje je on izneo – tema su ti stavovi, a ne onaj koji je te stavove izrekao. G. Ćirjaković, naprotiv, najveću deo teksta posvećuje meni i mom dragom prijatelju, kolegi i učitelju Ljubomiru Madžaru. Reč učitelj iz nepoznatih razloga stavlja u znake navoda.

G. Ćirjaković navodi da sam „uticajni naučnik“. Imenica je tačna, ali ovo uticajni ne odgovora činjenicama. Veoma mali broj ljudi u Srbiji deli moje mišljenje i moje vrednosne sudove. Najveći deo intelektualne elite ima veliku odbojnost prema slobodnom tržištu i kapitalizmu. A što se tiče one faktičke elite, što poslovne, što političke, one koja donosi odluke, rangiranja Srbije na listi ekonomskih sloboda oko 100. mesta na svetu ne govori baš u prilogu mom značajnom uticaju.

G. Ćirjaković navodi da sam se „profilisao kao ne samo zagovornik neoliberalizma kao kraja ekonomije već i jednog od naučnika koji sugerišu da predstavlja religiju spasenja – umesto Isusa treba da čekamo „drugi dolazak“ kapitala, tržište oslobođeno društvenih i moralnih obzira“. Neverovatna rečenica, nezavisno od nedostatka pismenosti, zareza, jasnoće i smisla. Ja sam „zagovornik neoliberalizma kao kraja ekonomije“! Šta to uopšte znači? O čemu to g. Ćirjaković piše? O ekonomiji kao privredi i njenom kraju. Ili o kraju ekonomije kao ekonomske nauke? Ili se radi o kakvoj metafori? Kraju ideologije Danijela Bela? Ili kraju istorije Fransisa Fukujame? U čemu je poenta? Kakve to veze ima sa naučno ustanovljenim činjenicama, sa onim o čemu pišem? Kada sam pisao o bilo kakvoj religiji spasenja? „Umesto Isusa treba da čekamo…“! Zaista ne znam koga čeka g. Ćirjaković, niti me interesuje, ali savet ostalima – ukoliko već pišete o nekome, bar se potrudite da to bude smisleno i utemeljeno u činjenicama.

Konačno, kada pišete polemički tekst, treba izbegavati metafore koje nekog mogu da uvrede. Na primer, verujuće ljude. Religija je ozbiljna stvar. I zbog toga smatram da je uvredljivo da se u naslovu parafrazira „ U ime Oca i Sina i Svetoga duha“. I da se „peva Amin“ u horu „neoliberalne crkve“! G. Ćirjaković, tamo gde treba da se bavi naukom, bavi se verovanjem, poput srednjovekovnog učenjaka. A kada dođe do vere, bavi se neprimerenim pošalicama. „Sapienti sat!”

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Komentari32
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.