Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Početna cena za železaru 45 miliona evra

Za sada je, kao jedini kandidat za učešće na novom tenderu, viđena kineska kompanija HBIS
Вредност железаре процењена је на 91,3 милиона евра (Фото Танјуг)

Vlada Srbije raspisala je javni poziv za prodaju „Železare Smederevo”, a početna cena na tenderu iznosi 45.689.500 evra. Kako se navodi u oglasu koji je danas objavljen u „Politici”, zainteresovani ponuđači prijave mogu podneti najkasnije do 30. marta do 12 časova.

Prema izveštaju ovlašćenog procenitelja, tržišna cena čeličane iznosi 91.379.000 evra. Početna cena na tenderu predstavlja 50 odsto procenjene vrednosti imovine.

Na prodaju je izneta kompletna imovina: nepokretnosti, zemljište i objekti, pokretna imovina, zalihe, udeo u kapitalu i nematerijalna imovina.

Za sada je, kao jedini kandidat za učestvovanje na ovom tenderu, viđen kineski HBIS. Kako je isticao premijer Aleksandar Vučić, Kinezi nameravaju da u čeličanu ulože 120 miliona evra, ali za to nam treba dozvola iz Brisela.

Kako su za „Politiku” objasnili predstavnici delegacije Evropske unije u Beogradu, naša država sada treba naknadno da dokaže da je pomoć koju je železara dobijala pre 1. februara 2015. godine bila u skladu sa pravilima EU.

Nakon odlaska „Ju-Es stila”, početkom 2012, održavanje u životu ovog preduzeća poreske obveznike koštalo je oko sto miliona evra godišnje. Država je čeličani pomagala sve do 1. februara 2015. Posle tog datuma, pravila EU strogo zabranjuju državnu pomoć industriji čelika. Prema Protokolu pet SSP-a, koji je potpisan 2010. Srbija je imala rok da u periodu od pet godina pomaže železari, kako bi njeno poslovanje postavila na zdrave noge. Zanimljivo je da je pre isteka zabrane, krajem 2014, Fond za razvoj odobrio kredit železari u iznosu od 13 milijardi dinara (110 miliona evra) za obrtna sredstva.

Nakon što je prvi pokušaj prodaje čeličane propao prošle godine, vlada je angažovala profesionalni menadžment čiji cilj je bio da postavi železaru na zdrave osnove i omogući joj da posluje pozitivno. Kada je prošle godine 21. marta u Smederevu potpisan ugovor sa kompanijom „HPK inženjering”, premijer Aleksandar Vučić rekao je da je čeličani osigurana budućnost i naglasio da će železara poslovati pozitivno. Menadžment železare nedavno je saopštio da je čeličana 2015. završila u minusu. Ugovor o angažovanju profesionalnog menadžmenta vlada nikada nije objavila, uprkos insistiranju javnosti.

Situaciju dodatno komplikuju niske cene čelika. Prema poslednjim podacima, tona hladno valjanog čelika u zapadnoj Evropi 22. februara koštala je 362 dolara po toni. U Americi je bila nešto skuplja (441 dolar). Kineski čelik je, očekivano, najjeftiniji i košta 262 dolara po toni, što je čak 100 dolara jeftinije od evropskog. Niska cena kineskog čelika mnoge evropske proizvođače je zavila u crno. U Velikoj Britaniji je, na primer, u poslednjih nekoliko meseci oko četiri hiljade radnika industrije čelika ostalo bez posla.

Prema podacima Svetske asocijacije za čelik, Kina drži čak polovinu svetske proizvodnje ove sirovine. Na kraju 2014. ceo svet proizveo je 1,6 milijardi tona čelika. Kina je te godine proizvela više od 820 miliona tona. U najbolje vreme, kad je cena čelika na svetskom tržištu rasla, „Železara Smederevo” je, prema navodima sa njihove zvanične internet prezentacije, proizvodila oko dva miliona tona čelika godišnje.

Kineska država, kako se tvrdi, subvencioniše proizvođače čelika. Ima i onih koji smatraju da se Brisel upravo zbog te činjenice roguši na Beograd, jer će se Kinezi na ovaj način približiti Evropi. Ipak, ni u Kini ne teče med i mleko. Poslednji podaci pokazuju da je ove godine i proizvodnja čelika u Kini smanjena. Kineski zvaničnici očekuju otpuštanje 1,8 miliona radnika u domaćem sektoru uglja i čelika, ili oko 15 odsto radne snage. Otpuštanja su u okviru nastojanja zvaničnog Pekinga da smanji prekomernu industrijsku proizvodnju.

Komentari19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.