Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Stečaj ne mora da znači i krah

Trstenička „Prva petoletka” iako u stečaju radi bez problema i zapošljava nove radnike
За тражене производе увек има купаца (Фото Р. Станковић)

Iako je rok za završetak privatizacije 526 društvenih preduzeća bio kraj 2015, prodato je svega 44 preduzeća, među kojima su „Aleksa Šantić”, „Bačka” iz Sivca, Rafinerija nafte Beograd... Nažalost, većina nije dočekala kupce – 245 firmi završilo je u stečaju.

Stečaj za preduzeće ne znači i automatski katanac na kapiju. Naprotiv. To može biti i novi početak. S bankrotom je već druga stvar – firma se gasi, a preostala imovina prodaje.

Pošto su kod većine dugovi premašili vrednost kapitala za razrešenje agonije država ima dve mogućnosti. Jedna je da ih pošalje u bankrotstvo, kada se prodaje sva imovina i gasi preduzeće. Druga je reorganizacija. Ona traje godinama i u tom roku planom se utvrđuje dinamika i način namirivanja poverioca, jer se stečajevi i pokreću kada firme ili institucije više ne mogu da naplate dugovanja.

Stečaj sam po sebi nije postupak gašenja preduzeća niti smak sveta. Pokretanjem stečajnog postupka preduzeće se uvodi u „zaštićeno” stanje. Ono traje ograničeno vreme (otvara sa nov tekući račun koji nije blokiran, postupci izvršenja na imovni preduzeća ne mogu da se sprovode...). Sve sa ciljem da se, u tom periodu, utvrde stvarni dugovi i poslovni potencijali firme. Kada se ustanovi da preduzeće, nad kojim je pokrenut stečaj, ima poslovni kapacitet započinje se sa izradom plana reorganizacije. Posle usvajanju plana preduzeće izlazi iz stečaja i nastavlja poslovanje.

U nekim slučajevima reorganizacija nije izvodljiva. U tim slučajevima se sagledava mogućnost privatizacije iz stečaja, odnosno prodaje preduzeća kao celine ili prodaje njegovog dela novom investitoru.

Bez obzira na sve to, kod nas je uvreženo mišljenje da je stečaj kraj poslovne karijere jednog preduzeća. Ne bez razloga. Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede kaže da je stečaj bio obesmišljen i godinama se kroz stečaj ništa nije radilo.

– Stečajevi su kod nas trajali po deset godina. Jedan broj stečajnih upravnika je to koristio za sebe. U velikom broju slučajeva su „krckali” stečajni masu. Naplaćivali su se iz stečajne mase, nisu brinuli da se imovina unovči i da se sa jedne strane namire poverioci, a sa druge strane da se ta imovina stavi u funkciju – tvrdi Stevanović i naglašava da u fokusu interesovanja treba da bude da se namire poverioci, da imovina bude prodata i da je novi vlasnik stavi u funkciju.

On međutim kaže da je puno toga promenjeno. Poboljšana je komunikacija sa sudovima i osnažena je Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

– Ambicija je da nema nijednog stečajnog upravnika u Agenciji koji vodi više od osam stečajnih postupaka. U prošlosti je bilo pojedinaca koji su vodili i po dvadeset predmeta. Cilj nam je da nema više pristrasnosti i „muljanja” – kaže Stevanović.

Rezultat toga je i uplata Agencije za licenciranje stečajnih upravnika od 1,2 milijarde dinara u budžet viškova iz stečajnih masa posle namirenja poverilaca, dok imovina ostaje na raspolaganju Direkciji za imovinu.

U prilog tvrdnje da stečaj ne mora da bude kraj za preduzeće navodi primer „Prve petoletke” u Trsteniku. Koliko god bežali od stečaja, danas tamo radi 500 ljudi i u narednim nedeljama još 300 njih treba da se zaposli. Naš sagovornik kaže da im je Agencija izdala u zakup preduzeće, ali oni moraju da rade po održivim principima da ne bi štetili stečajnu masu.

– Obavezali smo ih da izmiruju svoje tekuće obaveze, a ne kao pre – radio ne radio država ti daje 20 miliona dinara subvencija, dodaje Stevanović.

To pokušavaju da urade i sa IMR-om, koji je u prethodnom stečajnom postupku kao i mnogo poljoprivrednih preduzeća u Vojvodini.

Naš sagovornik objašnjava da prethodni stečajni postupak može da traje mesec dana. Sud izriče mere zabrane raspolaganja imovinom radi pravičnog namirenja poverilaca. Dok sud ne donese odluku o otvaranju stečajnog postupka, za to vreme niko ne može da ih blokira.

Na pitanje da li se ova preduzeća namerno guraju u stečaj da bi ih neko kupio za male pare očišćene od dugova, on odgovara pitanjem: „Ko će namerno da gura nekoga u stečaj, šta vredi od tih preduzeća?”

Stevanović kaže da radnici imaju pravo na socijalni program. Onog trenutka kad se otvori stečajni postupak zaposleni mogu da se namiruju kroz stečajnu masu.

Kada je reč o preduzećima, koja uživaju zaštitu do 31. maja Stevanović kaže da taj rok neće biti produžen. Naglašava da se država s posebnom pažnjom bavi RTB „Borom” i „Resavicom”. U „Boru” se radi UPPR. Na prvom ročištu je za „Majdanpek” prihvaćen. Što se „Resavice” tiče, u saradnji sa Ministarstvom energetike traži se održiv koncept.

Za ostala državna preduzeća nema rokova za privatizaciju, ali moraju da dostave nove procene vrednosti sa poslednjom poslovnom godinom. Tenderi će uskoro biti raspisani za Industriju obuće – Beograd, Magnohrom – Kraljevo, ZGOP – Novi Sad.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.