Utorak, 26.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
HAG, MART 2006 – SRBIJA, MART 2016.

Šta danas misle o političkoj zaostavštini Slobodana Miloševića

(Фото Д. Јевремовић)
Foto D. Ćirkov

Ljubiša Ristić:

Od Gazimestana do 2. oktobra

U njegovom poslednjem obraćanju, 2. oktobra 2000. godine, sve je rečeno. Svi pričaju o govoru na Gazimestanu i o njegovom poslednjem govoru. Na Gazimestanu je rekao sve ono što bi svi danas potpisali, a ne ono što su izmišljali da je rekao. U poslednjem govoru rekao je ono što danas svi govore, a „zaboravljaju” da je on to rekao.

Foto Tanjug

Vojislav Šešelj:

Ustalasao srpski patriotizam

Sve pozitivno nasleđe istorijske uloge Slobodana Miloševića koncentrisano je u pet godina njegove junačke borbe u Haškom tribunalu. Tu je Milošević bio onaj isti koji je svojevremeno probudio Srbiju, ustalasao srpski patriotizam i branio srpski narod. Postoje, naravno, i negativne strane njegove vladavine, koje će istoričari godinama, decenijama procenjivati. Naravno, za nas je najvažnije da se Milošević uporno i dosledno borio za interese srpskog naroda pred izrazito antisrpskim Haškim tribunalom. U to vreme smo se sprijateljili, postali smo iskreni prijatelji, iako to ranije nikad nismo bili. Mi, srpski radikali, jedini danas nastavljamo tradiciju Miloševićeve borbe pred Haškim tribunalom, poštujemo tu borbu, poštujemo njegovu žrtvu i odlučno se borimo za srpske nacionalne interese.

Najteži udarac Slobodanu Miloševiću u poslednjim godinama njegovog života zadat je izdajom Ivice Dačića i preotimanjem Socijalističke partije. (Od nekada koliko-toliko patriotske političke stranke, SPS je postao prozapadna, evroatlantsko-integrativna stranka pod kontrolom tajkuna, ogrezla u kriminalu. Današnja Socijalistička partija nema nikakve veze sa Miloševićem, osim čisto formalne. Ivica Dačić čak odbija i da oda posmrtne počasti Miloševiću, potpuno ga se odričući. Dačić, kako vidimo, pravi koaliciju sa Joškom Brozom, vraća se na Titov put, a upravo je Tito svojom poluvekovnom diktaturom uništio najveći deo oslobodilačkih tekovina srpskog naroda iz 19. i s početka 20. veka. Dačić je Tito u malom. I on je spreman da za ljubav vlasti i ličnog bogatstva uništava Srbiju i srpski narod, da šuruje sa srpskim neprijateljima i okuplja otpadnike.)

Foto L. Adrović

Bogoljub Karić:

Video je proročanski ovo doba

Kada pomislim na period Slobodana Miloševića, kao i na 10 godina posle Miloševića, osećam tugu, tugu za izgubljenim vremenom. Vreme za koje smo mogli kao narod, kao Srbija, da dalje razvijemo odličnu infrastrukturu koju nam je ostavila Jugoslavija, upotrebimo usavršene i iskusne kadrove – inženjere, arhitekte, građevince, bankare... Da razvijemo svoju uticaj u svetu. Da razvijemo svoje odnose sa svim prijateljskim narodima kojih je tada bilo mnogo više. Da ne rušimo, nego da gradimo. Da budemo regionalni lider u telekomunikacijama, medijima, građevinarstvu, trgovini, bankarstvu, informacionim tehnologijama...

Zato danas počinjemo iz početka, ka ujedinjenju, jer se nismo ujedinili „ni pod Slobom”, koji je proročanski video ovo doba. Na kraju, ko smo mi danas da sudimo o životu i delu Miloševića? Setimo se samo oslobodioca – velikog knjaza Miloša, koga su Srbi više puta proterivali iz Srbije! Ili velikog vožda Karađorđa, koga je osmanlijska imperija proglasila zločincem i ucenila njegovu glavu. Treba nam barem jedan vek da bi buduće generacije ocenile vreme i delo Slobodana Miloševića! Mi Srbi treba da se uzmemo u pamet – da budemo svoji na svome!

Srđa Popović:

U svakom problemu ima pomalo Miloševića

Srbija se, nažalost, i danas suočava sa Miloševićevom zaostavštinom, i pored činjenice da je prošlo čak 15 godina od 5. oktobra i 10 godina od njegove smrti, jer je šteta koju je svojom politikom načinio našoj zemlji, daleko od sanirane. U svakom problemu koji nam se pojavljuje danas, bez razlike da li govorimo o klimavoj ekonomiji, uništenoj infrastrukturi, odnosima u regionu, odnosima za SAD i EU, imidžu Srba u svetu ili problemu Kosova, imate po malo Miloševića, što pokazuje koliko je duboke ožiljke ostavio za sobom. Moja lična satisfakcija sastoji se u tome što sam bio deo sjajne generacije koja ga je sklonila s vlasti. Kamo lepe sreće da nam je to uspelo i mnogo pre 2000. godine. Treba, međutim, biti pošten i priznati da Milošević ne može biti „večiti” izgovor zbog kojeg u poslednjih 15 godina nije urađeno više.

Nikola Šainović:

Shvatiti istorijski kontekst

Optuživati Slobodana Miloševića da je kriv za sve loše što se događalo na tlu nekadašnje Jugoslavije jeste pojednostavljivanje stvari. Da je to tačno, ništa od onoga za šta se on zalagao sada, deset godina posle njegove smrti ne bi postojalo.

Da bi se stekla prava slika, mora se shvatiti istorijski kontekst u kome je on bio na čelu države. To su bili brojni procesi, raspad bivše Jugoslavije, širenje nemačkog uticaja na centralnu Evropu i nestanak komunizma. Slobodan Milošević suprotstavio se štetnim posledicama po srpski narod koje su podrazumevale njegovo segmentiranje u državama koje nisu bile demokratske. On je stao iza otpora Srba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

Miloševićeva zaostavština je Republika Srpska, Vojvodina i Kosovo i Metohija u sastavnom delu Srbije. To su bili elementi te borbe i oni i danas treba da se brane, ali sada drugom politikom, koja je realna, kao što su Briselski sporazum, normalizacija odnosa Beograda i Prištine i regulisanje odnosa sa NATO-om.

Foto Tanjug

Milutin Mrkonjić:

Vodio ozbiljnu politiku

Nažalost, približavamo se desetogodišnjici ubistva Slobodana Miloševića, čoveka koji je za deset godina upravljanja Srbijom i Jugoslavijom vodio ozbiljnu politiku, vodeći računa o radnicima u najtežim uslovima i koji je dao život za ideale u koje je verovao. Od toga da ne da ni pedalj zemlje Srbije, zbog čega je završio u Hagu, gde su ga ubili, do toga da je gledao da pomogne radnicima za vreme obnove zemlje. Kada su u tadašnjoj Vladi Srbije predlagali da se podignu cene pića i najjevtinijih cigareta da bi se napunio budžet, Milošević je to odbio. Najveće poštene privatizacije bile su u njegovo vreme – to je prodaja građanima stanova u kojima su živeli. Tada je podeljeno više od milion stanova.

Danas se ideje Slobodana Miloševića reafirmišu i ponovo se vraća njegova misao u svemu.

Foto Beta

Bil Montgomeri:

Samo je koristio srpski nacionalizam

Kad se Ronald Regan kandidovao za predsednika, zasnovao je kampanju na pitanju: „Da li je vama i Americi bolje danas nego pre četiri godine? Ako je odgovor da, molim vas da glasate za mog protivnika. Ako nije, glasajte za mene”. Dobio je izbore.

Primenimo isti test na Slobodana Miloševića. Kad je stigao na političku scenu, Jugoslavija je bila cela i cenjena. Kad je otišao, Jugoslavija je bila pocepana, njena privreda uništena a Srbi su bili negativci u američkim filmovima. Ne kažem da je za sve bio kriv Milošević, daleko od toga. I zapadni lideri su odigrali ulogu, ali Milošević je prvi zasnovao politiku na ekstremnom nacionalizmu. Tako je i došao na vlast. Nije pokušao da zaštiti Srbe izvan Srbije ni na koji drugi način osim silom. Poslao je paravojne formacije u Bosnu i Hrvatsku da etnički očiste čitava područja.

A sada ga neki opet predstavljaju kao „zaštitnika Srba”, slično obnovljenoj provali podrške Staljinu u Rusiji. A Milošević je bio više nego spreman da Srbe iz Hrvatske i Bosne prepusti zloj sudbini kad je njemu to odgovaralo. On nije ni bio nacionalista, samo je koristio nacionalizam za svoje političke svrhe i time srpskom narodu naneo ogromne tegobe.

Foto Beta

Milorad Dodik:

Za RS pozitivna uloga

Sa ove vremenske distance, moram veoma jasno da kažem da je, s istorijske strane gledano, kad bih eliminisao sva međusobna neslaganja koja smo imali, uloga Slobodana Miloševića i Srbije sa stanovišta Srba u Republici Srpskoj bila veoma pozitivna. Ono što je postignuto u Dejtonu sa stanovišta pozicije Republike Srpske je velika stvar. Čak i mnogi, godinama uključeni u realizaciju Dejtonskog sporazuma, ne bi uspeli da postignu ono što je postignuto pod vođstvom tadašnjeg pregovaračkog tima koji je predvodio Slobodan Milošević u samom Dejtonu.

Sačuvana je Republika Srpska, a Milošević je svojim potpisom Srbiju stavio da bude garant Dejtona koji čuva opstanak Republike Srpske. Ne možemo zaboraviti tu pozitivnu ulogu koju je imao Slobodan Milošević kad je u pitanju sudbina srpskog naroda i stvaranje Republike Srpske. Dejton je nama u Republici Srpskoj dao mogućnost da gradimo svoju stabilnost i subjektivitet koji, uprkos permanentnom pritisku svih ovih godina, dosledno branimo.

Biljana Plavšić:

Bio je u teškoj poziciji

Uvek sam zamišljala, kad bih se u ležernijoj situaciji srela sa Slobodanom Miloševićem, da bih mu rekla šta ja mislim o njegovog politici na nivou srpskog naroda, na nivou srpstva. Imala sam priliku, kad sam bila sa njim u Hagu, na istom spratu, ali mi ga je bilo toliko žao, da nisam htela da mu to kažem, ali, evo, sada da kažem. Podnela bih mu, jednostavno jedan račun. Pre njegove politike, na toliko i toliko kvadratnih kilometara bivše Jugoslavije živeli su Srbi, naravno da bih to preračunala. Sada ih živi toliko i toliko. Rezultat njegove politike je, oduzmite od gornje cifre donju cifru, gde sada žive Srbi, i dobićete koliko ih sada živi i na koliko kvadratnih kilometara. Ja mislim, da to dovoljno ilustruje moje mišljenje o njegovoj politici, da kažem globalnoj politici, na nivou srpstva. Konkretno, nije se smelo desiti ono što se desilo sa Republikom Srpskom Krajinom. Trebalo je da bude neka druga varijanta, a ne isterivanje Srba. Slobodan Milošević bio je u veoma dobrim odnosima sa Franjom Tuđmanom. Nešto se na tom nivou trebalo rešiti na bolji način nego što je rešeno, da ne govorim za Kosovo.

Kad sam bila s njim u Hagu, meni je bilo zabranjeno da razgovaram s njim, kao i njemu sa mnom. Bilo je prilika da mi on nešto saopšti i ja njemu. Ovo prvo, što sam vama rekla, nisam imala srca da mu kažem.

Jednom prilikom rekao mi je, u vezi sa Kosovom: „Mene je Černomirdin, predsednik ruske Dume, prevario”. Zaustila sam da mu kažem, ali mi ga je opet bilo žao – u privatnom životu neko te može prevariti, ali ako vodiš jedan narod, ako si predsednik države, ne smeš dozvoliti da te, na štetu tog naroda, neko vara. Nije mu bila, ni malo, laka pozicija. Bila je i te kako teška. Većina onih koji su došli iza njega, da su bili u njegovoj situaciji, bilo bi nam gore.

Što se tiče Republike Srpske, Dejtonski sporazum je nešto najpozitivnije što je uradio i isposlovao. On jeste vodio predstavnike Republike Srpske u Dejton, ali oni su bili zaključani u nekoj prostoriji. Nisu bili za stolom gde se odlučivalo. Milošević je bio taj koji je zastupao interese Republike Srpske i srpskog naroda. Mislim da je Dejtonski sporazum, onakav kakav je potpisan i onakav kakav je meni, kao predsedniku Republike Srpske, došao u ruke da ga implementiram, bio optimalno rešenje.

Nije Milošević kriv za Dejtonski sporazum koji se sad primenjuje. Ne. Rekli su da su izgubili original. Kako sam ja imala original?

Latinka Perović:

Ne bih odgovarala na to pitanje

Pravo da vam kažem, ne bih na to pitanje odgovarala. Ne bavim se na taj način time, šta sam imala, napisala sam. Imam druga razmišljanja, tako da vam zahvaljujem na pozivu, ali ne bih o tome.

Nataša Kandić:

Tajne da budu obelodanjene

Nisam promenila mišljenje o odgovornosti Slobodana Miloševića za etničko čišćenje i odluke o izvršenju najtežih ratnih zločina samo da bi se osvojila teritorija koja je smatrana „srpskom etničkom teritorijom”. Ipak, očekivala sam da neke „tajne”, koje ni Haški tribunal nije rasvetlio, budu obelodanjene. Npr. da li je o otmici muslimana iz voza Beograd–Bar znao unapred, da li je posle sastanka u martu 1999. godine bilo još sastanaka sa Slobodanom Miloševićem o uklanjanju tela Albanaca sa Kosova, kada mu je i ko rekao da se tela skrivaju na policijskom poligonu u Batajnici, da li se susreo sa Goranom Radosavljevićem Gurijem, da li je Mira Marković mogla da dogovori ubistvo Slavka Ćuruvije bez znanja Miloševića.

Džulijan Harston

Džulijan Harston, bivši pomoćnik Generalnog sekretara UN:

Bio je amoralan

Imao sam mnogo puta posla s Miloševićem, i nasamo i u društvu drugih. Ironija je da je Slobodan Milošević gotovo uništio sve što je tobož hteo da zaštiti: i srpsku naciju i bivšu SFRJ. Sad vidim da je, kao i mnogi poput njega, imao neki površni šarm i da je uspeo da zavara mnoge u međunarodnom javnom životu da je čovek koji ume da bude razuman i s kojim je moguće napraviti sporazum kojeg će se potom pridržavati. U stvari, ništa od toga nije bilo tačno. Bio je istinski amoralan, čovek za kojeg su ciljevi uvek opravdavali sredstva. Stalna pažnja međunarodne zajednice i njenih ključnih igrača davala mu je kiseonik da produži igru. Sada mi je žao što sam mu i sam dao nešto od tog kiseonika. Mislim da bi izolacija bila bolja strategija.

Foto L. Adrović

Milorad Vučelić, bivši potpredsednik SPS-a:

Šta nam je ostavio?

Sa desetogodišnje istorijske distance, a kako se ona bude uvećavala, biće sve jasnije da su velike tekovine vladavine Slobodana Miloševića donošenje Ustava Srbije kojim je Srbija ponovo državno i teritorijalno uspostavljena; sprečavanje potencijalnog građanskog rata u Srbiji; Dejtonski sporazum koji je doneo mir i odlučujuće uticao na nastanak i postojanje Republike Srpske; odlučnost u borbi za Kosovo i Rezolucija 1244 SB UN koja je predstavljala uslov za prekid rata i garanciju teritorijalne celovitosti srpske države; skupom cenom plaćeno očuvanje vojne neutralnosti; činjenica da za vreme vladavine nijedan javni resurs nije prodat niti je po njegovom Zakonu o privatizaciji dozvoljena pljačkaška privatizacija, nego se favorizovalo radničko akcionarstvo; otkupom stanova izvršena je jedna od najvećih socijalnih reformi u istoriji… I konačno, svojom briljantnom odbranom i držanjem pred Haškim tribunalom, on je ovoj ružnoj kreaturi od međunarodne pravde zadao odlučujući udarac…

Mnogo šta što mu se opravdano ili manje opravdano stavlja na teret vremenom će sve više zasluživati samo mesto fusnote u istorijskom sagledavanju.

Dana Popović

Dana Popović, profesor Ekonomskog fakulteta:

Probudio najgore lice Srbije

Od svih loših lica Srbije, Milošević je svojom vlašću probudio – ono najgore. Bahate i nekompetentne podigao do kraljevskih visina zarad lične vlasti. Ubijao novinare. Rodio i na put izveo skoro sve današnje tajkune. I još gore od toga, a uvek može gore: njegova je Srbija – Srbija Badže, Bidže i Bulidže. I Udbe. A čak je i Udbu pretvorio u komercijalnu organizaciju. O tome šta nas čeka saznavali smo iz „Duge”, iz tekstova Miloševićeve supruge. U tom očaju, možda su najsnažnije odjeknule reči Brane Crnčevića, u trenutku kad se opraštao od Miloševića: „Dajem neopozivu ostavku na mesto poslanika, zbog bolesti. Ne svoje. Već zbog bolesti žene. Ne svoje.”

Ništa od ovoga nisu doneli ratovi. Nego baš – Milošević.

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.