Kako se testira poštenje policajca

Situacija jedan: policajci odeljenja za suzbijanje narkotika pretresaju stan uhapšenog dilera droge. Jedan od njih u kupatilu nalazi bade mantil sa novčanicom od 100 evra. Da li će novac staviti u svoj džep? Situacija dva: policijska patrola je poslata da obezbedi ukradeni automobil, parkiran na ulici. U njemu se nalazi skupoceni „ajfon”. Da li će policajac doći u iskušenje i telefon, vredan nekoliko stotina evra, uzeti i zadržati za sebe? Situacija tri: saobraćajci uočavaju vozača koji prelazi preko pune linije i zaustavljaju ga. Građanin priznaje grešku i sa njima započinje raspravu. Da li će policajac od vozača zatražiti desetak evra da bi „zažmurio” na prekršaj?

Ovo su svakodnevne okolnosti u poslu policajca. Međutim, on neće znati da li je reč o uobičajenoj situaciji ili upravo polaže takozvani test integriteta Sektora unutrašnje kontrole MUP-a Srbije. Reč je novom ovlašćenju unutrašnje kontrole koja će otkriti korumpirane policajce.

„Osnovni cilj SUK-a je generalna prevencija, a ne hapšenje policajaca. To znači da kada saobraćajac zaustavi vozača, on ne zna da li je to građanin ili pripadnik unutrašnje kontrole”, kaže za „Politiku” Miloš Oparnica, načelnik SUK-a i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova.

Nova antikorupcijska metoda je simulacija stvarne životne situacije po unapred utvrđenom scenariju koji se ne može menjati. „Kod testa integriteta nema provokacije krivičnog dela, inspektor SUK-a ne sme policajcu da nudi novac”, objašnjava Oparnica suštinu ovog testa. Na konstataciju da je ostavljen novac u bade mantilu provokacija krivičnog dela, načelnik tvrdi da nije, jer, kako navodi, policajac razmišlja o srazmeri posledica i dobiti. Za mali novčani iznos ne isplati mu se da rizikuje gubitak posla.

Policajac koji je testiran na korupciju biće obavešten o tome. Ukoliko je „pozitivan”, znači da je prošao test, a ako je „negativan” protiv njega se pokreće postupak. Međutim, ne znači da oni koji su prošli test neće ponovo biti proveravani. Načelnik SUK-a kaže da su iskustva stranih policija, koje već uveliko primenjuju ovaj test, takva da mnogi „padnu” na retestiranju.

Testu integriteta mora da prethodi sumnja, odnosno obaveštajni podatak ili prijava građana da je određeni policajac korumpiran, kao i analiza rizika. Nema nasumičnog biranja „žrtve”, jer je, navodi Oparnica, test integriteta skup posao i on neće biti rađen serijski. „Nekoliko uspešno obavljenih testova integriteta bi u Srbiji promenilo stanje u borbi protiv korupcije u policiji”, kaže Oparnica. Za početak, neophodna je odgovarajuća oprema i novac. „Potrebna nam je i zasebna zgrada, garaža, radionica. Najidealnija i najjeftinija kombinacija je da se test obavlja sa različitim automobilima”, navodi Oparnica.

Inicijativu za pokretanje „testa integriteta” moći će da naloži osam ljudi u policiji – direktor, ministar i njegovi pomoćnici. Osim testa integriteta SUK će početi da primenjuje još dve novine u borbi protiv korupcije – proveru promene imovinskog stanja i analizu rizika korupcije. „Analiza rizika, provera imovnog stanja i test integriteta su sistem spojenih sudova. Na osnovu analize rizika i procene korumpiranosti svakog radnog mesta, određeni delovi policije davaće na uvid imovinsko stanje koje može da bude indikator za test integriteta.


Miloš Oparnica (Foto Ž. Jovanović)

Imovinske karte moraće da prilože ministar, pomoćnici ministra, državni sekretari, sekretar i direktor policije. Po novom zakonu, imovinske karte na uvid će davati određeni broj načelnika i šefova u MUP-u, kao i policajci na visokorizičnim radnim mestima. To mogu da budu zaposleni na posebno osetljivim poslovima (suzbijanja narkomanije i primeni posebnih dokaznih radnji kao što je prisluškivanje).

SUK je prošle godine podneo 168 krivičnih prijava protiv 173 policajca i 65 građana. Prijavama je obuhvaćeno 335 krivičnih dela, među kojima su najbrojnija primanje mita (111) i zloupotreba službenog položaja (86), prevara (37), nesavestan rad u službi (23) i davanje mita (21). Uhapšen je 51 policajac i 29 građana. U 2015. godini podneta je 31 krivična prijava protiv rukovodilaca u MUP-u. Među njima su dva policajca najvišeg ranga i više načelnika uprava.
------------------------------------------------------

Šta treba da zna ministar

Na pojedine optužbe da rad SUK-a zavisi od volje ministra unutrašnjih poslova, Miloš Oparnica kaže da je prvi čovek MUP-a uvek informisan o onome što bi trebalo da zna, ali da ne može da utiče na rad ili da stopira istragu. „Tužilac vodi istragu, a mi postupamo po njegovim nalozima. Kada spoznamo da postoje elementi krivičnog dela, dužni smo, po Zakonu o krivičnom postupku, da bez odlaganja o tome obavestimo tužioca. O tome se sačinjava službena beleška. Time je onemogućeno da ministar utiče na rad SUK-a”, kaže Oparnica.
------------------------------------------------------

Ko kontroliše unutrašnju kontrolu

Miloš Oparnica tvrdi da nije bilo slučajeva da su njegovi zaposleni „uhvaćeni” u krivičnom delu. Kao dokaz pouzdanosti navodi prošlogodišnju akciju „revizor”, koja je posle 13 meseci istrage dovela do hapšenja 41 osobe na graničnom prelazu Bački breg. 

„Za to vreme nijedan operativni podatak nije procureo”, kaže Oparnica.

Rad SUK-a iznutra kontroliše komisija koju formira ministar unutrašnjih poslova, a čine je dva pomoćnika direktora policije i jedan predstavnik SUK-a. Spoljnu kontrolu obavlja skupštinski Odbor za bezbednost i unutrašnje poslove, sudovi, tužilaštva, poverenik za informacije od javnog značaja, zaštitnik građana i drugi.