Četvrtak, 09.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mogu li novinari da vode kampanju?

Od prvih izbora 1990. do danas na listama poslaničkih kandidata nalazila su se brojna novinarska imena

Dok traje izborna kampanja, Jasmina Karanac neće raditi kao urednica na TV „Prva” jer se nalazi na 60. mestu na naprednjačkoj izbornoj listi. Za razliku od nje, poslanik SNS-a Vladimir Đukanović će kao i do sada voditi Jutarnji program na TV Kopernikus. I dok na „Prvoj” verovatno žele da se ograde od mogućih kvalifikacija da su naprednjačka televizija, Đukanoviću ne pada na pamet da se odrekne uloge voditelja, ali ni stranačkog aktivizma.

Mogu li novinari da učestvuju u kampanji istovremeno radeći svoj posao, pitanje je oko kojeg se ovih dana vodi rasprava u Srbiji.  Na dve izborne liste koje su do sada proglašene: „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje” i „Za pravednu Srbiju – Demokratska stranka”, nalazi se šest novinara.

Sigurno je da se određeni broj novinara okreće politici zbog bliskosti sa ideologijom. Istovremeno, i sve partije pokušavaju da vrbuju poznate ličnosti koje im mogu doneti glas više. U trenutku kada proruske stranke optužuju naprednjake da približavaju Srbiji NATO-u, SNS je napravio vešt politički manevar. Na listu su kao nestranačku ličnost stavili poznatog vojnog komentatora „Politike” Miroslava Lazanskog, oštrog kritičara NATO-a. Ima li efektnijeg načina da se pošalje poruka – mi nismo za NATO?

I dok Nino Brajović, generalni sekretar UNS-a, ističe da je politički aktivizam jedno od osnovnih ljudskih prava koje se ni novinarima ne sme uskratiti, predsednik NUNS-a Vukašin Obradović smatra nedopustivim kandidovanje novinara i urednika u političkoj kampanji.

Kodeks novinara Srbije propisuje da „aktivno zagovaranje u političkoj, izbornoj ili medijskoj kampanji ne može da se obavlja istovremeno s novinarskim/uredničkim poslom”, kao i da bi „novinar trebalo da učini sve da izbegne situacije koje bi mogle da dovedu do sukoba interesa, stvarnog ili prividnog, i koje bi mogle da ga navedu da kompromituje svoj ugled ili ugled profesije”.

Đukanović: A šta je sa Đorđem Vukadinovićem?
Poslanik SNS-a Vladimir Đukanović smatra besmislenom odredbu Kodeksa novinara Srbije po kojoj novinar ne može istovremeno da obavlja svoj posao i da učestvuje u izbornoj kampanji.
– Šta to znači da neko ko je novinar ne može da se aktivno bavi politikom ili ne može da bude na izbornoj listi bilo koje partije? Ja vodim Jutarnji program u koji se uživo uključuju gledaoci raznih političkih orijentacija koji jako dobro znaju da sam član SNS-a. Nema cenzure i razvije se diskusija i ne znam šta je tu sporno – naglašava Đukanović.
On se zapitao koji to novinar nema svoj politički stav i ističe da je licemerno etiketirati novinare koji su odlučili da javno podrže neku političku partiju. U raznim medijima, kako kaže, radi gomila „nezavisnih i profesionalnih” novinara iz čijih se tekstova vidi koliko su politički ostrašćeni.
On je zapitao esnafska udruženja koja promovišu zabranu rada novinarima koji su na izbornim listama, da li to pravilo važi i za političke komentatore, poput kolumniste „Politike” Đorđa Vukadinovića.

Nino Brajović poručuje da novinari ne bi smeli da zloupotrebe novinarstvo zarad političke propagande, ali to ne znači da ne mogu da obavljaju svoj posao.

– Novinar ne bi smeo da izveštava o aktivnostima političke stranke na čijoj je listi, kao ni o aktivnostima drugih partija. To ne znači da ne može da piše tekstove na drugu temu– ističe naš sagovornik.

I Vukašin Obradović iz NUNS-a nije protiv toga da se i novinari bave politikom, ali kaže da većina svoj politički angažman shvata kao aktivizam i umesto novinara postaju propagandisti.

– Svi novinari koji se odlučili da se politički aktiviraju, kao što su Miroslav Lazanski, Jasmina Karanac ili Nataša Mihailović, ne treba da se u vreme izborne kampanje javno eksponiraju. Oni mogu da rade, ali na nekim drugim poslovima koji nemaju veze sa kampanjom– izjavio je Obradović.

Ipak, predsednik Nadzornog odbora NUNS-a Stojan Marković  odbornik je čačanske skupštine još od 2008, na listi LDP-a, a i  član Komisije za žalbe Saveta za štampu u ime „Lokal presa”, asocijacije lokalnih medijskih gazda. I drugi istaknuti članovi NUNS-a aktivno se bave politikom, pa je tako Željko Bodrožić iz Kikinde bio član Glavnog odbora LDP-a, a Zoran Ostojić, nekadašnji direktor Studija B, bio je republički poslanik LDP-a. Upitan šta misli o političkom aktivizmu svojih kolega, Vukašin Obradović ističe da ne podržava ni Stojana Markovića ni Željka Bodrožića, kao ni druge kolege koji aktivno učestvuju u politici.

Na pitanje zašto je NUNS tek sada osudio politički aktivizam novinara iako su članovi ovog udruženja godinama unazad prisutni u političkom životu, Obradović ističe da „to što tada nismo reagovali ne znači da ne treba danas da reagujemo”.

– Naše saopštenje nema političku pozadinu i nije usmereno ni protiv koga, samo želimo da zaštitimo novinare i profesiju od eventualnih optužbi građana ili političkih stranaka– ističe naš sagovornik.

Nezvanično učešće novinara u izbornim kampanjama veliki je problem srpskog novinarstva 15 godina unazad, potvrđuje Vukašin Obradović.

– Pomaganje strankama je najperfidnija zloupotreba novinarske profesije. Mnogo je časnije biti član neke partije ili na izbornoj listi nego da tajno, ispod žita radite poslove za pojedine stranke, a da se pri tom izdaju za nestranačkog novinara – mišljenje je našeg sagovornika.

U Evropi postoji tradicija partijski opredeljenih medija, dok je u SAD-u novinarima zabranjeno i da javno ispoljavaju političke simpatije. Novinarima Njujork tajmsa internim pravilnikom je zabranjeno da se bave politikom, da vode kampanju i javno podržavaju nekog kandidata ili neki zakon. Zabranjeno im je čak i da daju donaciju nekom kandidatu ili stranci.

Još na prvim višepartijskim izborima 1990. godine osvanula su novinarska imena na listi SPS-a, Slobodana Miloševića. Tada su u poslaničkim klupama sedeli Aleksandar Prlja, glavni i odgovorni urednik „Politike”, ali i tada poznata novinarska imena Živorad Igić i Slobodan Jovanović.

Ali i na listama opozicionih stranaka nalazio se zavidan spisak novinara – u prvom sazivu je poslanički mandat dobio televizijski voditelj Mihajlo Kovač, u vreme DOS-a ambasador u Austriji. Poslanici u narednim sazivima bili su Zaharije Trnavčević, Milorad Jovanović, Ljiljana Nestorović, Slobodan Orlić…Jedan od najvećih srpskih novinara Aleksandar Tijanić se nije nalazio na izbornim listama ali je zaslužan za niz veoma uspešnih izbornih slogana raznih stranaka. Takođe, nekoliko meseci bio je i ministar informisanja u vladi Mirka Marjanovića. Devedesetih godina demokratsku opoziciju otvoreno su podržavali novinari i urednici medija koji su se tada nazivali nezavisnim.

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.