Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Brdo ispod pvc pokrivača

Za radove na rzavskoj brani „Arilje – profil Svračkovo” ove godine izdvojen 531 milion dinara, što je najveći godišnji budžet od početka posla
Клизиште на градилишту бране „Ариље – профил Сврачково” (Фото: Славица Аврамовић)

Svračkovo – Graditelji brane „Svračkovo – profil Arilje” na Rzavu vratiće se u svoj besput, rečeno im je, u prvoj trećini marta. I opet se posvetiti podizanju ustave koja će kad bude završena, na planinskoj bistrici čuvati 27 miliona kubika vode za pet nizvodnih opština i stotine sela.

Ovde, devet kilometara uzvodno od Arilja, čekaju ih dobre vesti.

– Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2016. predviđeno je da država u gradnju ove godine uloži 483,5 miliona dinara, ili skoro dva i po puta više od ranije planiranog iznosa, pri čemu smo naišli na izuzetno razumevanje ministarke poljoprivrede, dr Snežane Bogosavljević Bošković. Sa učešćem Čačka i ostalih udruženih opština, Arilja, Požege, Lučana i Gornjeg Milanovca, za radove će ove godine biti pripremljen 531 milion dinara, što je najveći godišnji budžet od početka posla – kaže za „Politiku” inženjer Dragan Vasović, predsednik UO JP „Rzav” iz Arilja, koje je nosilac ove investicije.

U običajnoj srpskoj besparici nije bilo ozbiljno očekivati da se podizanje brane „Arilje – profil Svračkovo”, ugovoreno sa beogradskom „Hidrotehnikom hidroenergetikom” na 60 meseci (decembar 2011 – decembar 2016) po ceni od 61,6 miliona evra, završi u roku. Naprotiv, i danas, posle pet leta, tek se odmaklo od početka, ali to ovde tako ide.

Radovi su početi u aprilu 2012, ali zbog ograničenja u državnom budžetu bili prekinuti već u julu, a uloženo je 107 miliona dinara (53 odsto plana). Sledeće, 2013. bili su ugovoreni za 271 miliona ali se, opet zbog rebalansa, stalo na uloženih 177 miliona (65 procenata). U 2014. ugovor je glasio na 184 miliona te je, usled rđavog vremena i nespremnosti izvođača, opravdano samo 150 miliona. Tek lane, prvog puta, vrednost radova (191 milion) bila je veća od plana (104 odsto).

Ovo je, trenutno, najveći graditeljski poduhvat u Srbiji na prostoru od Kragujevca do Drine, veoma skup posao za naše uslove i za naše navike. Biće i isplativ, ako se obistini predskazanje stručnjaka za vode da živimo u sušnom, i da nas čeka još suvlje doba.

– Dosadašnja ulaganja u branu i akumulaciju iznose 11,44 miliona evra. U taj zbir uvršćeni su radovi u četiri prethodne godine (625 miliona dinara), ali i i planska i projektna dokumentacija, eksproprijacija terena, pristupni put, dalekovod od 35 kilovolti, stručni i projektantski nadzor – naglašava Vasović.

Šta obuhvata plan radova za ovu godinu?

– To je sanacija klizišta na kosini iznad buduće fabrike betona, zatim radovi oko pristupnog portala na optočnom tunelu, a uporedo sa ovim nastaviće se podizanje gradilišnog naselja koje će u punoj sezoni imati i do stotinu radnika – kaže za „Politiku” inženjer Slavica Avramović, rukovodilac investicija u JP „Rzav”.

Rečeno klizište je, jednostavno, sudbina koja prati graditelje. Pojavilo se 19. oktobra 2015. u vreme kad nisu vršena nikakva miniranja niti je bilo jake kiše. O onome što je usledilo inženjeri su zabeležili:

„Izvođač radova je obezbedio trafo-stanicu privremenim nasipom i demontirao sve električne, hidrološke i pneumatske instalacije, a pristupna rampa koristi se za dolazak bagera radnoj koti. Najpre se vrši pažljiv iskop bagerom sa odbacivanjem na privremeno odlagalište, pa pretovar na kosinu iskopa do saobraćajnice S1, odakle se materijal kupi i transportuje utovarivačem do 50 metara udaljenog platoa za utovar u kamion, a odatle se prevozi na privremenu deponiju. Do 27. novembra, kad je čišćenje obustavljeno zbog hladnoće, iskopano je 5.000 kubika stenja i zemlje.

Radovi su sasvim prekinuti 20. decembra a zatim je preko iskopa na klizištu postavljen ogromni pokrivač koji se dobija od prirodnih sirovina kuhinjske soli i nafte.

– Na taj način, pokrivkom od polivinilhlorida, sprečeno je prodiranje vlage u klizno telo tokom zimskih meseci – ističe Slavica Avramović.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.