Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Šta je sporno u dogovoru o migrantima između Turske i EU

Detaljni plan tek treba da se usaglasi kako bi se na samitu sledeće nedelje potpisao sporazum

Turska i Evropska unija su se na samitu u Briselu načelno dogovorile oko plana za ublažavanje priliva migranata i tražilaca azila koji bežeći od konflikta preko Egeja dolaze u Evropu. Najsporniji deo tog programa je predlog da se sirijski tražioci azila šalju natrag u Tursku.

Prema okvirnom dogovoru, članice EU se obavezuju da za svakog Sirijca koga bi Ankara prihvatila natrag, direktno iz Turske prihvate i razmeste po jednu sirijsku izbeglicu. Cilj je da se direktnim preuzimanjem izbeglica onemoguće krijumčarske mreže i da se migranti podstaknu da legalnim putem ostvare svoj izbeglički status.

Detalji plan tek treba da se usaglasi kako bi se na samitu sledeće nedelje potpisao sporazum, a u međuvremenu su mnoge nadležne međunarodne institucije izrazile zabrinutost ukazujući na prava i međunarodne obaveze o primanju izbeglica dogovorene još 1951. Konvencijom o izbeglicama. Takođe se podseća na povelje o fundamentalnim pravima koje je usvojila EU, koje uključuju i „garanciju prava na azil”.

Komesarijat za izbeglice UN upozorava da masovno i nasumično vraćanje migranata u Tursku iz Grčke ne bi bilo u skladu sa evropskim i međunarodnim pravnim normama.

Evropska komisija veruje da je novi plan pravno zasnovan i da zahteva samo određene promene u grčkom i turskom zakonu.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker ukazuje na odredbe u zakonu EU o proceduri za dobijanje azila koje omogućavaju državama članicama da proglase aplikaciju za međunarodnu zaštitu „neprihvatljivom” ako se „zemlja koja nije članica smatra sigurnom trećom zemljom za podnosioca zahteva”.

A šta su kriterijumi koje bi morala da zadovolji ta treća zemlja kako bi se smatrala sigurnom?

Po evropskom zakonu o azilantima sigurna treća zemlja jeste ona u kojoj „nema ugrožavanja na rasnoj, verskoj, političkoj ili nacionalnoj bazi”.

Ta zemlja morala bi da se pridržava i drugih principa – ona ne bi smela nasilno da deportuje ljude u njihovu matičnu državu, ako im tamo preti progon ili ako su tamo ugroženi na neki drugi način.

Sirijski državljani u Turskoj, međutim, nemaju izbeglički status, najveći deo njih nema ni radnu dozvolu, a samo jedan mali procenat sirijske dece pohađaju škole, mnogi maloletnici rade fizičke poslove ili prose kako bi finansijski pomogli svoje porodice, piše „EU Obzerver”. Briselski portal takođe navodi mišljenje Iverne Mekgovan iz Amnesti internešenela, koja kaže da se „ni pomoću mašte” Turska ne može smatrati sigurnom trećom zemljom, i da EU na nju ne bi nikako smela da prepusti svoje obaveze.

Junker međutim odgovara da se ne može zemlja kandidat za ulazak u EU proglašavati nesigurnom.

Ni na druga pitanja nema za sada jedinstvenog odgovora. Šta će se, na primer, raditi sa migrantima koji se ne kvalifikuju za dobijanje azila. Lideri EU založili su se da se ekonomski  i drugi migranti  kojima nije potrebna međunarodna zaštita vrate po hitnom postupku iz Grčke u Tursku, i da se prednost da onima kojima je zaštita neophodna.

Briselski zvaničnici obećali su da će do sledećeg dvodnevnog samita 17. marta sve stavke ovog plana uskladiti sa pravnim normama.

Pitanje koje lebdi u vazduhu jeste – da li će dogovor uticati da se ublaži priliv migranata i da li će se zaustaviti opasan put preko Egeja u čijim vodama je stradalo hiljade beskućnika. Po jednoj logici, ukoliko se plan bude rigorozno poštovao, izbeglice neće rizikovati svoj život da bi prešli u Grčku, odakle će biti odmah vraćeni u Tursku. Evropska unija se međutim obavezala da će ove i sledeće godine prihvatiti i razmestiti samo 20.000 Sirijaca, što je jako mali broj, imajući u vidu da je 4,8 miliona ljudi do sada pobeglo iz Sirije, piše „Njujork tajms”. Ne govori se ni o onima koji beže iz drugih konfliktnih zona i zemalja gde im je život ugrožen.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.