Ko je demode?

Nedavno je najavljujući emisije RTS-a „Najbolji orkestri Srbije” gde je scenarista i urednik Milorad Milinković Debeli (ovaj nadimak ga neopravdano prati iz detinjstva), reditelj, pisac, sportski komentator, gitarista, pevač... odlično primetio da autori više nisu u modi, već svi drugi koji žele da se slikaju.

Nasilje, neodgovornost, odsustvo morala, prostakluk svake vrste postali su dominantni u društvu, pa naravno i u mnogim medijima koji tome daju vetar u leđa.

A nekada je mlade ljude bilo sramota ako nešto ne znaju, rekao je Milinković.

I zaista su nekada mladi ljudi masovno čitali knjige, slušali radio, išli u biblioteke i čitaonice, a danas bi im se zbog toga njihovi vršnjaci otvoreno rugali ili diskretno podsmevali...

A tome da autori nisu u modi kumuju pre svega televizije, koje ne poštuju rad svojih ljudi, reditelja, dramaturga, kostimografa, scenografa, scenarista, montažera, majstora zvuka i svetla i mnogih drugih jer, „lepeći” emisiju na emisiju, odjavnu špicu ili puste da preleti ekranom brzinom munje ili je jednostavno odseku... Zato što su očigledno autori demode kategorija.

Na televizijama ima mnogo javašluka i neusaglašenosti. Posebno na Televiziji Pink, gde kao da se niko ni sa kim ne dogovora... Tako su u subotu među mnogobrojnim gostima Lee Kiš bile i Lepa Lukić i Nikolija Jovanović (poznatija kao ćerka Vesne Zmijanac).

One su, kao i ostali, pričale sa voditeljkom, smejale se, posle toga jele sa ovala koje su poslali restorani i dobile kese sa poklonima sponzora. Sutradan, u nedelju, takođe u poslepodnevnom terminu, na ovoj istoj televiziji emitovana je emisija „Ja to tako”.

U njoj šest gošći, a među njima Lepa Lukić i Nikolija Jovanović! Ćaskaju, posle toga jedu ono što su kuvari zgotovili na šporetu u studiju i na kraju dobiše, kako je red, kese sa poklonima sponzora... Ponavljanje je majka mudrosti, šta li?

Nikada kraja pomodarstvu na televizijama. Sada više nije dovoljno slikati se pred kamerama, nego usred raznoraznih emisija gosti ili  članovi žirija svojim mobilnim telefonima prave „selfije”...

Unuci onih koji su pred spavanje gledali Miću i Aćima ili Branka Kockicu, sada gledaju „Andriju i Anđelku”. Termin im taman, oko osam uveče, junaci govore srpski, dinamično je, lake teme... Ali u novoj sezoni rečnik je prostačkiji, ljubavne scene eksplicitnije, razgovori o njima slikovitiji, a epizoda od pre neki dan o sado-mazo svingerskom društvancetu bila je dostojna kasnog termina (posebno su bili ubedljivi kostimi).

Pa to i nije za decu, reći će neko. Svakako da nije. Ali je popularna serija sa ogromnom gledanošću, a sami glumci Anđelka Prpić i Andrija Milošević često naglašavaju da ih mališani u ovim ulogama obožavaju. Zašto je onda nešto što je dobro i privlačno svim generacijama po svaku cenu trebalo – začiniti?

Kada je već reč o gledanosti emisija kojima se svaka televizija diči, nikada nam niko nije pojasnio kako se ona u našoj zemlji meri. Pominja se tri hiljade piplmetara, uređaja koji registruju koju emisiju kućni domaćin prati. Ali sve je više operatera koji u ponudi imaju opciju „vraćanja 72 unazad” i gledanja emisija u koje god vreme i koliko god puta želite.

Da li su onda podaci o gledanosti verodostojni, posebno za emisije koje se emituju tokom dana ili kasno uveče, kada radni ljudi ne mogu da ih prate u redovnom terminu, već ih, kad imaju vremena – „otpakuju”.