Subota, 21.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
100 GODINA OD VELIKOG RATA

Gusle ratnikove

„Kad sam 1912. mobilisan u Turski rat zamolio sam oca da mi dozvoli da ponesem i gusle” – pripovedao je Ilija Rakićević, težak iz dragačevskog Goračića
Илија Ракићевић са својим гуслама (Фото: албум Р. Маринковића)

Čačak – „Počesto drugujem sa starim fotografijama u svojoj zbirci. Nedavno se zaustavih na jednoj, koju sam dobio danas već daleke 1966. godine. Na njoj je darodavac napisao: `Mojem dobrom Drugu i prijatelju Radovanu Marinkoviću za uspomenu i d[ugo] sećanje. Il[ija] Rakićević`.

Na fotografiji – Rakićević, a u rukama mu gusle.”

Tako neki dan pripoveda književnik čačanski Radovan Marinković (79) potanko o svom susretu sa zemljoradnikom Ilijom Rakićevićem. Veli pisac da ga je seljak iz Goračića u Dragačevu čestito obradovao sa po jednim darom u po svakoj ruci, i sve pojedinosti o tom razgovoru, kao da je bilo juče. A prošlo je pola stoleća. Evo Radovanove priče...

„Dobro, rekoh sebi, gusle kao gusle. Posebno kada mi Rakićević darova i originalni spisak članova Udruženja nosilaca Albanske spomenice, sačinjen 22. juna 1938. godine. U spisku 86 imena ratnika tadašnje političke opštine Goračići, koju su, pored ovog sela, sačinjavali Guberevci i Živica.

U spisku: pored živih, članovi porodica poginulih i umrlih ljudi koji su preživeli albansku golgotu krajem 1915. i početkom 1916. godine i stigli na grčko ostrvo Krf, odakle su neki upućeni na oporavak u Bizertu (severna Afrika). Usledile su borbe na Solunskom frontu protiv Austrijanaca, Nemaca, Mađara i Bugara sve do pobedonosnog juriša za oslobođenje Srbije. Za svakog borca u spisku su osnovni podaci: kada je rođen, u kojoj je jedinici bio ’pri prelasku preko Albanije’ i u kojoj na Solunskom frontu.

Dragocen dokument, jedan od retkih u nas, u kome se nalaze podaci o nosiocima Albanske spomenice – Za vernost otadžbini.

Posle pregledanja tog dokumenta, od Rakićevića, koji je rođen u Guberevcima 1884. godine, čuo sam prelepu priču o njegovim guslama.

A, gusle – neobične. Ratničke. I same ratnici! Kazivao mi je o njima bodro, ovaj vrsni usmeni pripovedač, čuvar arhivske građe i pamćenik legendi:

’Kada sam mobilisan u Turski rat, 1912. godine, zamolio sam oca, Miljka, da mi dozvoli da sa sobom ponesem gusle. On se malo začudio, nasmešio se i odobrio mi je da ih ponesem’ – počeo je Ilija svoju besedu...

’U jedinici sam dobio pušku i municiju. Ratovao sam te, 1912. godine. Posle pobede nad Turcima, pri predasima, guslao sam o našim slavnim junacima i srpskim pobedama. Onda smo preko Kosova i Metohije, koje smo oslobodili od Turaka, uz borbe, prešli preko Albanije i stigli do Drača.

Međutim, velike sile su primorale našu vojsku da napusti Albaniju. Vratili smo se preko Soluna. Tada, na brodu, pojao sam im o slavnim događajima i junacima iz naše istorije. Ne bi dugo, napadoše nas, na Bregalnici, Bugari. Mnogo je mojih saboraca poginulo. Pobedili smo ih. Onda smo upućeni da gušimo, iste 1913. godine, Arnautsku pobunu.

I tada sam guslao, kad borbe uminu. Saborci su me rado slušali...’

Rakićević se od gusala nije razdvajao ni pri prelasku preko Albanije krajem 1915. i početkom 1916. godine. Kazivao je:

’Kada smo stigli na Krf i malo se oporavili, ja sam se često laćao gusala. Guslao sam i na brodu kada smo preko Soluna prebacivani na Solunski front. Ni na frontu se nisam odvajao od njih. U danima kada nije bilo borbenih okršaja, vojnici i oficiri su me molili da guslam. Pevao sam uz gusle o kralju Petru Prvom i regentu Aleksandru Karađorđeviću.

Naravno, nisam se odvajao ni od moje puške. Sa tim guslama, koje su na fotografiji, vratio sam se kući, gde nisam zatekao oca, Miljka, umro je 1916. godine....

Naravno, puška mi je ostala u jedinici. Gusle sam, rekoh, doneo svojoj kući i do pre nekoliko godina guslao sam sećajući se ratnih neprilika...’

Četiri godine kasnije, od kada mi je darovao dve dragocenosti, otišao je Bogu na istinu čestiti Ilija Rakićević. Sahranjen je na porodičnom groblju u rodnom selu. Gusle ratničke čuvaju Rakićevićevi potomci u Petrovcu na Mlavi”, reče nam, s nadahnućem, pripovedač Radovan Marinković.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.