Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Za sada 237 zaposlenih u javnom sektoru želi otpremninu

Tek u aprilu može se očekivati veći broj zahteva za odlazak iz državne službe
(Фото Д. Јевремовић)

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički istakla je nedavno na Kopaonik biznis forumu kako izbori neće odložiti otpuštanja. Tom prilikom novinarima je rekla da svakodnevno dobija zahteve za otpremnine. Međutim, kako je juče objavilo nadležno ministarstvo, dosad je stiglo svega 237 zahteva za otpremnine.

Bez obzira na to što je onima koji ostaju bez posla i jedan otkaz premnogo, država se sporazumom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) obavezala da će svake godine broj zaposlenih smanjivati za po pet odsto. Preračunato u brojke to je 25.000 godišnje. Sve do 2018. godine. Memorandum ekonomske politike sa Fondom potpisali su: premijer Aleksandar Vučić, guverner Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Dušan Vujović.

Tu su uračunati svi koji idu u penziju, kao i oni koji će dobiti otkaz. U pregovorima sa MMF-om, tokom prošle godine, dogovoreno je da ta brojka može biti nešto manja i u Memorandumu se navodi da je do kraja prošle godine iz državne uprave trebalo da ode 14.500 ljudi. Neke ranije računice Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave pokazivale su da se očekuje da 5.000 ode u penziju, a da 9.500 bude otpušteno. Kako to nije učinjeno prošle godine, otkazi su kao obaveza Vlade Srbije pomereni za ovu godinu. S tim što je dodata i kvota od 20.000 ljudi za ovu godinu. Tako da, u konačnom zbiru, do kraja ove godine iz javnog sektora treba da ode 35.000 ljudi. Iako su zvaničnici Fonda redovno, prilikom svojih poseta isticali kako postoje izvesna zakašnjenja kada je o racionalizaciji reč, rokovi su stalno probijani, uz njihovu prećutnu saglasnost.

MMF je svestan da je otpuštanje ovih 14.000 nešto što se radi prvi put u Srbiji i u tom smislu su nam dopuštena izvesna zakašnjenja, objašnjavala je nedavno Udovički. Kada je o racionalizaciji reč, ništa se ne može rešiti sekirom i preko noći, dodala je ona.

Premijer Aleksandar Vučić nerado je govorio o otkazima. Češće je koristio termin racionalizacija javnog sektora i isticao kako će broj zaposlenih najvećim delom biti smanjen prirodnim odlivom – odnosno – odlaskom zaposlenih u penziju.

I Fiskalni savet imao je poprilično razumevanja za to što se sa racionalizacijom kasni, pa su tako u svojim izveštajima ocenjivali da je cilj o smanjenju broja zaposlenih za 75.000 (u periodu od tri godine) preambiciozno postavljen.

Međutim, da će otkazi biti na dnevnom redu vlade posle izbora bilo je jasno i na Kopaonik biznis forumu. Premijer se požalio da se stalno čuju kritike na račun vlade – da nije sprovela racionalizaciju. „Svi bi hteli da to neko uradi i da mu svi skaču po glavi i govore kako ništa ne valja i ništa nije urađeno”.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave očekuje da u aprilu u većem broju počnu da pristižu zahtevi za isplatu otpremnina. Rok da se u državnoj upravi donesu sistematizacije bio je 8. februar.

„Ukupno 34 organizaciona oblika dostavilo je zahteve za isplatu novčanih naknada, odnosno otpremnina za ukupno 237 zaposlenih”, navodi se u saopštenju ministarstva.
Pri tom, dodaje se, samo dva od 33 „poslodavca” iz državne uprave dostavila su uredne zahteve. Svi ostali zahtevi vraćeni su na doradu, jer najčešće nisu sadržali lične podatke potrebne za isplatu, adekvatno izračunate iznose otpremnina, ili je došlo do pogrešne primene zakonskih rešenja, objašnjava se u saopštenju.

Procedura je takva da nakon što se donese pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, svi državni službenici raspoređuju se na odgovarajuća radna mesta, a za one zaposlene koji su ostali neraspoređeni – radni odnos prestaje nakon dva meseca, pa se zahtev za isplatu otpremnine može podneti posle donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa.

Zakonom o budžetu za 2016. godinu planirana su sredstva u iznosu od 10,7 milijardi dinara za isplatu otpremnina.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.