Četvrtak, 20.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Danak maćehinstvu prema šumama

Kubni metar šumske prostirke zadrži, poput sunđera, do 200 litara vode koje se, mesecima, potom oslobađa; bez toga, sva voda se u danu sjuri u vodotoke
Проф. др Слободан Вучићевић (Фото Б. Ломовић)

Gornji Milanovac – Sećate li se one partizanske pesme „Šume, šume, na svemu vam hvala“? Ne samo tada – šume su nam bile pouzdani saveznik tokom viševekovne borbe za slobodu. Da Srbija, pogotovu Šumadija, nije bila bogata šumama, kako bi se hajdukovalo, kako nejač u zbegovima skrivala, kako haračlijama busije postavljale! Današnje naše „haračlije“ su poplave. Ali, nema više onih šuma da nam pomognu da se sa njima uspešno nosimo. Posekli smo ih gde god smo stigli, pa bujice sa golih bregova nesmetano nanose „drvlje i kamenje“ na njive, u kuće i torove, na asfalt gradova.

„Politikin“ sagovornik, prof. dr Slobodan Vučićević, raniji dugogodišnji izvršni direktor za razvoj „Srbijašuma“ i profesor na šumarskim fakultetima u Beogradu i Banjaluci, ukazuje – sad kad se cela zemlja bavi posledicama – na uzroke ove osvete Majke prirode.

– Debeo mulj na ulicama Lučana i drugih gradova i sela su bujice donele sa ogoljenih padina. Protivno i prirodnim i zemaljskim zakonima, Srbiju smo obešumili; počelo je u 19. veku i traje do dana današnjeg. Nema više šta da zadrži vodu, pa ona nesmetano spira oranicu, odvaljuje stenje i sanosi u podnožje brda i planina. Znate li da na jednom hektaru pod šumom ima od 30 do sto tona suve šumske prostirke („šušanj“), i da jedan kubni metar te prostirke zadrži, poput sunđera, do 200 litara vode koje se, mesecima potom, oslobađa kroz izvore i isparavanjem. Sva ta voda se sa golih padina, zasićena zemljom i kamenjem, za jedan dan sjuri u vodotokove. Kiša pada i u Sloveniji, ali tamošnji odnos prema šumama i travnjacima (štite od erozije na manjim nagibima), čin i da ovako katastrofalnih poplava nema – predočava nam Vučićević važnost šume pri velikoj količini padavina.

Naše šume su mnogo stradale u poslednjih pet godina, tvrdi Vučićević, i navodi sveže primere iz Gornje Gruže (profesorov rodni kraj) gde je „čovek suludo radio u korist svoje štete“. U prošloj i pretprošloj godini šume su uništene na izvoru reke Gruže, koja Kragujevac napaja vodom, a samo u decembru 2014. godine, šumokradice su posekle hiljadu stabala oko manastira Vraćevšnica, pa sad imamo eroziju terena koja je blato dovaljala i na manastirski asfaltni put. Na prijavu kaluđerica niko nije reagovao. Drastičan je slučaj skorog „masakra“ na više desetina hektara šume u Gornjoj Vrbavi: privatni vlasnici (najčešće naslednici iz grada) prodali su trgovcima ogrevnog i tehničkog drveta silu stabla u svojim šumama, pa je sada na tom strmom terenu ostalo više od pet hiljada panjeva „što je strašno i pogledati“. Intervencija meštana ni u ovom slučaju nije pomogla. Najgore u svemu je, kaže Vučićević, to što sve prolazi nekažnjeno; u nekim opštinama ne postoje šumarski inspektori, a u ranijem nazivu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, šumarstvo i vodoprivreda su zamenjeni pomalo maglovitom pojmom – ekologija.

 Profesor nas, potom, vraća u drugu polovinu proteklog veka:

– Posle 1950. godine, krenulo je pošumljavanje goleti. U deceniji od 1975. do 1985, godišnje je u Srbiji pošumljavano i do 25.000 hektara. Na terenu su bili Mladi gorani, osnovci i srednjoškolci, vojnici, meštani i plaćeni radnici. Pamtim i po hiljadu đaka i vojnika dnevno na ovom poslu. Na početku poslednje decenije 20. veka, „Srbijašume“ su oformile službu za pitanje privatnih šuma u kojoj je radilo oko 400 inženjera i tehničara.

Ali, hajde da zakratko ostavimo po strani šume kao zaštitnice od erozije, proizvođače kiseonika, njihovo povoljno delovanja na klimu i vodu, hajde da razmišljamo ekonomski. I za to dr Slobodan Vučićević ima računicu:

– Danas u našim šumama je godišnji prirast drvne mase oko pet miliona kubika. Kada bismo ostvarili optimalno pošumljavanje, dostigli bismo četiri puta veću masu, a za tržište mogli da posečemo 15 miliona kubika godišnje. Pa, danas je kilo hrastovine skuplje od kilograma šećera!

Vučićević je autor više udžbenika, monografija i stručnih publikacija. Pokazuje nam upravo dovršen rukopis „Gornji Milanovac i njegova sela“ u kojem se bavi, između ostalog, i šumama u svakom od 63 naselja. Zaključuje da za postizanje optimalne zelene površine, treba pošumiti još 7.490 hektara.

Kad bismo izveli ovakvu računicu za svaku opštinu u Srbiji, a onda se dali na posao, poplave bi bile manje strašne, a pošumljavanje jeftinije od štete koju nam pričinjavaju.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.